MLADI ISTRA�IVA�I
Priredila: Jelena Beronja
Zeleni volonteri
Da li znate da je preko sto devedeset volontera iz celog sveta i ovog leta doprinelo o�uvanju, pobolj�anju i za�titi �ivotne sredine na me�unarodnim radnim kampovima �irom na�e zemlje?
Tokom dvanaestak godina, koliko Mladi istra�iva�i Srbije organizuju razmenu volontera, ponuda doma�ih me�unarodnih volonterskih kampovaje sve bogatija i privla�nija za, mahom mlade, Ijude iz �itavog sveta. Kampovi sa tematikom za�tite �ivotne sredine odvijaju su se na najlep�im prirodnim lokacijama u na�oj zemlji, koje se, uprkos tome, suo�avaju sa raznovrsnim ekolo�kim problemima. Na Durmitoru je jedan od najzna�ajnijih, izme�u ostalog, i neadekvatno skladi�tenje i odlaganje otpada; u saradnji sa "Dru�tvom za za�titu Durmitora", volonteri su sakupljali i otklanjali otpad iz �uma i sa turisti�kih staza u blizini �abljaka, Crnog i Zminjeg jezera. �esta godina je kako su na Obedskoj Bari volonteri uklju�eni u projekat obnavljanja vla�nih livada: zahvaljuju�i ovim aktivnostima nekoliko vrsta ptica se vratilo na svoja pre�a�nja stani�ta. Kao i Obedska bara, i Luda�ko jezero jedno je od �etiri na�a Ramsarska podru�ja - vla�nih stani�ta od me�unarodnog zna�aja. Rad volontera na ovom lokalitetu, kao i u specijalnom rezervatu prirode Zasavica, na uklanjanju vegetacije koja zatvara vodeni sklop, predstavlja vrlo konkretno uklju�ivanje u obele�avanje Me�unarodne godine slatkih voda -2003. Svakako da tu spada i akcija �i��enja Velikog ratnog ostrva, kada je, tokom trajanja kampa, sa obala Dunava, izne�eno 500 kesa plasti�nog otpada koji je zatim recikliran. �i��enje i sanacija Lazareve pe�ine, sme�tene u prelepom kanjonu Zlota kao i delova jedinog "peska" u Evropi, Deliblatske pe��are, su kampovi koji su ve� postali tradicionalni. Studenti ekologije i biologije iz Novog Sada su i ove godine na Stra�ilovu realizovali projekat obele�avanja vrednih primeraka drve�a u nameri da od neplanske se�e, koja je u Nacionalnom parku Fru�ka Gora poprimila alarmantne razmere, za�tite stara stabla stani�ta insekata, ptica, slepih mi�eva, veverica i ostalih dendrofinih vrsta.
Imaju�i u vidu �injenicu da je jedna od primarnih aktivnosti Mladih istra�iva�a Srbije popularizacija nau�no-istra�iva�kog rada, prirodno je da su inicijative za mnoge radne kampove proiza�le upravo iz �elje da se ne�to konkretno u�ini, kad je posle vi�egodi�njih istra�ivanja utvr�eno koji problemi "ti�te" odre�eno podru�je. Ba� zato kampovi, osim radnog, imaju i studijski deo, koji uklju�uje ekskurzije, radionice ili predavanjao va�nim pitanjima koja se ti�u za�tite �ivotne sredine konkretnog lokaliteta odnosno za�titi prirodnih bogatstava Srbije.
Mnogi od ovih kampova osmi�ljeni su u saradnji sa lokalnim ekolo�kim organizacijama, i po projektima koje su odobrili stru�njaci iz nadle�nih institucija. Kao prihva�en model u aktivnoj za�titi prirode, ovakvi internacionalni kampovi obi�no privla�e veliku pa�nju medija, op�tinskih i regionalnih vlasti i, �to je najva�nije, samog stanovni�tva na probleme koji se re�avaju. Ipak, petnaest Ijudi ne mo�e re�iti ozbiljne ekolo�ke probleme za petnaest dana, ali mogu biti katalizatori njihovog re�enja. To, zapravo i jeste cilj: poku�aj da se uka�e na problem i podstakne na razmi�ljanje; "MISLI VELIKO - u�ini bar malo: pokreni lavinu" postao je moto Mladih istra�iva�a Srbije: nadamo se da �e i zeleni volonteri pokrenuti mnogo lavina u na�oj zemlji!
Jelena Beronja
|
