JUBILEJI

Pripremila: Ljerka Opra

150 godina od rođenja Nikole Tesle
Tesla u porodičnim zapisima

Preturajući po tavanu stare kuče svoje tetke po ocu, Svetozar je pronašao jednu sveščicu svoje bake Sofije. Na 135 stranica gusto ispisanih Sofijnom rukom, Svetozar je našao mnogo recepata, koje je pažljivo preneo u računar, odštampao i po jedan primerak poslao svakoj od Sofijinih praunuka. Prilikom prepisivanja Sofijinog kuvara, Svetozar se trudio da ne izostavi ili promeni ni jednu jedinu reč. Kuvar je stigao i u Beograd, budući da u njemu žive dve Sofijine praunuke i mnogo Trivunovih potomaka, među kojima je i unuka njegovog sina Miloša. Miloš Mandić je bio Sofijin polubrat, Trivunov sin iz njegovog trećeg braka. U tom braku Trivun je dobio troje dece: Petra, Miloša i Olgu, koju je Nikola Tesla cupkao na kolenima i poklonio joj dukat kada je 1889. godine došao u Gračac da poseti rodbinu. Tom prilikom je Tesla sa svojim ujakom Petrom Mandićem, Trivunovim bratom, posetio parisku izložbu.

Sofijin kuvar nije običan kuvar. To je priča o Sofiji i njenom stricu Petru Mandiću, koji je za svog života bio stožer u Mandić familiji. Petar je brinuo o svim potomcima svojih roditelja, a naročito o Sofiji i Beti, kćerima svog brata Trivuna iz njegovog prvog braka, i o sinu sestre Đuke, Nikoli Tesli.

Mitropolita Nikolaj (Mandić)

Kada se Trivun oženio drugi put, da Sofija i Beta ne propadnu uz lošu maćehu, Petar je devojčice odveo u Sarajevo i smestio ih u manastir da se školuju do svoje osamnaeste godine. Devojčice su samo leti dolazile kod oca, koji je u Gračacu nasledio porodičnu kuću Mandića, gde je imao kafanu i trgovinu. Tu su devojčice sretale mnoge rođake, koji su se okupljali oko Trivuna, a najčešće je kod njega boravio sin njegove sestre Đuke, Nikola Tesla. O tim danima je kasnije Sofija pričala svom unuku Svetozaru, koga je i podigla. Svetozar se sećao da je pričala kako je Sofija Nikoli Tesli pomagala kod njegovih ranih eksperimenata razvlačeći mu kojekakve žice. Bila je upućena u mnoge njegove intimne događaje, pa i one tajne koje je skrivala sa punom ozbiljnošću mlađe sestre. Bila je od njega mlađa sedam godina. Mnogo toga je zapisala u svojim dnevnicima od kojih je samo jedan pronađen.

Poseta Gomirju

Sofija je imala pet kćeri i sve su se udale za pravoslavne sveštenike. Ali kada je obudovila, odlučila je da živi sa Katicom, čiji je suprug imao parohiju u Bribiru, a potom u Đevrskama iz kojih je i poticao. Međutim, i tom jedinom dnevniku se gubi trag - odneo ga neki novinar iz Beograda i nikada ga nije vratio porodici. Da se Svetozar nije potrudio oko Sofijinog kuvara, izgubila bi se priča o njenom stricu Petru Mandiću, koji je između dvadeset i dvoje unučadi svojih roditelja najviše voleo nju, Nikolu Teslu i malog Simu, sina svoje sestre Marije...

Petar Mandić, ujak Nikole Tesle, primio je u svoju kuću u Gospiću Teslinu najmlađu sestru Milku i njegovu majku Đuku kada je ova morala da napusti parohijsku kuću posle smrti svog supruga. Od smrti Teslinog oca, Petar je snosio sve troškove njegovog školovanja. Đorđe Stanojević je napisao da su pripomagali ujaci, pop Toma iz Gračaca i pukovnik Paja Mandić. Porodica Tesline majke je bila veoma uticajna u Lici i Dalmaciji. Reklo bi se da ni jedan važniji događaj u tom delu Austrougarskog carstva nije protekao bez njihovog direktnog ili indirektnog upliva. Taj ugled, moć i značaj izgleda da su imali veoma dugu tradiciju, još od vremena Teslinog pradede po majci prote Tome Budisavljevića, čija je porodica dobila plemićku titulu od Napoleona Bonaparte.

Nikoline sestre: Milka , Anđela i Marica Tesla

Buda Budisavljević, sin Daneta - brata Tesline bake Sofije, postao je 1889. godine ličko-krbavski veliki župan. Kada se 1890. godine u manastiru Gomirje zamonašio Petar Mandić i dobio ime Nikolaj, očekivano je da postane lički vladika, što se nije dogodilo. O razlogu je Trivun Mandić imao svoje mišljenje, koje je u jednom pismu saopštio Nikoli Tesli. Prilikom svog drugog i poslednjeg dolaska iz Amerike u Evropu 1892. godine, Tesla je u Lici zatekao majku na umoru, koja je uspela samo da mu uputi reči: „Diko moja!“ Tada je u Gomirju posetio ujaka Petra, što je neosporan dokaz koliko ga je Tesla voleo. Petar Mandić je iz Gomirja premešten u Sarajevo, gde je proizveden u arhimandrita, a potom hirotonisan za mitropolita zvorničko-tuzlanskog.

Po prisnosti sa ujacima, može se zaključiti koliko je na Teslu uticalo okruženje velike porodice njegove majke da se formira kao topla i društvena ličnost. Sve svoje zamisli, nadanja, strepnje i teškoće delio je sa ujakom Petrom, a radosti i sa rođacima po majci. Detinjasta radost izbija iz pisma poslatog iz Amerike bratu Simi, sinu njegove tete Mare, u kom kaže: „Izabran sam za člana Royal Institution of Greate Britain (kad mi drugi put uspišeš, a ti švrkni M.R.I., a to znači Member of Royal Institution)“.

Nežna veselost

U Lici, Nikola Tesla nije upamćen kao usamljenik. Po priči, koja je iz Gospića i Gračaca pristigla u Beograd, u mladosti je voleo sve što i njegovi vršnjaci, pa i devojke. Voleo je i vino i ta navika mu je ostala, ali nije voleo američka vina, kako je 1890. godine napisao svom ujaku Petru: „Zdravlje mi je prilično. Najgore je što nemam dobro vino. Ja bi ga rado platio kad bi ga mogao dobiti u malim flašama, jer u velikim flašama nezgodno je pošto malo pijem. Quality and not quantity“.

Milutin Tesla

Vremenom, iz Teslinih pisama upućenih u Liku, kojih je sve manje stizalo početkom dvadesetog veka, nestaje nežna veselost. U pismima ujaku Petru govori o svojim teškoćama na finansijskom planu. Sofija Mandić, udata Macura, dugo je mislila da je bila dobro obaveštena kolike i kakve teškoće je imao Tesla u realizaciji svojih zamisli, ali je posle smrti svog strica Petra shvatila da su te teškoće običnom čoveku nezamislive. To je zaključila na osnovu činjenice da Tesla nije odgovorio Trivunu na obaveštenje da je 7. avgusta 1907. godine iznenada od srca umro u Opatiji Petar Mandić (mitropolit zvorničko-tuzlanski Nikolaj). U tom pismu bez odgovora, Trivun je Tesli napisao: „Naša slava, naša dika i pouzdanica zađe prerano za goru“.

Posle stričeve smrti, Sofija je sa velikom pažnjom preuzela brigu o očuvanju sećanja na sve dike iz Mandić familije. I sve što je zabeležila nestalo je u plamenu parohijske kuće u Đevrskama. Mrvice je prikupio njen unuk Svetozar, da sačuva sećanje na vreme kada se u Gračacu, u kući njegovog pradede Trivuna, od četiri kilograma brašna peklo božićnih kolačića.

„Božićni kolačići: Na 4 kile brašna stavi pola litra ulja, tri četvrtine kila cukra, kvasac i korjandora, naravno i malo soli. zakuvaj vruće, a sutra pravi kolače. Položi na dasku pa kada još jednom dokisaju namaži ih bjelancem i stavi peći. Ako hoćeš stavi i kanele. Ako hoćeš manje, stavi pola mase.“

U Gračacu, u kući u kojoj je odrasla Teslina majka, pekle su se obične oravnjače i razlamače, ali i kolači što na Beč mirišu, ruska pita od orasa, petrogradski kolači, london štangle... Kuvala su se mnoga jela, pravile ličke krvavice, kobasice, sarma obična i od jagnjeće maramice. Sva jela koja je stricu Petru, njegovoj braći i sestrama spremala njihova mati, Sofija je naučila da sprema i tom jelovniku je pridodala ono što je naučila za vreme školovanja u Sarajevu i što je kasnije naučila u kući zadarskog paroha Antonija Macure. Naime, kada je Sofija pristigla dvadesetoj godini života, Petar Mandić je utanačio njeno viđenje sa Milanom Macurom, koji je upravo završio bogosloviju i tražio curu za udaju.

Izgoreli dnevnici

Dobru priliku za ženidbu bi Petar Mandić utanačio i Nikoli Tesli, samo da je ovaj to hteo. Tesla je mislio da brak nije za naučnika, jer naučnik je strasan t? bi u braku svu strast poklonio ženi i ništa ne bi ostalo za nauku. Istog mišljenja je bila i devojka sa kojom je Tesla bio u vezi. u vreme dok je radio u Budimpešti. Izgleda da je ta veza otišla dalje nego što su dozvoljavala društvena pravila njihovog vremena i, mimo Teslinog očekivanja, devojka se povukla. Ovo, kao i ostale Tesline tajne znao je njegov ujak Petar, a sve što je on znao, pa i više, znala je Sofija, koju je Petar Mandić zadužio da zapisuje sve događaje vezane za njihovu familiju, pa i one najtajnije. Koliko su te beleške bile važne Sofiji govori činjenica da je svoje dnevnike iz perioda dok je bio živ njen stric Petar zazidala u parohijskoj kući u Đevrskama zajedno sa veoma skupocenim nakitom svoje kćerke Katice. Sofijin unuk Svetozar je znao za te dnevnike, kao i njegov brat Branko i sestra Radmila, ali ne i njihov sadržaj. Budući da su dnevnici izgoreli, a Sofija umrla nekoliko meseci posle Tesline smrti, nikada se neće saznati šta je Petar Mandić želeo da saopšti potomcima svoje braće i sestara, pa možda i svima nama.

Izgoreli dnevnici su dovoljan razlog da se zbirka Sofijinih recepata uobliči u kuvar-priču o Mandićima, tim pre što više među živima nije ni njen unuk Svetozar. To je i urađeno i Sofijin kuvar čeka svoj red za objavljivanje.

Ljerka Opra