BIOPROGNOZA

Priredila: Du�ica �o�i�

�ujete li na vremenskoj prognozi da je vazdu�ni pritisak iznad normale, ne tr�ite odmah da zauzmete udoban polo�aj u krevetu, jer to je pona�anje tipi�nog hipohondra. Ipak, idemo u susret ki�ama i snegovima i stalnim klimatskim menama. Za mnoge ljude, posebno ve� obolele, to mo�e da bude i opasan izazov za zdravlje

Promena nekog od vremenskih elemenata ( temperature, pritiska, vetra, vla�nosti, padavina ) �esto izaziva zdravstvene tegobe kod Ijudi koji zbog svoje bolesti te�e podnose vremenska kolebanja. Vremenska prognoza nam daje prikaz trenutnih i o�ekivanih vrednosti svakog elementa pojedina�no, merenih pri povr�ini zemlje. Ali ono �to ima najpresudniji uticaj na zdravlje Ijudi jeste kombinacija svih ovih elemenata u vi�im slojevima atmosfere.

Ispitivanje uticaja vremena na zdravlje Ijudi vr�i se u Republi�kom hidrometeorolo�kom zavodu, svakodnevno od 1982. godine. Jedini stru�njak koji se time bavi u na�oj zemlji je Jasminka Smailagi�, analiti�ar za dinami�ku klimatologiju i savetnik direktora u ovoj ustanovi. Ona isti�e da je krajnji cilj bioprognoze da se donesu preporuke za pona�anje i zdravih i bolesnih pri nastupaju�im promenama, da bi ih Ijudi lak�e podneli. U po�etku je na�a �kola radiia po uzoru na nema�ku �kolu bioprognoze za koju se smatra da ima najbolju metodologiju, ali je stru�ni tim RHMZ-a napravio novu klasifikaciju vremenskih stanja, prilago�enu na�em podneblju i klimi.

Bioprognoza je multidisciplinarana oblast koja zahteva rad vi�e stru�njaka. Nau�no istra�ivanje se odvija u dve faze:

1. Polazi�te svake bioprognoze je kratkoro�na vremenska prognoza za naredna 2 do 3 dana koju daje meteorolog-sinopti�ar. Za razliku od dugoro�nih prognoza koje se rade na bazi statistike i �ija je preciznost manja, kratkoro�ne se zasnivaju na stvarnoj slici atmosferskih kretanja.

2. Dobijeni podaci pojedina�no za bioprognosti�ara nemaju poseban zna�aj. On posmatra njihov kompletan sklop. Svi vremenski elementi u konstelaciji �ine jednu vremensku fazu. Ista kombinacija se nikada ne javlja, pa je osnovni problem kako za te faze napraviti model za svih 365 dana. U detaljnoj podeli postoje 32 faze, ali se radi pojednostavljenja one grupi�u u 13 faza pogodnih za analizu. Na osnovu prethodnog iskustva, iskazanog kroz statistiku, i saradnje sa medicinskim slu�bama, upozoravaju se odre�ene grupe bolesnika da nastupaju�a faza mo�e po njih imati izvesne posledice. Celokupan trud i bioprognosti�ara i lekara usmeren je na poku�aj da se ti procesi u visokim slojevima atmosfere' u �to manjoj meri negativno odraze na na�e zdravlje. Daju se preporuke o uzimanju maksimalne doze propisanih lekova, izbegavanju fizi�kih poslova, odlaganju putovanja i drugim izvodljivim merama prevencije. Uticaj vremenskih promena najizra�eniji je kod meteoropata, jer je njihovo fizi�ko i psihi�ko zdravlje ve� naru�eno, pa su zbog prirode svoje bolesti preosetljivi. U dosada�njim istra�ivanjima ra�eno je sa 13 bolesni�kih grupa (oboljenja srca, infarkti miokarda, �ir na dvanaestopala�nom crevu, astmati�ari, psihoze, reumati�ari, dijabeti�ari...) za koje je utvr�eno da su najosetljivije na promene vremena. Na osnovu pro�lih doga�aja prave se �eme uzro�nosti nekih zdravstvenih smetnji trenutnom fazom.Broj povreda u saobra�ajnim nesre�ama tako�e se mo�e pove�ati u fazi nepovoljnoj za voza�e. �to je bolest izra�enija du�i je period pre nastupaju�e promene vremena kada se ona ose�a ( od 4 do 48 sati). U najve�oj meri ovo se ispoljava pri nailasku frontova - linija koje razdvajaju jako tople od jako hladnih vazdu�nih masa. Nastupanje frontova manifestuje se kroz naglu promenu, pre svega, pravca i brzine vetra, naglu promenu pritiska i menjanje svih ostaiih elemenata. �to je front izra�eniji ve�e su i tegobe kod bolesnika ( naro�ito psihi�kih bolesnika). �ak se i kod fizi�ki i psihi�ki zdravih osoba, kao reakcija na o�ekivani front, mogu javiti pote�ko�e, obi�no nesanica, poja�ana nervoza i glavobolja.

Budu�i da se �itava bioprognoza zasniva na po�etnim informacijama o vremenu koje daje sinopti�ar, to i njena ta�nost zavisi od preciznosti tih podataka. Ako se nastupanje neke faze objavi za danas, pa se naknadno utvrdi da �e se to, ipak, desiti sutra, vr�i se ispravka u bazi podataka, a bolesnima sugeri�e odre�eno pona�anje.

Bioprognoza se mo�e uraditi za svako mesto u Srbiji, jer �e se jedna ista faza u razli�itim razmacima ispoljiti u Ni�u, Beogradu i Subotici.

Ovo ne, treba me�ati sa klimatskim osobinama pojedinih mesta (banje, planine, more ) koja mogu imati terapeutsko dejstvo. Kako promena kiime (prose�no stanje vremenskih elemenata koje traje hiljadama godina) uti�e na zdravlje Ijudi predmet je istra�ivanja humane bioklimatologije. Uticaj trenutne i stvarne atmosferske dinamike izu�ava humana biosinoptika, odnosno bioprognoza.

Jasminka Smailagi� isti�e da je ovaj uticaj vremena �esto predimenzioniran i da se najjasnije ispoljava kada ve� postoji superpozicija drugih negativnih elemenata. Kao uzrok svih neda�a tada se uzima nepogodno vreme. "Ali ako ste na nekoj svadbi i tamo pijete i veselite se sa prijateljima, verovatno ne�ete ni primetiti da vas �iga koleno."

Pripremila: Du�ica �o�i�