MEDICINA

Pripremila: Gordana Tomljenović

PREVENTIVNA MEDICINA
Prvi oslonac za pacijenta

Kako treba da izgleda rad medicinske sestre? Opis radnog dana Evice Radojičić i Violete Kanić, iz Opšte bolnice Bel Medic, mogao bi da posluži kao obrazac za pisanje kodeksa ili pravilnika za obavljanje tog specifičnog i odgovornog posla. Da se bude prvi oslonac pacijentu i desna ruka lekarima i stručnim konsultantima ove beogradske bolnice, u najmanju ruku zahteva visoku motivaciju i profesionalnu pripremljenost, ali o njima saradnici kažu i da su pravi primeri medicinskih sestara - menadžera. Svaki njihov dan u Bel Medicu je ispunjen nizom različitih poslova, ne samo onih koje svi poznajemo kao uobičajene zadatke medicinskih sestara, već i organizacionih, iz domena strateškog planiranja. Štaviše, njihov poseban a svakodevan zadatak je i kontinuirano usavršavanje i obuka, odnosno mentorski rad sa pripravnicima.

Rame uz rame sa lekarom

Sestra Evica Radojčić

Osam sati je vreme u koje počinje prepodnevna smena, ali Evica i Violeta rade već od sedam, listajući spisak pacijenata od prethodnog popodneva, radi upoznavanja sa njihovim dijagnozama, terapijama i planovima daljeg rada. Uz obavezu da se i lekari podsete na zakazane preglede, lekarske torbe se sređuju i ordinacije detaljno pregledaju uz pomoć ček - lista, kako bi sve bilo na svom mestu a sve što nedostaje bilo dopunjeno. Lekovi se, pri tom, kontrolišu nedeljno, između ostalog i pregledom roka trajanja, što možda ni apoteke ne rade tako često.

U podne se obavlja primopredaja dužnosti, uz prisustvo glavnih sestara iz prepodnevne i popodnevne smene, sa kompletnom razmenom i registrovanjem podataka o pacijentima i njihovim razvrstavanjem u određene kategorije. Ista procedura se ponavlja i uveče, a u međuvremenu se i telefonom kontaktira sa pacijentima - obaveštava se o eventualnom prispeću nalaza, ili se proverava kako se osećaju i oporavljaju, naročito kad je reč o pacijentima iz kategorije takozvanih akutnih. Imperativ je da se svaki posao obavi odmah. Ništa što ne mora da se odloži , ne ostavlja se za sutra.

Sestra Violeta Kandić

Rad sa pacijentima je poseban deo priče. Između ostalog, podrazumeva i javljanje na njihove prve telefonske pozive. U tim razgovorima se, naime, uzima anamneza i beleži opis tegoba pacijenta na osnovu kojih se , ukoliko pregled lekara opšte medicine nije neophodan, odmah zakazuje pregled odgovarajućeg lekara specijaliste.

Medicinske sestre u Bel Medicu takođe su kompetentne da komentarišu laboratorijske nalaze i na osnovu toga usmeravaju pacijente , samostalno ili uz konsultacije sa lekarima , što inače u našoj zemlji ne spada u školskim programom predviđeno obrazovanje za ovu profesiju. Rad u ovoj bolnici ih ,međutim, dovodi u neposrednu vezu sa praksom u svim granama medicine, pa se može reći da su medicinski univerzalno obučene - i da postave kateter , i da obave spirometriju, i da urade EKG... Nema sumnje da je ovaj vid edukacije, kroz svakodnevnu praksu, najbolji način da i medicinska sestra prevaziđe uobičajene profesionalne okvire i u određenim situacijama, gotovo rame uz rame sa lekarom, predlaže šta da se čini u rešavanju nekog medicinskog problema.

Stalno učenje i usavršavanje je običaj u Bel Medicu. Redovno se organizuju savetovanja i kursevi obuke. Jedan od nedavnih, na temu urgentna stanja u kardiologiji, pod vođstvom dr Milića Markovića, imao je za cilj da medicinske sestre obuči šta mogu da učine kad pacijent ima bol u grudima, edem u plućima ili akutni infarkt miokarda. Pod palicom dr Sandre Krstajić, izvedena je obuka iz kardio - pulmonalne reanimacije. Kursevi se redovno ponavljaju, te je, uz rad lekara, i mentorski rad Violete Kanić i Evice Radojičić sa manje iskusnim medicinskim osobljem sastavni deo te stalne obuke.

Stručni skupovi

Bel Medic je naša prva privatna bolnica koja je svoje naistaknutije medicinske sestre uključila u organizovanu edukaciju seminarskog tipa i stručne skupove. Maja 2001. godine, u Budvi je održan prvi Kongres medicinskih sestara i tehničara ( tadašnje ) Jugoslavije u kome je učestvovala i Evica Radojičić. Vrlo zapaženim prilogom pod naslovom „Savremeni tretman akutnog astmatičnog napada kod dece“, koji je nastao kao rezultat analize rezultata dugogodišnjeg rada poliklinike Bel Medic, ona je još jednom na sebe skrenula pažnju svojih školskih profesora koji su takođe pratili kongres. Usledili su seminari u Aranđelovcu ( takođe rad na temu dečje astme ), i na Tari, u organizaciji Udruženja za reanimaciju , anesteziju i transfuziju , gde je Evica Radojičić izložila svoj rad o anafilaktičkom šoku.

Sva ova znanja stiču se samo višegodišnjom praksom i učenjem. Medicinska sestra, međutim, treba da ima i manuelnu spretnost ili , kako pacijenti umeju da kažu , „laku ruku“. U Bel Medicu, kad je o toj temi reč, vlada nepodeljeno mišljenje da je Violeta Kanić ekspert bez premca. Svaku eventualnu malu neprijatnost koja bi se mogla dogoditi kad, kako se popularno kaže, „ne može da se nađe vena“, tamo izbegnu vrlo jednostavno, tako što taj posao prepuste sestri Violeti. Za nju kategorički tvrde da uvek , i to odmah , može da pronađe „ skrivenu “ venu. Ovaj obavezan detalj iz opisa njenog rada sasvim sigurno je plod bogatog profesionalnog iskustva i impresivne radne biografije. Sestra Violeta je , pre dolaska u Bel Medic , punu deceniju provela radeći u Odeljenju hirurgije beogradskog Instituta za onkologiju , a potom više godina i na Odeljenju intenzivne nege u Opštoj bolnici u Cirihu, u Švajcarskoj, i na privatnoj urološkoj klinici u Solunu , u Grčkoj. Govori engleski i nemački jezik, i stručnjak je za rad na računaru.

Ovi visoki standardi Bel Medic tima učinili su da samo osobe izuzetnog profesionalnog kova mogu u njemu da traju. Desetogodišnji radni staž sestara Evice i Violete u ovoj beogradskoj bolnici za svakog pacijenta je zato garancija da može da bude spokojan dolazeći na zakazani lekarski pregled , jer će imati pouzdan oslonac izuzetnih medicinskih sestara.

Zahtevan posao kojim se bave ima, međutim, i adekvatnu nagradu. Obe kažu da upravo ovakav način rada čini da se osećaju dobro jer je svaki trenutak i svaki medicinski zadatak prilika da pokažu sve svoje znanje i spretnost , pri čemu i lekari i pacijenti to prihvataju s punim uvažavanjem. A kad pacijent koji u bolnicu dođe uplašen i pritisnut tegobama, izađe ohrabren i zadovoljan, to je tek naročita nagrada i motiv za rad.

G. Tomljenović