NAUKA KAO ŽIVOT

Pripremio:Miloslav Rajković

MODERNI GRAD NA UŠČU
Dr Ljiljana Blagojević, vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

O Ljiljani Blagojević nekadašnji profesori govore s impresivnim uvažavanjem. Ističu njen naučni rad, smisao za transfer znanja o savremenoj arhitekturi, opštu erudiciju. Institut za tehnologiju Masačusets univerziteta (Massachusetts Institute of Technology) objavio je njenu monografiju Modernism in Serbia The Elusive Margins od Belgrade Architecture 1919-1941, pisanu na engleskom jeziku. Knjiga je doživela pozitivne prikaze širom sveta.

Mapa detinjstva

Profesor Ljiljana Blagojević kaže za sebe da je "beogradsko dete" i da je čitavo njeno detinjstvo "bilo vezano za modernu arhitekturu". Zgrada na uglu ulica Džordža Vašingtona i Hilandarske, "primer posleratnog modernizma par exellence", gde je bila kafana Vidin kapija, u kojoj je stanovala, je "njen prvi dodir s arhitekturom u modernom značenju" i "jedna važna tačka u detinjstvu".

Druga važna tačka je "fini urbani sklop" na uglu Palmotićeve i Ulice Milutina Bojića, mesto "ekstremno urbano, a opet mesto susedstva". Tu je u jednoj predratnoj, neorenesansnoj vili bila smeštena Biblioteka "Militin Bojić" u kojoj je pozajmljivala prve knjige na čitanje. Kada se porodica preselila na Slaviju iz svoje učionice u školi Petar Petrović Njegoš često je gledala na britansko poslanstvo, "veliku zgradu u stilu engleskih kuća". Na mapi njenog detinjstva su ucrtani Tašmajdan sa modernim školskim zdanjem Pete beogradske gimnazije, koju je pohađala, i Domom pionira (danas Pozorište "Duško Radović", arhitekta Ivana Antića), Stupičin Atelje 212, sa pozorišnim trgom koji je "stvarno dragulj urbanog prostora Beograda" (u arhitekturi prva primena plastike, metala, plute, štampanih fasadnih panela jarko žute i zelene boje s motivima iz pozorišnih predstava, sasvim ukorak sa svetskim tendencijama tog perioda).

" Peta gimnazija je imala dobre profesore (na mene je posebno uticao profesor nacrtne geometrije), davala je dobru obrazovnu osnovu, ali ja nisam volela atmosferu koja je vladala u toj školi. Bilo je mnogo ambicioznih đaka, roditelja i profesora, i zato ne smatram da mi je to bio drag period života ", kaže.

Profesor Blagojević je najpre pomišljala da studira medicinu, a onda videla Njujork i izabrala arhitekturu. "Njujork me je fascinirao, ne svojom monumentalnošću, već energijom koju budi u ljudima koji su slobodni individualci na jednom mestu. Možda danas ne bi bilo te fascinacije, ali za jednu mladu osobu s ove strane Atlantika polovinom sedamdesetih taj pečat je bio mnogo snažniji nego što bi to bilo danas. Studiranje arhitekture je bio period mog najvećeg ličnog zadovoljstva ", priča.

"Profesori Branislav Milenković, Aleksandar Stjepanović, Nenad Grujić, Đorđe Zloković i Ranko Radović najviše su uticali na moje shvatanje i recepciju arhitekture. Profesor Milenković je meni ostao pojam profesora. Veliki profesor, arhitekt - projektant i intelektualac. Predavao je nauku o prostoru, naučio nas da o prostoru mislimo ne samo kao fizičkom okruženju, nego i kao prostoru društvenih interakcija, ekološkom, filozofskom i mentalnom prostoru. Imala sam sreću da je bio član komisije pred kojom sam branila doktorsku disertaciju. Kada smo uveli nove doktorske studije, prema Bolonjskoj deklaraciji, pozvala sam prof. Milenkovića da na predmetu koji držim održi uvodno predavanje iz nauke o prostoru ".

Kod profesora Stjepanovića, vrsnog i produktivnog projektanta, naučila je kako se pravi projekat, radila diplomski rad, napravila prve korake u projektovanju. Seća se da je prof. Grujić na tabli u amfiteatru kredama u boji crtao zadatke iz nacrtne geometrije s takvom preciznošću da su svi bili zadivljeni. Osnove iz konstruktivnih sistema (“jedinstven predmet na fakultetu”) stekla je kod profesora Đorđa Zlokovića (“učio nas je kako da konceptualno saznamo konstrukciju, da mislimo, a ne da mehanički proračunavamo elemente").

“Živela sam i radila kasnije u Engleskoj, moje kolege nisu tamo bile tako obrazovane kao mi, ni u apstraktnom ni u inženjerskom mišljenju (ne znam kako je sada). Ti inženjerski predmeti su kod nas imali težinu koja je omogućavala da se bavimo strukom. Profesor Radović je držao Savremenu arhitekturu i urbanizam, predmet koji ja sada predajem. Bio je veliki predavač, uspevao je da podstakne studente da čitaju dela iz istorije i teorije arhitekture. Ja to pokušavam, ali mi teško polazi za rukom".

Studija kulture

Temom diplomskog rada - rekonstrukcija pet blokova na Zejreku (tur. = lep pogled), kod Pedagoškog muzeja, ušla je u istraživačke vode. Ali, kako se radi projekat, pristup organizaciji projekta, svaku potrebnu proceduru naučila je kao saradnik - pripravnik Milenije Marušić u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije. " Ona je bila glavni projektant, vrlo odgovorna i svemu me je naučila na pravi način. Pitanje je da li mladi arhitekti danas dobijaju obučavanje za rad u arhitekturi na samom početku profesionalnog bavljenja ".

Specijalističkim radom Ulaz u stambenu zgradu : prikaz perioda od 1918-1941. godine u Beogradu (sada to ne bi tako nazvala) i magistarskom tezom Odnos funkcije i forme u modernoj arhitekturi Beograda na primeru porodične kuće / vile u periodu između dva svetska rata prof. Blagojević je započela višegodišnja plodna istraživanja moderne arhitekture i urbanizma " stare varoši " na ušću Save u Dunav. " Zadužbina Andrejević " je, oktobra 2000, objavila njenu knjigu Moderna kuća u Beogradu (1920-1941). To je knjiga o porodičnoj kući beogradske moderne između dva rata, o retkim " autentičnim primercima " (kuća Zloković, ostali Zlokovićevi projekti s konceptom " prostornog plana ") i velikom broju kuća u " modernom stilu ". U ovom periodu su, kaže, postavljeni temelji " savremenog Beograda " i to moderno nasleđe je neodvojivi deo njegove " mentalne i fizičke slike " danas. Pisana metodološki slobodnije, Porodična kuća je " studija kulture " međuratnog razdoblja, a ne samo " zbir arhitektonskih analiza ".

Monografiju Modernism in Serbia Blagojevićeva je napisala, praktično, po narudžbini jednog od najboljih svetskih izdavača (The MIT Press & The Harvard University). U tome joj je pomogao urednik fotografije Dejan Vlaškalić. " To je besprekorno izdanje. Kad god se ovde pojavila knjiga je brzo bivala rasprodata i više nije mogla da se nađe. Vrlo je čudno da ovde nema dovoljne zainteresovanosti za izdanje na srpskom jeziku ", kaže.

Modernism in Serbia je prva prava monografija iz arhitekture našeg autora objavljena u svetu. " To je studija modernizma : kako je počeo, u čemu je zanimljiv, šta pokazuje ovde ", veli autor. " Beograd je posle Prvog svetskog rata bio otvoren, slobodan grad slobodnih individualaca, u koji su dolazili arhitekti iz čitave Jugoslavije, iz Evrope. Milan Zloković je došao iz Trsta, školovan na italijanskom i nemačkom, prvo je studirao inženjerstvo u Gracu, Branislav Kojić se školovao u Francuskoj, Sarajlija Dušan Babić u Beču, Čeh Jan Dubovi u Pragu. Četiri mlada čoveka s potpuno različitih strana, evropski obrazovani, sastajali su se u Ruskom caru, razgovarali, bili prijatelji (Grupa arhitekata modernog pravca – nap. a.). U toj atmosferi se desio taj veliki korak napred, jedna potpuna emancipacija društva ".

U doktorskoj disertaciji Strategije modernizma u planiranju i projektovanju urbane strukture i arhitekture Novog Beograda : period konceptualne faze od 1922. do 1962 (Univerzitetska biblioteka “ Svetozar Marković ” sign. RD 18478), odbranjenoj 2005, prof. Blagojević ističe da je istraživanje međuratnog perioda od " fundamentalnog značaja " za razumevanje duha i karaktera posleratnog modernizma, savremene arhitekture i urbanizma Beograda. Ona otvara temu promena strategije modernizma u drugoj polovini dvadesetog veka.

Na pitanje zašto je za temu disretacije uzela baš Novi Beograd, prof. Blagojević veli da je Novi Beograd zanimljiv jer je od samog početka planiran kao modern grad. " To je primer jedne od ranih realizacija modernog grada u svetu uopšte. U Novom Beogradu je u realizaciji, istini za volju, bilo mnogo kompromisa sa idejama, idealizovanih principa, ali je on jedinstven primer, rekla bih u Evropi, modernog grada na velikom prostoru, ne na periferiji nego u centru metropole, između dva istorijska jezgra, Beograda i Zemuna. Danas je u tzv. velikom Beogradu to najdinamičnije mesto izgradnje, rasta cena na tržištu stanova, potražnje za poslovnim prostorom, planiranja poslovnih objekata. Slušamo o ideji dawn tawn - a u centru Novog Beograda, što je dosad izostajalo. Mesto gde se mnogo radi mora biti zanimljivo za istraživanje ".

Razdoblje modernizma

Vrlo je zanimljivo, navodi Blagojevićeva, da u Beogradu ima vrlo malo zgrada koje se mogu podvesti pod arhitekturu socijalističkog realizma. Veliko je pitanje, kaže, da li je stambena kolonija u Cvijećevoj socijalistički realizam. " Videla sam u Stokholmu zgrade iz istog perioda, istog tipa, iste arhitekture, u istoj tehnici. Socijalistički realizam je u Sovjetskom Savezu bio jedna orijentacija staljinističke arhitekture, vrlo svesnog preuzimanja istorijskih motiva. Toga u Beogradu nije bilo. Arhitekt Mate Bajlon, istaknuta ličnost jugoslovenskog modernog pokreta i profesor beogradskog fakulteta, Sarajlija rođenjem, piše u prvom broju časopisa Tehnika 1946. godine : "Mi ne počinjemo rad iznova - mi nastavljamo sa radom", naime, nastavlja se upravo rad modernista ".

Istraživanje dr Ljiljane Blagojević je novo i originalno. Pre njene disertacije nismo imali kritičku studiju raznih strategija modernizma u planiranju i projektovanju Novog Beograda. Ovaj teren je prvi put obrađen u planu bečkih arhitekata (Rudolf Perko, Erwin Ilz, Erwin Bock) na međunarodnom konkursu za generalni plan Beograda 1922, koji su novi deo grada tretirali kao jedno ostrvo s parkovima i sajamskim objektima.

"Od 1922. do 1962, kada je donesen Regulacioni plan, a strateško planiranje prestalo i počela realizacija (osim konkursa 1986, koji je više bio konkurs ideja), nemamo mišljenje o Novom Beogradu kao celini, već samo parcijalno rešavanje određenih arhitektonskih problema. Mislim da je danas došao trenutak da se Beograd gleda u celini i da se u okviru te celine Novi Beograd posebno gleda kao celina. U tom smislu sam htela da dam jednu kritičku analizu svih koncepata u ovom periodu. To je razdoblje koje zovemo modrenizmom, razdoblje u kome je formiran osnov savremene arhitekture i urbanizma. Početkom šezdesetih počinje kritika modernizma, drugi modernizam. Čini mi se da je potrebno ponovo misliti strateški a da bi se mislilo strateški neophodno je znati šta je bilo u prošlosti, koji su to bili koncepti ".

Novi Beograd, piše Ljiljana Blagojević, nije realizovan ni kao funkcionalan grad, niti je on kao "struktura funkcionalan moderan grad", već "grad dominantne funkcije stanovanja". Znači li to da je ideal funkcionalnog grada nemoguće ostvariti ? Čemu se " nedovoljna funkcionalnost " Novog Beograda može pripisati ? – pita se u doktorskoj diseratciji. I odgovara tezom : nije li njegova fizička i konceptualna nedovršenost "ono što predstavlja najveći potencijal za njegovo ostvarenje kao uspešnog grada u savremenim uslovima"?

M. Rajković