HOBI

Priredila: Milenko A�imovi� - A�im

Jastreb na ruci

U mislima mnogih Ljudi na pomen �sokolarstvo� stvara se slika plemi�a, vlastele i njihovih gospi kako ja�u na konjima i love. Poneko ima maglovitu predstavu o tome �ta je sokolarstvo. Ukratko, to je umetnost lova sa istreniranom pticom grabljivicom. Danas je to samo sport, ali je sasvim sigurno da je prvi �ovek koji je istrenirao jastreba to uradio zato �to je video koliko je on uspe�an u lovu za sebe samog.

Niko ne zna kada i gde je sokolarstvo po�elo pa tako postoje razne teorije, ali uglavnom se svode na to da sokolarstvo poti�e iz Kine, Persije, Centralne Azije i okolnih zemalja. Vrio je malo konkretnih dokaza koji bi to potkrepili.

Najstariji siguran podatak o sokolarstvu izgleda da poti�e iz Japana gde je zabele�eno daje istreniran jastreb donet iz Kine 47 godine vladavine carice Jingu (244 godine na�e ere).

Kada i kako je sokolarstvo stiglo u Evropu, ostaje nam nepoznato. Jedan od najstarijih dokaza sokolarstva u Evropi je podni mozaik sa scenom sokolarenja u rimskoj �vili sokolara� u Argosu u Gr�koj. Datiran je na 500. godinu na�e ere.

Tokom XII veka po�elo se pisati o sokolarstvu u Turskoj, �paniji i Arabiji.

Feudalni vladari i plemstvo su �esto kovali novac na kome je predstavljen vladar ili vlastelin sa sokolom na ruci. Lov sa sokolom je bio znak feudalne mo�i i prava feudalnih gospodara. U zapadnoj Evropi srednjeg veka klasne razlike u dru�tvu su se odnosile i na lov pticama. Samo je kralj mogao da lovi orlom, najbli�i �lanovi porodice severnim sokolom, plemstvo sivim sokolom, seljaci jastrebom.

U Nema�koj se prva �tampana knjiga o sokolarstvu pojavila 1472. godine.

Po�etkom XVI veka, Kortez, �panski konkvistador, je do�ao u Meksiko gde je nai�ao na Acte�kog kralja Montezumu koji je imao osoblje za treniranje ptica grabljivica, kori��enih za lov. To je prva zvani�na zabele�ka sokolarenja u Americi.

U centralnoj Aziji lov sokolovima i orlovima je u to vreme uobi�ajena stvar. Lovci treniraju svoje orlove za lov na lisice, vuka, srne.

Manuskript sokolarstva u Ma�arskoj je napisao 1749. godine Gyorgy Pray, poznati jezuitski pisac. Manuskript je izgubljen kada ga je poslao izdava�u i prona�en je ponovo 1998. Kako je pisan na Latinskom bi�e preveden na ma�arski i objavljen sa latinskim originalom.

Na na�im prostorima narod je oduvek cenio ptice grabljivice zbog lepote, brzine, hrabrosti, snage. Tako su mnoge planine i mesta dobijali ime po pticama grabljivicama: planine Veliki jastrebac i Mali jastrebac krai Kru�evca, Sokolja kod- Kraljeva, Sokolovica kod Kur�umlije, Sokol planina iznad Krupnja, Sokolina - vrh planine Bukovice, Sokolov vis - planina Majdan kod Podujeva, mesta Soko banja, Donja sokolovica.

U srednjem veku, soko je simboli�no predstavljao vlast gospodara koji je ubirao da�bine ili danak u vidu sokolarine. Oli�enje vladarske vlasti u sokolu, kao simbolu, pojavljuje se svuda: na nadgrobnim spomenicima, novcu, minijaturama, ornamentima itd.

Za potrebe srpskih vladara i plemi�a, centar za hvatanje i odgajivanje sokolova bio je u staroj Ra�koj, na Kopaoniku, nedaleko od Studenice u selu �erekare (od gr�kog Derekar - sokolar).

Prema narodnom predanju ka�e se da je manastir Studenica ostao ceo i neru�en od Turaka zato �to su njegovi kalu�eri bili dobri u treniranju sokola koje su davali Turcima, te im ovi za uzvrat nisu dirali manastir.

Plemi�i i vladari pla�ali su skupo svoje Ijubimce jer ih je bilo te�ko nabaviti. Navodi se kako je kralj Filip Avgust nudio nagradu od 1000 dukata onome ko mu povrati sokola koji je odleteo u opsednutu Ankonu. U Dubrovniku se jastreb ili soko (1343. godine) pla�ao 1 do 2,5 zlatnika.

Po Konstantinu Porfirogenitu, sinovi srpskog kneza Vlastimira poslali su bugarskom knezu Borisu, kao akt diplomatske kurtoaziie, me�u raznim poklonima i dva sokola.

U srpskim narodnim pesmama �esto se pominju sokolovi i orlovi.

Ne samo da su da�bine ve� su i me�usobne usluge pla�ane u sokolovima. Koliko se pridavao zna�aj lovu sa sokolom u srednjevekovnoj Srbiji vidi se i po tome �to su postojala dvorska zvanja kao sokolar i psar. Oni su bili vladareva pratnja. Sokolar je imao du�nost ne samo da se stara o sokolovima, ve� i da ih nosi vladaru kada ovaj ide u lov. Ako se uzme kao pouzdan materijal i srpska epika srednjeg veka, vidimo iz narodnih pesama da su plemi�i, vlastela, lovili sokolom, a da su vojnici i podanici koji nisu pripadali vlastelinskom stale�u lovili jastrebom. Od srednjevekovne srpske vlastele isti�e se kao sokolar Kraljevi� Marko, a od despota Stefan Lazarevi� za koga stari spisi ka�u da je umro love�i sa sokolom.

Lov sa sokolom traje kod nas kroz ceo srednji vek. U Evropi dosti�e svoj uspon u XVI i XVII veku. U Srbiji se zadr�ao veoma dugo posle propasti srpske dr�ave, zbog toga �to je i turskoj vojsci lov sa sokolom bio omiljen. Na ovim prostorima lov sa sokolom se odr�ao sve do tridesetih godina XX veka kod bosanskih begova, a zatim nestao. Vatreno oru�je je potislo sokolarenje kao i mnoge druge vite�ke obi�aje.

U XVIII i XIX veku sokolarstvo u Evropi je skoro nestalo. Ipak, u XX veku lov pticama grabljivicama do�ivljava preporod. U Nema�koj se osniva udru�enje sokolara. U Engleskoj i Francuskoj ponovo obnavljaju sokolarenje. 1963. Francuzi donose lovni kodeks o sokolarenju. I u zemljama centralne Evrope sokolarstvo do�ivljava preporod.

Osnovna odlika dana�nieg sokolarenja je �to se ono razvija kao sportska disciplina, bez obzira na nekada�nje obrede, titule i koristi od plena; vi�e se u�iva u letu ptica.

Kraj XX veka je vrhunac tog perioda u lovu sa pticama. Skoro sve zemlje u Evropi imaju svoja udru�enja sa razli�itim brojem sokolara. Engleska prednja�i sa 11000 sokolara, od kojih je 7000 aktivnih. Nema�ka ima oko 2000, Austrija oko 300, �paniia oko 350, Francuska blizu 600, Holandija oko 100, Italija oko 600 �lanova, Ma�arska preko 200. SAD ima oko 3000 �lanova.

Nekada su u Evropi lovci pticama imali razli�ite nazive. Onaj koji je lovio sokolom bio je FALCONER, a lovac jastrebom AUSTRINGER. Danas se svi lovci pticama grabljivicama zovu sokolari. Samo ponegde, i to retko, se jo� za lovce jastrebom koristi naziv AUSTRINGER.

U na�oj zemlji je sokolarenje bilo zaboravljeno, ali ie zahvaljuiu�i nekolicini entuzijasta koji su malo u�ili sami, malo od Italijana i Madara, ponovo obnovljeno u Senti je 10. III 2001. godine osnovano udru�enje sokolara �Nobilis Ars�. Aktivnih �lanova je malo.

Udru�enje sokolara ima i podr�ku Lova�kog saveza i po�to je do sada lov pticama grabljivicama bio zabranjen mora�e se ne�to promeniti i u tom pogledu.

Posledice lova pticama grabljivicama su gotovo nevidljive; zato sokolari ne predstavljaju pretnju za divlja� i lovce vatrenim oru�jem.

Milenko A�imovi� - A�im