SAOBRAĆAJ

Pripremio: Mićo Tatalović

Solarni automobil

Sunce umesto goriva

Luj Palmer, švajcarski učitelj, putovao je oko sveta u solarnom automobilu 2007-2008, a planirao je i trku električnih automobila oko sveta. Na put je krenuo da bi preneo poruku: svu energiju potrebnu za vožnju automobila i ostalih saobraćajnih vozila možemo dobiti od Sunca. Njegov plavi solarni auto napajao se energijom iz solarnih ploča smeštenih na krovu vozila i na prikolici

Električni auto "bluecar francusko" italijanske fabrike "Pinifarina"

Palmer je maštao o putu oko planeta još kada je bio jedanaestogodišnjak, 1982. Ali, učitelj geografije mu je upropastio maštariju rekavši da bi takav put «koštao» planetu zbog ispuštanja gasova iz vozila. Poći na put oko sveta zato što ga voliš automatski upropašćava taj isti svet. Ali, kao idealista od malih nogu, Palmer se dosetio kako da zaobiđe taj paradoks: nacrtao je plan za ekološki solarni auto.

Dvadesetak godina kasnije, razočaran što električni automobili nisu u široj upotrebi, Palmer je odlučio da proizvede takav auto. «Godine 2004. bilo mi je jasno: ako ne mogu da kupim solarni auto, sam ću ga napraviti! Tada nisam imao pojma kako to da izvedem niti sam za to imao novca.»

Posle dve godine traženja, našao je preko dvesta ljudi i nekoliko kompanija koje su mu pomogle znanjem i finansiranjem. Napravio je solarni električni auto sa kojim je prošao kroz 38 zemalja, za 18 meseci.

«Pumpa» na krovu

Solarni auto se napaja energijom iz solarnih ploča ili, uključujući ga u struju, iz električne mreže. Da bi putovao i tokom oblačnih dana a da ne koristi energiju iz mreže dobijenu sagorevanjem fosilnih goriva, Palmer je instalirao solarne ploče na krov svoje kuće i proizvedenu energiju pretočio u električnu mrežu. Na taj način bio je siguran da na putu neće ispuštati ugljen-dioksid, čak i ako napaja auto strujom iz mreže a ne direktno iz solarnih ploča na automobilu. U tome on vidi budućnost solarnih vozila: nema potrebe za instaliranjem skupih ploča na krovu automobila, gde se mogu lako oštetiti, ili vući čudne prikolice sa pločama - umesto toga instaliraju se jeftinije ploče na krovu kuće a tako dobijena struja potom koristi za napajanje električnog automobila.

Sims-Viliams, inženjer sa Durham univerziteta, Velika Britanija, takođe smatra da budućnost leži u električnim automobilima koji će se napajati iz stacioniranih solarnih ploča smeštenih na krovovima zgrada. On navodi da «ako želimo da smanjimo ispuštanje gasova iz automobila, onda ima više smisla koristiti elektična vozila i napajati ih iz mreže u koju stavljamo struju dobijenu ‘zelenim' putevima.»

Majkl Roberts, sa Masačusets instituta za Tehnologiju (MIT), SAD, i vođa tima «MIT solarno električno vozilo» (MIT Solar Electric Vehicle) sumnja u mogućnost da vozila dobijaju energiju direktno od Sunca. «Takav auto neće biti praktičan jer postavljanje solarnih ploča na auto nema smisla; ploče mogu primiti više sunčeve svetlosti ako su na krovovima zgrada, tamo će se teže oštetiti a sa njima se može pokriti veća površina na krovu kuće nego na autu, što znači da su jeftinije jer ne moraju biti toliko efikasne kao one na automobilima. Prava budućnost solarnih automobila je u električnim vozilima koja će napajati svoje baterije iz mreže koja će dobijati struju iz solarnih izvora.»

Ni solarnih ni formule 1

Kada je proizveden, Palmerov solarni auto nije ispuštao ugljen-dioksid. Posle puta po svetu, on ga još uvek koristi vozeći se sa istim baterijama, bez plaćanja goriva i bez ikakvih popravki. Da bi ta tehnologija došla na tržište, cene električnih automobila se moraju sniziti, kaže Palmer. Svi sa kojima je pričao širom sveta rado bi kupili solarni električni auto ali nemaju oko 30.000 britanskih funti koliko takav auto košta.

Studenti sa četiri švajcarska univerziteta su pomogli Palmeru da dizajnira i napravi solarni automobil. Slični napori su doveli do održavanja desetina trka takvih automobila, koje se održavaju svake dve godine od 1987, u Australiji, pod imenom «World Solar Challenge» (Svetski solarni izazov). Pobednici trke 2007. vozili su prosečnom brzinom od 90 km/h i prevalili 3021 km, od grada Darvina do Adelajda. Trenutno, preko četrdeset univerziteta ima solarne automobile koji učestvuju na trkama u Australiji i Americi, na «North American Solar Challenge» (iz Teksasa u Kanadu) i Južnoafričkoj Republici na «South African Solar Challenge». Ali, ako takvi pametni umovi rade na dizajniranju solarnih automobila dvadesetak godina, zašto takvih automobila nema na putevima?

Sims-Viliams kaže da solarni trkački automobili “nisu napravljeni sa namerom da budu prototipovi budućih automobila. Nema takvih automobila u trgovinama isto kao što nema ni formule 1! Kao i formula 1, ti automobili su dobar primer tehnologije koja se polako seli iz trkačkih automobila u lična vozila (npr. električni pogon, baterije, lagana konstrukcija i sl.).“

Motori u točkovima

Ipak, on objašnjava zašto su takva vozila nezamenljiva za razvoj sličnih tehnologija u bliskoj budućnosti: «Dizajn solarnih automobila je dobar primer kako napraviti vozilo koje se kreće velikim brzinama a troši veoma malo energije (< 2kW). Timovi vozača solarnih automobila sastavljeni su uglavnom od studenata, od kojih će mnogi postati inženjeri za automobile u godinama koje dolaze. Izrada solarnih automobila je jedan od najboljih načina za razvijanje znanja i iskustva koje će biti potrebne inženjerima za dizajn efikasnih električnih vozila u budućnosti.»

Osim što ilustruju kako dobar dizajn može smanjiti upotrebu energije pri istim brzinama i podučavaju buduće inženjere ekološkim tehnologijama, postoji još jedna važna uloga trka solarnih auta - tehnologije koje se razviju kroz istraživanje i rad na tim automobilima, posle nekog vremena, nađu put do komercijalnih vozila. Postoji više-manje neprekidan tok tehnoloških rešenja na solarnim automobilima koja se prihvataju u proizvodnji električnih i hibridnih vozila. Tehnologija vezana uz baterije je dobar primer: najpoznatiji hibrid, «tojota prius» do sada je koristila nikal-hidrid baterije, a od prošle godine koristi efikasnije litijum-jonske baterije.

«Volvo» je najavio prvo vozilo sa motorima u točkovima. Trebalo bi da se nađe na tržištu već 2015. Ovaj primer podupire Sims-Viliamsovo mišljenje da će sadašnje inovativne tehnologije solarnih automobila postati standard budućih vozila.

Drugi primer je auto čiju je proizvodnju sponzorisao «Google»: električni auto «aptera» je dizajniran sa futurističkim izgledom i revolucionalan je što se tiče smanjenja upotrebe energije (smanjujući trenje) kroz aerodinamični dizajn. U Kaliforniji će se prodavati od 2010. a koštaće 35.000 dolara.

Vozilo za posao

Majkl Roberts objašnjava da je «suština solarnih automobila gurati tehnologiju u ekstrem - tako da se mogu pokretati samo energijom koju prikupe pomoću solarnih ploča.» Umesto proizvodnje vozila sa pločama na krovu, cilj je: smisliti nove ideje i gurati tehnologiju u područje efikasnih električnih vozila, u lagane, pouzdane i sigurne baterije, efikasne električne motore, lagane kompozitne konstrukcije, aerodinamiku...

Ali Sims-Viliams kaže da «još uvek postoji mogućnost instaliranja solarnih ploča na sama vozila. Te ploče bi polako punile baterije - ako je to praktičnije nego uključivanje auta u struju.

Auto sa solarnim pločama na krovu već koristi ovaj princip: solarna energija se koristi kao izvor energije za klima uređaj ili se može sakupljati u pomoćnoj bateriji koja omogućava veći domet automobila na električni pogon. Slična tehnologija se nalazi na novom električnom automobilu «bluecar francusko» italijanske fabrike «Pinifarina» i na australijskom hibridu «ultracommuter» fabrike «HybridAuto Pty Ltd». «Bluecar» ima solarne ploče na krovu koje pridonose napajanju električnih uređaja u autu i njegovom sistemu grejanja i klima uređaja.» Ovaj auto bi trebalo da se nađe na tržištu 2010. a već se može rezervisati na internet stranici proizvođača. Tim inženjera koji je proizveo «ultracommuter» je inspirisan svojim solarnim trkačkim autom «sunshark» (sunčev morski pas), sa Kvinslend univerziteta, Australija. Njihovo vozilo sa dva sedišta dostiže 60 km na dan koristeći samo solarni pogon. Oni ga opisuju kao «vozilo sa znatno smanjenom upotrebom energije koje omogućava dnevna putovanja na posao i nazad samo pomoću sunčevih zraka koji padaju na krov.»

Mićo Tatalović