MEDICINA

Pripremio: G.T.

Pozitronska emisiona tomografija
Izotopima kroz ljudsko telo

Za razliku od drugih metoda medicinskog imidžinga, koje obezbeđuju morfološke medicinske podatke, pozitronska emisiona tomografija (PET) - inače deo nuklearne medicine - identifikuje metabolička stanja različitih telesnih tkiva. Naglašavajući ovu prednost PET-a, prof dr Mladen Prvulović, upravnik Centra za imidžing dijagnostiku pri Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici, ističe da je metoda posebno korisna u onkologiji, jer otkriva metastatske tumore koje druge tehnike nisu u stanju da vizualizuju, ali da je takođe koriste i neurologija i kardiologija.

prof dr Mladen Prvulović, upravnik Centra za imidžing dijagnostiku pri Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici

Pri proceni raširenosti tumora uz pomoć PET često se, na žalost, događaju velika iznenađenja, onda kad se ispostavi da tumor, za koji se mislilo da je mali i lokalizovan, zapravo ima udaljene metastaze Bilo je niz slučajeva svedoči prof Prvulović, da pacijentkinja napipa tumor dojke veličine kubnog santimetra, za koji hirurg potvrdi da može bez problema da bude uklonjen, da bi se na PET pokazalo da je tumor raširen i da postoje udaljene metastaze (obično bivaju otkrivene u poslednjoj petini svoje biološke evolucije) O krivanje takozvanih restrecidiva je druga velika onkološka uloga pozitronske emisione tomografije, posebno kod tumora pluća malignih limfoma karcinoma dojke, i jetre malignog, melanoma gde se obično, više meseci nakon operacije proverava da li se na mestu gde se nalazio tumor pojavio recidiv

Kad je o neurologiji reč, PET je superiorna metoda za dijagnostikovanje neurodegenerativnih stanja kao što su Parkinsonova ili Alchajmerova bolest ali je isto tako i neobično dragocena istraživačka tehnika, posebno u analizi funkcija mozga. Uz pomoć PET je moguće videti neke moždane funkcije o kojima se dosad samo teorijski znalo, budući da se, iz među ostalog, vrlo jasno razlikuje pobuđivanje pojedinih moždanih centara. PET, podseća prof. Prvulović, detektuje metaboličke procese, što znači da može da “vidi” pojačanu potrošnju kiseonika, te tako, na primer, može da pokaže aktiviranje motornog korteksa u trenutku kad osoba obavlja neku mo-tornu radnju. Na isti način se, ispitivanjem mnestičkih moždanih funkcija (upamćivanja i pamćenja), može otkriti početak Alchajmerove bolesti: na PET se jasno vidi kojom se brzinom aktiviraju delovi mozga odgovorni za pamćenje, odnosno da li pacijent počinje da razvija neuobičajenu zaboravnost. Dosad je neurologiji bilo teško da odredi stepen razvoja ovog oboljenja čak i onda kad ga dijagnostikuje, a PET je metoda koja slikom može o tome da pruži objektivnu informaciju.

Novu dijagnostičku dimenziju PET pruža i kardiologiji Jedna od njegovih najvažnijih indikacija je potreba da se u stanjima infarkta miokarda ili angine pektoris proceni vitalnost srčanog mišića I u slučajevima zapušenja krvnih sudova se objašnjava prof Prvulović, događa da, srce razvije takozvane anastomoze, sitne krvne sudove oko mesta stenoze, koji mogu dobro da ishranjuju srce i očuvaju njegovu vitalnost može se, pak, desiti da se takve kolaterale iz mnogo razloga ipak ne razviju, te srce oslabi u meri u kojoj i baj-pas operacija nema mnogo svrhe.

Radioaktivni markeri

Priča o načinu na koji PET funkcioniše je i priča o ćelijskom metabolizmu Žive, aktivne ćelije troše određenu količinu energije koju dobijaju procesom razgradnje glukoze (krvnog šećera) KadI se pacijentu ubrizga radioaktivnim elementom obeležena glukoza, žive ćelije koriste i nju i tada počinje proces koji će rezultirat, i PET slikom: postepeni pad radioaktivnosti glukoze prati oslobađanje pozitivno naelektrisanih subatomskih čestica pozitrona. Pri sudaru pozitrona sa elektronima, dve čestice se poništavaju i emituju gama zrake a gama zraci se mogu detektovati “pokazujući” koja je ćelija metabolički aktivna odnosno živa Pošto pacijent prima glukozu podrazumeva se da treba da ima normalan fiziološki nivo šećera u krvi.

Pozitronska emisiona tomografija počiva na primeni pomenutih specifičnih emitera, radioizotopa (pozitrona) U praksi se glukoza najčešće obeležava fluorom 18 kao markerom koji će se nagomilav, ati u bolesnom tkivu tumoru na primer jer maligni tumor imaju pojačan met še više glukoze. Na PET snimku će se nagomilani radioaktivni marker pokazati kao takvozvana vruća mrlja (hot spot), koja s velikom verovatnoćom ukazuje na maligno oboljenje PET skene u svojoj građi ima specijalan kristal specijalan detektor od germanijuma bizmuta ili utrecijuma elemenata, koji imaju osobinu scintilacije (daju efekt svetlucanja) uz pomoć fotomultiplikatora taj svetlo se uveličava potom ga konvertori pretvaraiu u električni signal a kompjuterska obrada signala daje sliku

Prof Prvulović dodaje da je PET složena mašina koja se danas često koristi u kombinaciji sa kompjuterskom tomografijom (CT) a reč je zapravo o nešto većem uređaju u odnosu na svaki pojedinačni CT skener je, pri tom, zadužen da obavi morfološki zadatak prikazivanja celog tela (whole body CT sken) a PET detektuje metaboličke procese i eventualne “vruće mrlje”. Njihovo precizno lociranje bi bilo znatno teže bez CTa te se zato i koristi hibridna mašina koja automatski preklapa dva snimka i daje precizan prikaz oblasti zahvaćenih patološkim promenama

G.T.