MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIÆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
"  BROJ: 3
Godina I
Oktobar 2003.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

" Glavni naslovi

HOBI

Priredila: Milenko A�imovi� - A�im

Jastreb na ruci

U mislima mnogih Ljudi na pomen �sokolarstvo� stvara se slika plemi�a, vlastele i njihovih gospi kako ja�u na konjima i love. Poneko ima maglovitu predstavu o tome �ta je sokolarstvo. Ukratko, to je umetnost lova sa istreniranom pticom grabljivicom. Danas je to samo sport, ali je sasvim sigurno da je prvi �ovek koji je istrenirao jastreba to uradio zato �to je video koliko je on uspe�an u lovu za sebe samog.

Niko ne zna kada i gde je sokolarstvo po�elo pa tako postoje razne teorije, ali uglavnom se svode na to da sokolarstvo poti�e iz Kine, Persije, Centralne Azije i okolnih zemalja. Vrio je malo konkretnih dokaza koji bi to potkrepili.

Najstariji siguran podatak o sokolarstvu izgleda da poti�e iz Japana gde je zabele�eno daje istreniran jastreb donet iz Kine 47 godine vladavine carice Jingu (244 godine na�e ere).

Kada i kako je sokolarstvo stiglo u Evropu, ostaje nam nepoznato. Jedan od najstarijih dokaza sokolarstva u Evropi je podni mozaik sa scenom sokolarenja u rimskoj �vili sokolara� u Argosu u Gr�koj. Datiran je na 500. godinu na�e ere.

Tokom XII veka po�elo se pisati o sokolarstvu u Turskoj, �paniji i Arabiji.

Feudalni vladari i plemstvo su �esto kovali novac na kome je predstavljen vladar ili vlastelin sa sokolom na ruci. Lov sa sokolom je bio znak feudalne mo�i i prava feudalnih gospodara. U zapadnoj Evropi srednjeg veka klasne razlike u dru�tvu su se odnosile i na lov pticama. Samo je kralj mogao da lovi orlom, najbli�i �lanovi porodice severnim sokolom, plemstvo sivim sokolom, seljaci jastrebom.

U Nema�koj se prva �tampana knjiga o sokolarstvu pojavila 1472. godine.

Po�etkom XVI veka, Kortez, �panski konkvistador, je do�ao u Meksiko gde je nai�ao na Acte�kog kralja Montezumu koji je imao osoblje za treniranje ptica grabljivica, kori��enih za lov. To je prva zvani�na zabele�ka sokolarenja u Americi.

U centralnoj Aziji lov sokolovima i orlovima je u to vreme uobi�ajena stvar. Lovci treniraju svoje orlove za lov na lisice, vuka, srne.

Manuskript sokolarstva u Ma�arskoj je napisao 1749. godine Gyorgy Pray, poznati jezuitski pisac. Manuskript je izgubljen kada ga je poslao izdava�u i prona�en je ponovo 1998. Kako je pisan na Latinskom bi�e preveden na ma�arski i objavljen sa latinskim originalom.

Na na�im prostorima narod je oduvek cenio ptice grabljivice zbog lepote, brzine, hrabrosti, snage. Tako su mnoge planine i mesta dobijali ime po pticama grabljivicama: planine Veliki jastrebac i Mali jastrebac krai Kru�evca, Sokolja kod- Kraljeva, Sokolovica kod Kur�umlije, Sokol planina iznad Krupnja, Sokolina - vrh planine Bukovice, Sokolov vis - planina Majdan kod Podujeva, mesta Soko banja, Donja sokolovica.

U srednjem veku, soko je simboli�no predstavljao vlast gospodara koji je ubirao da�bine ili danak u vidu sokolarine. Oli�enje vladarske vlasti u sokolu, kao simbolu, pojavljuje se svuda: na nadgrobnim spomenicima, novcu, minijaturama, ornamentima itd.

Za potrebe srpskih vladara i plemi�a, centar za hvatanje i odgajivanje sokolova bio je u staroj Ra�koj, na Kopaoniku, nedaleko od Studenice u selu �erekare (od gr�kog Derekar - sokolar).

Prema narodnom predanju ka�e se da je manastir Studenica ostao ceo i neru�en od Turaka zato �to su njegovi kalu�eri bili dobri u treniranju sokola koje su davali Turcima, te im ovi za uzvrat nisu dirali manastir.

Plemi�i i vladari pla�ali su skupo svoje Ijubimce jer ih je bilo te�ko nabaviti. Navodi se kako je kralj Filip Avgust nudio nagradu od 1000 dukata onome ko mu povrati sokola koji je odleteo u opsednutu Ankonu. U Dubrovniku se jastreb ili soko (1343. godine) pla�ao 1 do 2,5 zlatnika.

Po Konstantinu Porfirogenitu, sinovi srpskog kneza Vlastimira poslali su bugarskom knezu Borisu, kao akt diplomatske kurtoaziie, me�u raznim poklonima i dva sokola.

U srpskim narodnim pesmama �esto se pominju sokolovi i orlovi.

Ne samo da su da�bine ve� su i me�usobne usluge pla�ane u sokolovima. Koliko se pridavao zna�aj lovu sa sokolom u srednjevekovnoj Srbiji vidi se i po tome �to su postojala dvorska zvanja kao sokolar i psar. Oni su bili vladareva pratnja. Sokolar je imao du�nost ne samo da se stara o sokolovima, ve� i da ih nosi vladaru kada ovaj ide u lov. Ako se uzme kao pouzdan materijal i srpska epika srednjeg veka, vidimo iz narodnih pesama da su plemi�i, vlastela, lovili sokolom, a da su vojnici i podanici koji nisu pripadali vlastelinskom stale�u lovili jastrebom. Od srednjevekovne srpske vlastele isti�e se kao sokolar Kraljevi� Marko, a od despota Stefan Lazarevi� za koga stari spisi ka�u da je umro love�i sa sokolom.

Lov sa sokolom traje kod nas kroz ceo srednji vek. U Evropi dosti�e svoj uspon u XVI i XVII veku. U Srbiji se zadr�ao veoma dugo posle propasti srpske dr�ave, zbog toga �to je i turskoj vojsci lov sa sokolom bio omiljen. Na ovim prostorima lov sa sokolom se odr�ao sve do tridesetih godina XX veka kod bosanskih begova, a zatim nestao. Vatreno oru�je je potislo sokolarenje kao i mnoge druge vite�ke obi�aje.

U XVIII i XIX veku sokolarstvo u Evropi je skoro nestalo. Ipak, u XX veku lov pticama grabljivicama do�ivljava preporod. U Nema�koj se osniva udru�enje sokolara. U Engleskoj i Francuskoj ponovo obnavljaju sokolarenje. 1963. Francuzi donose lovni kodeks o sokolarenju. I u zemljama centralne Evrope sokolarstvo do�ivljava preporod.

Osnovna odlika dana�nieg sokolarenja je �to se ono razvija kao sportska disciplina, bez obzira na nekada�nje obrede, titule i koristi od plena; vi�e se u�iva u letu ptica.

Kraj XX veka je vrhunac tog perioda u lovu sa pticama. Skoro sve zemlje u Evropi imaju svoja udru�enja sa razli�itim brojem sokolara. Engleska prednja�i sa 11000 sokolara, od kojih je 7000 aktivnih. Nema�ka ima oko 2000, Austrija oko 300, �paniia oko 350, Francuska blizu 600, Holandija oko 100, Italija oko 600 �lanova, Ma�arska preko 200. SAD ima oko 3000 �lanova.

Nekada su u Evropi lovci pticama imali razli�ite nazive. Onaj koji je lovio sokolom bio je FALCONER, a lovac jastrebom AUSTRINGER. Danas se svi lovci pticama grabljivicama zovu sokolari. Samo ponegde, i to retko, se jo� za lovce jastrebom koristi naziv AUSTRINGER.

U na�oj zemlji je sokolarenje bilo zaboravljeno, ali ie zahvaljuiu�i nekolicini entuzijasta koji su malo u�ili sami, malo od Italijana i Madara, ponovo obnovljeno u Senti je 10. III 2001. godine osnovano udru�enje sokolara �Nobilis Ars�. Aktivnih �lanova je malo.

Udru�enje sokolara ima i podr�ku Lova�kog saveza i po�to je do sada lov pticama grabljivicama bio zabranjen mora�e se ne�to promeniti i u tom pogledu.

Posledice lova pticama grabljivicama su gotovo nevidljive; zato sokolari ne predstavljaju pretnju za divlja� i lovce vatrenim oru�jem.

Milenko A�imovi� - A�im

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkriæa
Copyright © 2003 -2012. PLANETA