AUTOTRANSFUZIJA
Priredila: Ljiljana Milenkovi�
Mogu�nosti na�ih medicinskih ustanova
"Spasavanje krvi"
U moru nau�nih inovacija name�e se i pitanje: mo�e li se prona�i zamena za krv. Dr �alija tvrdi da zamenbi to trebalo da bude radni materijal koji bi se, u kombi naciji sa autotransfuzijom, primenjivao u hirurgiji. e za krv nema, ali ima dopune.To je takozvana "ve�ta�ka krv". Ona je sinonim za "transportere" kiseonika u organizmu. U ovom trenutku postoje dve vrste: slobodni rastvori hemoglobina, kojima su glavna sirov ina prestareli eritrociti, koji se hemoliziraju i ciljano pakuju sa odre�enim "nosa�ima" koji treba da ve�u hemoglobin za odre�ene molekule. Druga vrsta "nosa�a" predstavlja, ka�e �alija, proizvod atomske bombe. Zamenom vodonikovih jona, vezanih za ugljenikove atome, dobijeni su protektori koji rastvaraju sve gasove. U ovom trenutku postoje samo dva preparata koji su u fazi ispitivanja na 2000 dobrovoljaca, koji dobijaju tu "ve�ta�ku krv". Doktor �alija ka�e da bi to trebalo da bude radni materijal koji bi se, u kombi-naciji sa autotransfuzijom, primenjivao u hirurgiji.
 |
dr Branko �alija |
Gotovo da nema dana da iz neke zdravstvene ustanove ne stigne apel za novim koli�inama krvi, neophodnim bolesnicima na operacionom stolu. Nedostatak dragocene te�nosti hroni�an je problem svih zdravstvenih ustanova. Mo�e li druga�ije i mo�e li se olak�ati i pacijentima i lekarima? Ima stru�njaka, koji ka�u da mo�e.
Jedan od njih je dr Branko �alija, transfuziolog iz Instituta za kardio-vaskulame bolesti na Dedinju.
- Svakoga dana na Institutu obavimo do osam operacija na krvnim sudovima i jo� pet drugih vaskularnih procedura, za koje treba obezbediti bar pet do �est kesa krvi (0,5I), pri �emu je neophodno uskladiti krvne grupe davaoca i primaoca. Pri tom se, naravno, ne mo�e licitirati sa tim da �e biti operisan onaj pacijent za koga ima krvi - isti�e doktor �alija. On navodi da su "najve�i potro�a�i krvi, upravo, operacije na srcu i krvnim sudovima i iznosi podatak da se na pomenutom Institutu godi�nje obavi 2000 operacija, za �ta je neophodno izme�u 10 i 15.000 kesa krvi. To, tvrdi dr �alija , iznosi 25 posto ukupnih koli�ina krvi koje mo�e da obezbedi Zavod za transfuziju krvi u Beogradu. Jasno je da toliku koli�inu za potrebe ove bolnice nije mogu�e obezbediti, a posebno ne u svakom trenutku.
- To je razlog zbog kojeg smo kre nuli u program autotransfuzije, koji podrazumeva da se od pacijenta uzi ma njegova krv, i pre i tokom same operacije, kada se ona prikuplja iz operativnog polja, obja�njava doktor �alija. U drugim slu�ajevima, krv otekla tokom operacije se baca, dok se na ovom Institutu ona prikuplja, �isti i ponovo vra�a pacijentu.
Pranje krvi
 Znati�eljni �italac zapita�e se, kako se to istekla krv vra�a pacijentu, gde je tu higijena? Doktor �alija �e odgovoriti da je to najjednostavniji put da se "sa�uva glava".
- Re� je o posebnim ma�inama, odnosno intraoperativnim aparatima, koji u posebnim posudama prikupljaju krv pacijenta tokom operacije, potom je centrifugiraju, odliju ono �to nije potrebno, operu ostatak i pacijentu vrate ono �to mu je potrebno, a to su eritrociti - kazuje doktor �alija i nagla�ava da se cela procedura "�i��enja" krvi mo�e obaviti za 15 minuta a onda operacija na srcu mo�e trajati i deset sati.Na� sagovomik podse�a da se ova metoda primenjuje u slu�ajevima kada iz organizma, pri likom operacije, istekne oko litar ili vi�e krvi. Ovaj na�in spasavanja krvi proveren je na mnogim operacijama, a mogu�e je primeniti ga kod operaci ja u urologiji, ginekologiji, zameni kuka protezom, neurohirurgiji ili kod operacija neophodnih posle velikih saobra�ajnih nezgoda.
Institut za kardiovaskularne bole sti na Dedinju ima pet aparata za autotransfuziju i razlikuje se od ostalih kardiohirur�kih ku�a i drugih klinika jer, od 25.000 kesa transfuzije, koliko se potro�i na operacije, ova ku�a od Zavoda za transfuziju uzme tek 2.200, �to je zanemarljiva koli�ina.
Kada je to tako, za�to ovu metodu i ma�ine ne primenjuju i ostale klinike ?
Jehovini svedoci i oprana krv
Ako i postoji sumnja u valjanost primene autotransfuzije kod mnogih Ijudi, postoji jedna grupa na�ih gradjana koji apsolutno prihvataju ovaj oblik primanja krvi. Re� je o Jehovinim svedoci-ma, kojima vera ne dopu�ta da primaju krv dobrovoljnih davala-ca krvi, po cenu da pacijent umre.
Doktor �alija ka�e da je od primene autotransfuzije na teritoriji Srbije operisano 15 Ijudi, pripadnika ove grupe i da su svi prihvatili proceduru spasavanja krvi.
- Mi smo i�li sa na�im aparatom �irom Srbije, gde su obavljane operacije nad tim pacijentima. To je bila i prilika da u mnogim sredinama poka�emo prednosti ove metode, isti�e doktor �alija.
|
Ne mogu da odgovorim za�to je tako i za�to u celoj Srbiji ove aparate poseduju na� institut, Klini�ki centar u Beogradu i bolnica u U�icu - glasno se pita doktor �alija i dodaje da je njegova ku�a sa svojim ma�inama za spasavanje krvi pomagala pri velikim ope racijama u Podgorici, Valjevu, Ni�u, Beogradu i U�icu i da su kolege iz tih klinika bile zainteresovane za njihovu nabavku, ali se to nikada nije dogodilo, osim u U�icu, zahvaljuju�i jednoj donaciji. Svuda je problem nedostatka novca. Na� sagovornik nagla�ava da se u svetu ne dozvoljava prijava
operacije, ukoliko klinika ne raspola�e aparatom za spasavanje krvi. - Desilo nam se nedavno da je kroz jedan od ovih aparata pro�lo 15 litara krvi za jednu pacijentkinju. Da nije bilo tako, moralo bi 40 davalaca da daju krv, a Urgentni centar dnevno dobije najvi�e deset kesa krvi doborovoljnih davalaca. Bez ovog aparata iluzorno je o�ekivati uspeh u le�enju.
Dr �alija nagla�ava da transfondovanje tako velike koli�ine krvi od drugih Ijudi nosi velike rizike - najpre je nema dovoljno, a postoji i mogu�nost "kompromitacije" organizma u imunolo�kom smislu, uz mogu�nost da se naprave antitela. Prilikom svake slede�e transfuzije, organizam mo�e biti ugro�en, a o mogu�nosti preno�enja raznih bolesti, bez obzira �to su testovi krvi bezbedniji nego ikad, da se i ne govori.
Ni�ta nije apsolutno bezbedno
lako veliki zagovomik i pionir ideje autotransfuzije, doktor Branko �alija ne negira rizike ovakve metode obezbe�ivanja krvi za pacijente na operacionom stolu. U njih ubraja opasnosti od kontaminacije organizma, koje su vezane za �isto�u hirur�kog rada, i opasnosti izazvane lekovima. Zato preporu�uje da se autotransponuje onoliko eritrocita koliko ih cirkuli�e u organizmu.Osim toga, oprana krv mora �to pre da se upotrebi, odnosno najdu�e �est sati od zavr�etka procesa pranja.
Da li je 200 evra mnogo za �ivot?
- Kada se sagledaju sve mane i prednosti autotransfuzije, negde u vazduhu ostaje pitanje: za�to se ovaj postupak ne primenjuje �e��e i u na�im ustanovama? Jasno je da je u svakodnevici kakva je na�a, i ustanovi i pojedincu mnogo toga skupo, ali ostaje i pitanje �ta je vrednije od zdravlja. Iskustvo Instituta na Dedinju kazuje da jedan set aparata za auto-transfuziju ko�ta oko 200 evra, a krv jednog davaoca, svuda u svetu vredi izmedju 120 i 150 evra, �to navodi na zaklju�ak da su cena jedne jedinice krvi i jednog seta pribli�no iste. Iskustva onih koji koriste aparate za auto-transfuziju govore da, ukoliko se klinika obave�e da �e godi�nje tro�iti 300 setova za pranje krvi, aparat �e od proizvoda�a dobiti besplatno. Da li bi onda ustanovama koje rade velike i komplikovane operacije, poput Klini�kog centra Srbije, bolnice na Banjici, Urolo�ke klinike u Beogradu ili velikih klini�kih centara u drugim gradovima �irom Srbije bilo skupo da nabave aparate za autotransfuziju i kupe po 300 setova od po 200 evra? Odgovor na ovo pitanje name�e se sam, a da li �e se i u praksi nametnuti, ostaje dase vidi.
Ljiljana Milenkovi�
|
