MEDICINA
Pripremila:
Gordana Tomljenović
Bolje sprečiti nego lečiti
Ponekad bude kasno kad o svom zdravlju počnemo da brinemo tek sa pojavom tegoba ili bolesti. Tada je već reč o lečenju. Briga o zdravlju je, međutim, sve ono što učinimo na vreme da do bolesti ne dođe, vođeni mudrošću da je "bolje sprečiti, nego lečiti» i u šta, pored zdravih životnih navika, spadaju i elementi preventivne medicine. Dr Ivana Petrović, lekar opšte medicine u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medic i veliki pobornik ove medicinske grane, navodi ipak ohrabrujuću činjenicu da se i u nas, posle više decenija ulaganja isključivo u kurativnu medicinu, situacija polako menja i ponovo formira svest o značaju preventive. Takođe, kuća u kojoj radi, Bel Medic, spada u one medicinske ustanove koje su fokusirane i na sistematske preglede, kao vrlo značajan element preventivne medicine.
 |
Dr Ivana Petrović |
"Ako imate povećane masnoće u krvi, na primer, i ne znate za njih iz prostog razloga što nemate tegobe, vi ne preduzimate ništa, ali one čine svoje - oštećuju zidove krvnih sudova, oštećuju jetru, izazivaju niz hroničnih procesa u organizmu koji su kasnije teško rešivi. Sistematski pregled vas, međutim, opomene i podstakne da menjate neke stvari u životu - od načina ishrane do korigovanja po zdravlje rizičnih navika kao što su pušenje i nedovoljno kretanje. Time stičete veliki zdravstveni kapital za budućnost", kaže dr Petrović, uz opasku da na Zapadu postoji gotovo kult preventivnog pregleda, odnosno svest o tome koliko je značajno biti zdrav da bi se neometano radilo i živelo, uz osećaj zadovoljstva i sreće koji ide samo uz zdravlje. Štaviše u svetu je bitna i materijalna dimenzija brige o zdravlju - smatra se da je sve što se uradi na vreme daleko jeftinije od kasnijeg lečenja. Otuda i praksa inostranih firmi koje posluju u Srbiji da svoje zaposlene jednom godišnje upućuju na sistematske preglede, te su se mnogi po prvi put u svom radnom veku našli na proveri zdravlja te vrste i sad o tome sasvim drugačije razmišljaju.
Starosna dob i profesija
Obim sistematskog pregleda može biti različit, u zavisnosti od starosne dobi i profesije osobe. Neke kompanije svoje visoke menadžere svake druge godine upućuju na test opterećenja srca, uz redovan jednogodišnji EKG, test plućne funkcije, detaljne laboratorijske analize, očni pregled, proveru sluha. Postoji i mnogo uži program, pri čemu treba znati da minimalna provera zdravlja zahteva laboratorijske analize krvi i urina, EKG, test plućne funkcije, ultrazvuk trbuha i jedan temeljan pregled "od glave do pete» od strane lekara opšte medicine. Bez obzira na činjenicu da rezultati laboratorijskih analiza spadaju u značajne dijagnostičke pokazatelje, bez pomenutog pregleda, ali i bez razgovora sa pacijentom, ističe dr Petrović, nema kompletne slike o zdravlju pacijenta, a ona je neophodna za preporuke o očuvanju zdravlja ili eventualnu dalju dijagnostiku i lečenje. Kad je o ženama reč, sistematski pregled obavezno uključuje i ginekološki pregled i Papanikolau test, a posle četrdesete godine se, kao obavezna, preporučuje i mamografija.
Bel Medic i mesto lekara opšte prakse |
"Na pacijenta se ne sme gledati kao na ‘dijagnozu' ili na skup bolesti, već kao na čoveka u celini. Samo na taj način se uvek može i mora naći način da mu se pomogne. Na žalost, višedecenijski koncept srpske medicine bio je sasvim drugačiji od ovog, holističkog - lekara opšte medicine je sveo na zdravstvenog „saobraćajca ” koji pacijente usmerava prema specijalistima ali bez šanse da koordinira njihov rad, lekare specijaliste je opteretio preko svake mere, a pacijenta je ostavio da luta od reumatologa do kardiologa... Mnogi su tako, doživeli situaciju da nisu slučaj ni za jednu specijalnost, a imaju stvarne tegobe.“
U Opštoj bolnici Bel Medic, prema rečima dr Petrović, lekar opšte prakse ima sasvim drugačiju ulogu i mesto. Pod krovom ove bolnice, naime, postoji stalna ko munikacija među njenim vrhunskim konsultantima i specijalistima, a glavni koordinator je upravo lekar opšte medicine. On prati pacijenta, konsultuje se sa specijalistima, sa njima se dogovara i oko dijagnostike, učestvuje u promeni terapije. Jednom rečju, sintetiše i objedinjava rad ponekad i više kolega specijalista, sve na dobrobit pacijenta koji često zaboravi da, kardilogu na primer, napomene da uzima i lekove propisane od strane gastroenterologa ili reumatologa....
"Mi, drugim rečima, ne lečimo bolest, nego pacijenta“, kaže doktorka Petrović, već deset godina član Bel Medic medicinskog tima. Ona s ponosom ističe da, pored samostalnog usavršavanja, sve to vreme ima priliku da sarađuje i uči od najvećih imena srpske medicine. Kad je o pacijentima reč, dodaje da je razgovor sa svakim od njih jednako važan za proces lečenja kao i bilo koji medikament. |
Rizici za određene bolesti javljaju se u određenim periodima života pa se, u skladu s tim, razlikuje i sadržaj sistematskog pregleda osobe od 30 i osobe od 50 godina starosti. Pedesetogodišnji muškarci, na primer, treba da počnu da kontrolišu prostatu, što podrazumeva i tumor markere za tu žlezdu. Doktorka Petrović pri tom ističe da, ukoliko je tumor marker za prostatu u redu, onda pacijent nema potrebe čak ni za urološkim pregledom. Osobama oba pola koje su prešle pedesetu takođe se preporučuje i test stolice na krvarenje, radi rane detekcije karcinoma debelog creva. Naša sagovornica napominje da je ovo savet potpuno zdravim ljudima bez porodičnog opterećenja, budući da je procedura za one koji u porodici već imaju pojavu te bolesti nešto drugačija.
Program sistematskog pregleda osmišljava se i prema profesiji osobe. Ako radi za računarom, uz dugotrajno sedenje, naročito joj je opterećen kičmeni stub, pa je vrlo korisno da je pregleda i fizijatar. Kod osobe koja radi visoko stresan menadžerski posao i kod koje pre svega postoji rizik za nastanak koronarne bolesti, za povišen pritisak, akcenat treba staviti na pregled srca i proveriti eventualno postojanje angine pektoris...
Dečji sistematski pregledi su, prema rečima doktorke Petrović, na dosta visokom nivou i u državnom zdravstvenom sistemu, i obuhvataju redovne kontrole rasta i razvoja deteta. Zbog sve izraženijeg porasta poremećaja koštano - zglobnog sistema registrovanog kod dece u Srbiji, najčešće izraženih kroz loše držanje („kriva“ kičma, odnosno kifoza ili skolioza), veoma je važna sistematska lekarska kontrola, jer je korekcija krive kičme moguća samo tokom rasta i razvoja deteta. Zakasnelim vežbama može se sprečiti samo dalje pogoršavanje poremećaja držanja.
Ono što takođe treba preventivno raditi jeste očni pregled. Uporne glavobolje su, upozorava doktorka Petrović, vrlo često posledica banalnog problema kao što je nekorigovana dioptrija. U SAD se, na primer, osobama koje rade za računarom duže od četiri sata dnevno savetuje da bar jednom u dve godine odu na oftalmološki pregled, bez obzira da li imaju tegobe ili ne. Ne treba zanemariti ni fenomen suvog oka, pojave koja nastaje zbog nedovoljnog treptanja pri gledanju u ekran.
Vakcinacija kao preventiva
Vakcinacija je, takođe, vrsta preventive. U dečjem uzrastu ona je sastavni deo redovne zdravstvene zaštite, a kad je reč o odraslima, lekar opšte medicine je taj koji propisuje sezonsku vakcinu protiv gripa, kao i putničku vakcinu, radi zaštite od bolesti karakterističnih za deo sveta u koji se putuje.
Preventivna medicina je oblast pred kojom se u našoj zemlji tek otvara prostor za razvoj, ocenjuje dr Ivana Petrović. Zasad je relativno malo pojedinaca koji će samoinicijiativno otići na sistematski pregled, ali oni koji su to makar jednom učinili u okviru radne obaveze – a posebno oni koji su imali priliku da to obave brzo i efikasno, u Bel Medicu – shvataju njegov značaj i važnost da se redovno obavlja.
"Kad je sve u redu sa vašim zdravljem, to vam donosi mir. Ohrabrujuće je i kad znate da ste eventualni problem otkrili na vreme, jer to u najvećem broju slučajeva podrazumeva gotovo stopostotnu šansu da se problem i reši", zaključuje dr Ivana Petrović.
Gordana Tomljenović
|
