NAUKA KAO �IVOT

Priredio: Miloslav Rajkoviďż˝

Dr Dragan Miciďż˝ endokrinolog

Traganje za tajnama metabolizma

Na evropskom kongresu o gojaznosti, odr�anom u Helsinkiju ove godine, dr Dragan Mici� , redovni profesor interne medicine i �ef Katedre za endokrinologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, odr�ao je predavanje o leptinu, novom hormonu, izolovanom pre pet godima, koji se primenjuje u le�enju lipodistrofije (nedostatku potko�nog masnog tkiva). Predavanje prof. Mici�a imalo je odjeka i na drugoj strani Atlantika. Jedna ameri�ka kompanija je pozvala srpskog lekara da o predmetu svog saop�tenja napi�e poglavlje za knjigu o gojaznosti koju je nameravala da izda. Bio je to poziv koji se ne odbija.

Profesor Mici� je mnogo puta do sada skretao pa�nju doma�e i svetske stru�ne javnosti rezultatitima svog nau�no-istra�iva�kog rada i klini�ke prakse. U najuglednijim stranim �asopisima, koji prate tokove savremene endokrinologije, kao �to su Clinical Endocrinology, Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism, Metabolism, Journal of Endocrinological Investigation, European Journal Endocrinology, profesor Mici� je dosad objavio 89 radova. Ovih dana uredni�tvo �asopisa za �e�ernu bolest Diabetes Research and Clincal Practice, koji izlazi u Njukaslu, primilo je Mici�ev rad o kontroli lu�enja hormona rastenja u dijabetesu tipa 2 pri raznim nivoima �e�era u krvi.

To je zna�ajno priznanje po�to je re� o eminentnom �asopisu. Moji saradnici i ja smo na tom poslu proveli poslednje dve godine - ka�e Mici�.

Stodeset Mici�evih nau�nih radova publikovano je u doma�oj periodici. Autor je 66 poglavlja u stru�nim knjigama i ud�benicima. Prema dokumentaciji Narodne biblioteke Srbije, Mici�evi radovi su citirani 340 puta ( vid. Science Citation lndex). Dosada�nji nau�ni i prakti�ni rezultati svrstali su profesora Mici�a medju vode�e endokrinologe u nas i u svetu. Odeljenje medicinskih nauka SANU je podr�alo kandidaturu prof. dr Dragana Mici�a za dopisnog �lana.

Mici�evo opredeljenje za endokrinologiju, prema vlastitom mi�ljenju, mo�da je vi�e stvar slu�ajnosti nego li�nog izbora, kao i sam predmet njegovog nau�nog interesovanja.

Pored vodjenja Katedre za endokrinologiju Medicinskog fakulteta, prof. dr Dragan Mici� je na�elnik Odeljenja za endokrinolo�ke i metaboli�ke poreme�aje instituta za endokrinologiju, �lan Medjuodeljenjskog odbora za humanu reprodukciju SANU, predsednik Udru � enja za borbu protiv gojaznosti Srbije i Crne Gore. �lan je Evropske endokrinolo�ke federacije, Ameri�ke asocijacija za dijabetes, Medjunarodne asocijacije za dijabetes (sa sedi�tem u Engleskoj), Evropske neuroendokrinolo�ke asocijacije, Evropske i Medjunarodne asocijacije za borbu protiv gojaznosti. Urednik je glasila Klini�kog centra Srbije "Acta clinica" i Glasnika Instituta za �titastu �lezdu.

Posle odslu�enja vojnog roka u Pan�evu 1976. godine, primljen sam na Endokrinolo�ko odeljenje Interne klinike A. Od prvog dana na klinici po�eo sam da se bavim i nau�nim istra�ivanjem, jer me je profesor Du�an Djuri� Zinaja odabrao za svog saradnika. Za magistarski rad sam dobio temu: "Insulinemija i steroidi u toku bolne faze ulukusne grizlice�. O toj, u velikoj meri, provokativnoj temi bilo je u to vreme malo literature. Medjutim, ispostavilo se da smo mogli da predvidimo neke stvari koje �e se kasnije razvijati, kao �to su crevni hormoni. Bio sam, dakle, orijentisan na funkcionisanje enteroinsularne osovine koja �alje poruku kad hrana dospe u tanko crevo i priprema hormonske regulatore - insulin i glukagon - da odreaguju da odr�imo nivo �e�era u krvi - pri�a o po�ecima nau�ne karijere profesor Mici�.

Na Internoj klinici A, Dragan Mici� je kao mlad lekar i nau�nik pro�ao dobru endokrinolo�ku �kolu. Na OdeIjenju endokrinologije bili su, pored prof. Djuri�a, Jovan Mi�i�, Milica Ne�ovi� i Vera Popovi�. Potom se usavr�avao na vode�im endokrinolo�kim

�kolama u Evropi i Americi, kod profesora Besera u bolnici "Sent Bartolomeo" i D�ejkobsa u bolnici "MidIseks" u Londonu, na �uvenom D�oslinovom institutu za dijabetes i u bolnici "Piter Bent Brigam" u Bostonu, kod pofesora Vilijamsa na Harvardu i u Memorijalnoj bolnici (Steno Memorial Hospital) u Kopenhagenu. Saznanja ste�ena na ovim eminentnim obrazovnim i klini�kim ustanovama Dragan Mici� je utkao u osnovne postulate svog nau�nog i istra�iva�kog rada.

Poslednjih deset godina moj tim i ja smo uspostavili izuzetno plodnu saradnju sa timom profesora Felipea Kazanueve sa Univerziteta u Santjago de Kampostelo, u �paniji. Ta saradnja je rezultirala serijom, po mom uverenju, mojih najboljih radova, publikovanih u vode�im svetskim endokrinolo�kim �asopisima -isti�e prof. Mici�. Va�no je podvu�i �injenicu da su ti radovi nastali u, za na�u nauku, nikad te�oj materijalnoj i finansijskoj situaciji i pod embargom svake komunikacije sveta sa na�om zemljom. Za�to smo uspeli? Verovatno je to i neki vid srpskog inata koji nas tera da i u nemogu�im uslovima budemo bolji od ostalih. S druge strane, �panske kolege su nam omogu�ile nabavku neophodnih reagenasa i hormonskih kitova.

Poruka prof. dr Dragana Mici�a iz ovog slu�aja jeste da Srbija kao mala i siroma�na zemlja nema velike materijalne mogu�nosti i mora biti integrisana u medjunarodne projekte. To je jedini na�in da pamet koja nam ne nedostaje uspe�no plasiramo u svetu i budemo u dobrim istra�iva�kim timovima i uglednim �asopisima. Put koji sam pro�ao sa svojim timom - nagla�ava ovaj priznati endokrinolog - upravo je ilustracija takvog pristupa. Najpogubnije je zatvaranje u lokalne feude, bez mogu�nosti poredjenja sa svetom. Zahvaljuju�i razvoju elektronskih komunikacija, internetui pab netu, lako se meri specifi�na te�ina svakog istra�iva�a. Broj referenci na pab netu je neka vrsta na�e legitimacije. To je,veli, trenutno i klima na Medicinskom fakultetu. Novo rukovodstvo, posebno akademik Vlada Kosti�, nastoji da u istra�iva�ki rad uvede medjunarodne standarde.

Na pitanje gde je na�a endokrinologija u odnosu na svet, prof. dr Mici� odgovara:

Od 1976. godine sam u ovom poslu. Imam previ�e iskustva i mislim da mogu na pravi na�in odmeriti gde smo u odnosu na druge. Pame�u i sposobno��u na�ih Ijudi sasvim smo kompatibilni sa svetom. Limitiraju nas materijalne mogu�nosti i oprema. Jedan od izlaza vidim u medjunarodnoj saradnji koja omogu�ava da budemo ravnopravni partner. Pro�lo je vreme kada nije bilo stru�nih publikacija, �asopisa, literature. Sada kada su nam dostupne sve relevantne informacije, mislim da smo i konkurentniji od drugih.

Profesor Mici� podvla�i izuzetnu va�nost sve�ih informacija u medicini. Elektronski mediji imaju danas u tome nezamenjivu ulogu.

Pre nekoliko godina, profesor Stiven Blum, rukovodilac Odeljenja endokrinologije u londonskoj bolnici "Hamersmit", poznatoj po ispitivanju crevnih hormona, odr�ao je predavanje o ulozi elektronskih medija u svakodnevnom �ivotu istra�iva�a u medicini. Doktor Bium po�inje radni dan �itanjem elektronskih izdanja novina, a zatim svih mogudh �asopisa u istoj formi. Sve �e��e ujutru, i sam provodim sat ili sat i po pred ra�unarima (kod ku�e ih imam �etiri), sa strahom da neku novu informaciju ne�u primetiti. Postoje razli�ite baze podataka, mnogobrojni �asopisi i servisi informacija. Dovoljno je dati klju�nu re� ili "topik" i dobijete insert koji vas interesuje. Strah me u ovom slu�aju zapravo dr�i u formi, ne dozvoljava da se opustim.

Endokrinologija je samo jedna od disciplina u intemoj medicini. Profesor interne medicine i endokrinologije, smatra Dragan Mici�, treba da poznaje �itavu endokrinologiju, a ne samo jedan njen deo, bez obzira na u�e polje istra�ivanja.

Ne volim da budem, kako se to u �argonu ka�e, fah idiot, da poznajem samo jednu oblast. Jo� uvek gr�evito poku�avam da pratim sve oblasti, da budem u svim tokovima. Zasad u tome uspevam, najvi�e zahvaljuju�i elektronskoj revoluciji kojaje u internoj medicini nove informacije u�inila istovremeno dostupnim i u Londonu, i u Moskvi i u Beogradu. Ranije je postojao vremenski jaz zbog �ega smo najvi�e i kasnili za drugima. Nau�noistra�iva�ki interes prof. dr Mici�a je fokusiran na �e�ernu bolest i hormon rasta (njegovo lu�enje i pona�anje u raznim endokrinolo�kim oboljenjima). Fenomen gojaznosti je tre�a oblast kojoj sve vi�e posve�uje pa�nju. Ministarstvo zdravlja Repubiike Srbije izabralo je prof. Mici�a za koordinatora grupe koja pi�e nacionalni program za borbu protiv gojaznosti. - To je, takodje, interesantna oblast, s obzirom na ra�irenost gojaznosti medju stanovni�tvom Srbije i Crne Gore i posledice koja ona nosi. �ak polovina gradskog stanovni�tva je gojazno, skoro svaki drugi �ovek ima probleme sa poreme�ajem telesne te�ine - navodi Mici�.

Za�to se �ovek goji?

Pove�an unos hrane i manjak potro�nje energije �ini osnovu �itave pri�e. Medjutim, ne treba zaboraviti genetski faktor, manjak kretanja i fizi�ke aktivnosti. Hipoteza o "�krtom genu" daje jedno mogu�e i svakako zanimljivo obja�njenje. Praistorijski �ovek je bio iovac, morao je da obezbedi hranu i da je sa�uva. �ovekov organizam je, tokom evolucije, pravio takve enzimske ma�inerije na periferiji u kojima je �tedeo energiju. One su bile delotvorne u paleolitu. U XXI veku kada imamo izobilje hrane na svakom �o�ku, kada se kre�emo kolima i malo pe�ice, taj nekad delotvorni mehanizam je postao nedelotvoran i �ak opasan po �oveka - ka�e Mici�. Jedna od poruka nacionalnog programa glasi�e: smanjiti unos hrane i pove�ati fizi�ko kretanje. U praksi to nimalo nije lako sprovesti.

Interesantna je pojava da neko br�e, a neko sporije pove�ava telesnu masu. I obrnuto: neko omr�avi i zadr�i to stanje, drugi izgubi deset i vi�e kilograma i brzo ih povrati. Profesor Mici� tu pojavu tuma�i aktivno��u enzima na perifieriji. Dva enzima, USP-II i USP-III imaju u tome posebno va�nu ulogu. Oni determini�u na�u energetsku potro�nju u stanju tnirovanja. Kako stimulisati enzime za potro�nju energije dok �ovekov organizam nije aktivan? Odgovor na ovo pitanje umnogome bi razre�io problem ne�eljenog poreme�aja telesne te�ine.

Radni dan profesora Dragana Mici�a traje osamnaest sati. Kad nije za katedrom, u nau�noj laboratoriji, u ordinaciji ili zadubljen u veb sajtove, u dru�tvu je bolesnika. Ka�e, jo� ga profesionalno privla�i pregled bolesnika, neposredni kontakt sa obolelom osobom.

Svaka nova ambulanta za mene je izazov. Imam priliku da radim kao konsultant u Institutu za �titastu �lezdu na Zlatiboru. Tamo se le�i veliki broj pacijenata. I pored dugog niza godina u praksi, svaki novi pacijent je novi izazov. Pru�a vam mogu�nost da proverite ono �to ste pro�itali.

Na Institutu za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma u Beogradu, Dragan Mici� od 1988. godine, kada se vratio sa D�oslinovog instituta za dijabetes u Bostonu, vodi klini�ki seminar. Svakog ponedeljka u podne �itav kolegijum Instituta, lekari specijalizanti i studenti prate prikaze siu�ajeva bolesnika, sa kra�im osvrtom na najnoviju literaturu.

Preneo sam tu vrstu seminara sa vode�eg ameri�kog instituta za dijabetes, jer je mnogostruko koristan. Imali smo do sada vi�e od 480 prikaza, a svake godine publikujemo 40 odabranih. Seminar smo dr�ali i za vreme bombardovanja. Deseti tom edicije �Klini�ka endokrinologija -Odabrani slu�ajevi� obuhvata upravo prikaze iz tog tragi�nog perioda -ka�e Dragan Mici�. U predgovoru desetom tomu pi�e da ova edicija "predstavlja svedo�enje o razvoju endokrinolo�ke �kole na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a sam klini�ki seminar, na kome su saop�teni svi odabrani slu�ajevi, otvorenu i kriti�ku tribinu, jedinstvenu u na�oj zemlji".

Na zidu iznad radnog stola, u Mici�evom kabinetu na Institutu, stoji ova misao vodilja: The stay on top in your field, you need to have the best research staff, the best research facility, the best research tools. Zato kad govori o rezultatima svog istra�iva�kog rada, neizostavno isti�e i zasluge svojih saradnika. Nesporno je u svemu tome i mnogo utro�ene li�ne energije. - Radim i popodne, kod ku�e - veli. - Voleo bih da mogu da zaklju�am firmu, ali poslovi to prosto ne dozvoljavaju. To jeste �rtva, ali ka�em kolegama, sami smo to izabrali.

Poslednjih pet-�est godina, re�i �e, gotovo da nema slobodnog vremena.

Imam utisak da sam ranije mogao vi�e da se posvetim stvarima van medicine. Privla�ile su me tehni�ke stvari. Vo�nja �amcem i opravka brodskih motora bila je jedno vreme moja omiljena zabava. Kupim jednom prilikom Perkinsov motor od 18 konjskih snaga, trideset godina star, sa neispravnom pumpom za benzin. Zatra�im pomo� kod najbli�eg majstora, a on se izgovori da se zbog starosti motora ni�ta ne mo�e uraditi. Ipak, posle nekog vremena, uputi me na neke Ijude u Pan�evu koji su isti problem re�ili sa Tomosovom pumpom. Taj savet je bio dovoljan. Napravim istu kombinaciju i poka�em majstoru �ta sam uradio. On digne nao�ari, pogleda me i upita �ta sam po zanimanju. Ka�em, lekar. U tom trenutku je otvorio sve fajlove, komunikacija je krenula i mi smo danas izvanredni prijateiji. Posle tri�etiri godine, neki �ovek me �eka pred ordinacijom. Ka�e da ima muke sa Perkinsovim motorom i da mu je majstor Mile D�onson rekao da samo doktor Mici� mo�e da mu pomogne. Toga se rado se�am. Ali, danas se svih tih motora samo rado se�am. Stoje pokriveni pau�inom. Za njih vi�e nemam vremena - pri�a sa setom internista zaljubljen u tehni�ke antikvitete. Brodske motore su zamenili stari bicikli. Veli, ima jedan za to�ak du�i od ostalih. Kadgod se sa njim pojavi u biciklisti�kom dru�tvu na U��u, svi se redom krste. Kad je ostavio bicikle, latio se starih pisa�ih ma�ina... Sada ga jo� dr�i Ijubav prema starim lampama.

Imam dobro opremljenu radionicu sa alatom, lepo slo�enim u jednom kutku. Posle sati i sati sedenja i pisanja, moram da napravim pauzu. Onda se latim alata i ne�to �a�kam. To me relaksira. Na �alost, i u radionici sam sve kra�e.

Kada profesor Mici� otkrije Ijubav prema tehnici, onda nema mesta �udjenju �to je svojevremeno sa svojim timom, u toku no�i, uklju�io tek pristigli ve�ta�ki endokrino pankreas. Vredan tada�njih 120.000 dolara. Prvi u svetu. Institut je potom postao edukativni centar za lekare VMA i Ljubljane.

Afinitet prema tehnici, ka�e, nije mogao da nasledi od roditelja. Otac nije umeo ni ekser da zakuca.

Verujem da mi je tu Ijubav usadio deda po majci. Moji roditelji su pedesetih godina oti�li u Kragujevac, gde je otac osnovao Infektivno odeljenje Medicinskog centra, a ja sam sa dedom ostao u Beogradu. Taj moj deda, Ljubomir �alukovi� iz Takova, u ranoj mladosti bravar u �a�ku, do�ekao je kraj radnog veka kao �ef gara�e Gradskog saobra�ajnog preduze�a u Beogradu. Tek ovih dana sam saznao da je bio �lan prve automobilisti�ke �ete Kraljevine Srbije. Vi�e je kao voza� proveo na usavr�avanju u inostranstvu nego ja kao lekar. Eto, i to govori koliko je ona mala Srbija bila ozbiljna dr�ava i o svemu vodila ra�una. I dok je deda Ljubomir pro�ao golgotu povla�enja srpske vojske kroz Albaniju, deda po ocu, Du�an poginuo je na Ceru 1914, pre nego �to se moj otac rodio. Kad malo zakopate po anamnezi, vidite da je to sudbina mnogih srpskih porodica.

Danas kada je endokrinolog Dragan Mici� na pragu "ku�e besmrtnika", zanimljivo je pomenuti da je bio u nedoumici �ta da studira: elektrotehniku ili medicinu.

Gimnaziju sam u�io u Kragujevcu. Bio sam maturant generacije a tema mog maturskog rada bila je atomsko jezgro. Bio sam sasvim usmeren prema tehni�kim predmetima i odli�an matemati�ar. Imao sam potpunu slobodu u izboru studija. Profesor matematike Milivojevi�je bio stra�no razo�aran kada je �uo da sam upisao medicinu, a pokojni otac nije u to verovao dok nisam pokazao indeks Medicinskog fakluteta".

Miloslav Rajkoviďż˝