JONIZACIJA

Pripremio: Vladimir Milojević

Pozitivno dejstvo «negativnih» jona

Pomoć iz praznog prostora

Čovek je retko u prilici da bude svestan prisustva električnih potencijala u vazduhu. To se najčešće dešava prilikom nailaska ciklona i promene vremena. Dok vazdušni pritisak, temperatura i vlaga stvaraju neposredan subjektivni doživljaj, dejstvo jona i njihov uticaj se najčešće manifestuju indirektno, a reakcija organizma ne mora uvek imati jasno definisane simptome i može biti odložena.

Joni se u prirodi stalno stvaraju ali i brzo nestaju, a broj im varira u zavisnosti od meteoroloških i kosmičkih uslova, od vlage i zagađenosti vazduha. Negativne jone stvaraju kosmičko i ultraljubičasto zračenje (Sunce), radioaktivnost zemlje, zatim kiša i prskanje vode, vatra (sveća je npr. jak jonizator)...

U atmosferi su uvek prisutni i «pozitivni» i «negativni» joni, a njihov idealan odnos za čoveka je 5:4. Međutim, takav odnos je u savremenom životu često veoma narušen u korist «pozitivnih» jona koji deluju nepovoljno na organizam. Prisustvo «pozitivnih» jona možemo da osetimo u trenucima koji prethode oluji ili nevremenu, odnosni kada je njihov broj u atmosferi višestruko veći od normalnog. Oni u ljudima izazivaju neraspoloženje, glavobolju i premor. «Negativni» joni deluju upravno suprotno. Njih osećamo neposredno posle oluje. To su trenuci njihove dominacije, kada se osećamo prijatno i raspoloženo.

Štetnost «pozitivnih» jona

Svoje nepovoljno dejstvo «pozitivni» joni pokazuju kada je povišen stepen zagađenja vazduha u velikim gradovima. Oni dominiraju u zatvorenim prostorijama, kancelarijama, u stanovima, pogotovo ako se isti nalaze u objektu izgrađenom od armiranog betona (efekat Faradejevog kaveza). Pozitivne jone stvaraju i elektronski kućni aparati, kao što su televizijski prijemnici, kompjuteri, stariji tipovi klima-uređaja, grejalice i sl. Dim od cigarete takođe remeti odnos pozitivnih i negativnih jona u korist onih prvih. Dug boravak u automobilu izaziva isti efekat, pa se njime objašnjava ponekad izražena agresija vozača.

Negativno dejstvo snažne pozitivne jonizacije je posebno ispoljeno u oblastima gde su prisutna jaka emisiona polja VF telekomunikacionih predajnika, RTV emisionih postrojenja i baznih stanica mobilne telefonije. Simptomi velike i prolongirane koncentracije pozitivnih jona (bolje rečeno, nedostatka negativno naelektrisanih jona) mogu biti: opšta malaksalost, slaba koncentracija, nesanica, nervoza, glavobolja, a ponekad i osećaj nedostatka vazduha, poremećaj disanja i pojava srčanih tegoba. Neprirodna stanja koja se ponekad nazivaju «bolestima civilizacije» u suštini su blisko povezana sa nedostatkom negativnih jona. Povećana koncentracija pozitivnih jona smanjuje imunitet ljudskog organizma, a dokazana je i povećana virulentnost virusa i mikroba u sredinama gde je ona izražena, naročito u zatvorenim prostorima.

«Negativno» je u stvari pozitivno

Uticaj «negativnih» jona je potpuno drugačiji. Oni ne samo što dobro deluju na ljude već su i neophodni - daju životnu efikasnost, pomažu i bolesnima i zdravima. Ispitivanja su dokazala njihov pozitivan uticaj na uspostavljanju ravnoteže prilikom razmene materije u organizmima. Organizam preuzima jone preko kože i disajnih organa. Pretpostavlja se da udahnuti joni utiču na raspodelu naelektrisanja u telu tako što ili svoje negativno naelektrisanje predaju ili pak suprotno preuzimaju. Taj proces je verovatno jedan od osnovnih uslova neophodnih za odvijanje telesno-bioloških pojava.

Važno je napomenuti da optimalan broj negativnih jona nema samo pozitivne biološke implikacije. U vazduhu lebde mnoge štetne «neutralne» čestice: prašina, vodene kapljice, aerosoli, alergeni, bakterije, često i virusi. Mali negativni joni imaju tendenciju da se vezuju za čestice koje lebde. To dovodi do formiranja grozdova srednjih i velikih jona. Novonastale veće čestice se grupišu, a zatim, pošto zbog težine više ne mogu da lebde, padaju na pod. Ako ih je neka osoba slučajno udahnula dok su još bile u vazduhu, one su već bile dovoljne veličine da su, «u prodoru» u organizam, mogli da ih uspešno zaustave «filteri» gornjih disajnih puteva. U području gde postoji visoka koncentracija negativnih jona, često se dešava i promena pozitivnog ili neutralnog naboja lebdećih zagađivača u negativni naboj.

Jonizatori uspostavljaju balans

Poslednjih godina veliki značaj se posvećuje uređajima čiji je zadatak da veštački uspostave ravnotežu poremećenog odnosa pozitivnih i negativnih jona. Jonizatori su električni aparati koji popravljaju mikroklimu (najčešće zatvorenih prostorija) generisanjem negativnih jona, dovodeći da stanje električnih potencijala u vazduhu bude onakvo kakvo postoji u nenarušenim prirodnim uslovima. Preko specijalno zaštićene visokonaponske sonde, oni «isijavaju» veliku količinu «plazme» negativnih jona u okruženje. Pri tome napon na sondi može da iznosi i više desetine hiljada volti. Ipak, ovi uređaji su, ako se propisano koriste, apsolutno bezbedni, a jačina struje na sondi je izuzetno mala - jedva koju desetinu miliampera.

Jonizatori su najčešće skromnih dimenzija i kompaktni, mada postoje i veći modeli sa ugrađenim ventilatorom koji pomaže «raspršivanje» korisnih jona u prostorijama. Svaki jonizator je efikasan u okviru određenog prostora: neki su projektovani za kabinu putničkog automobila a neki za velike sale. Važno je da budu postavljeni na optimalno mesto da bi mogli da efikasno deluju. Potrošnja električne energije im je po pravilu simbolična: od par do najviše pedesetak vati.

Rad jonizatora dovodi do pojave molekula ozona, pa neki proizvođači ove aparate nazivaju i «ozonizatori».

Delovanje ozona

Ozon (O3) je troatomski molekul koji se sastoji od tri atoma kiseonika. Ozon je njegova alotropska modifikacija koja je mnogo nestabilnija od uobičajenog dvoatomskog oblika. Dokazano je da je ozon, ukoliko nije prisutan u prevelikim koncentracijama, veoma koristan. Molekul ozona je stvoren iz kiseonika kao rezultat električnog naboja, a to se npr. u prirodi dešava prilikom sevanja munje. Posle nevremena on je izvesno vreme još prisutan u atmosferi, i tada može da se oseti njegov specifičan miris. Ozon deluje tako što se jedan atom kiseonika odvaja u vazduhu i potom vrši oksidaciju «zagađivača», ostavljajući iza sebe kiseonik za udisanje i pročišćen vazduh.

Ozon je visoko reaktivan pa kao takav deluje na većinu štetnih čestica i alergena na koje «naiđe». Kao elemenat sa drugim po snazi potencijalom oksidacije (posle fluora), ima veoma izraženo antibakterijsko i antivirusno dejstvo. Dokazano je da uništava viruse koji izazivaju prehladu, ili pak bacil tuberkuloze. Iako nijedan jonizator koji je predviđen za upotrebu u stanovima ne može da stvori štetnu količinu ozona, neki proizvođači preporučuju da osobe koje idu na inhalacionu terapiju klasičnim lekovima konsultuju lekare pre upotrebe ovog električnog aparata, zbog samog prisustva ozona. Pri upotrebi jonizatora dokazani su njegovi pozitivni uticaji na povećanje snage mišića (mereno na ergografu), intenzivniju intelektualnu aktivnost (mereno na encefalografu) i uravnoteženje hormonalne aktivnosti.

U periodu epidemija i pandemija, osim konvencionalnih načina zaštite od virusa i bakterija, princip primene električnog jonizatora kao korisne dodatne zaštite sa vešestruko manjim, gotovo zanemarivim mogućim kontraindikacijama, može da bude od veoma velike koristi. Zato ne iznenađuje pažnja koja je poslednjih nedelja na našim prostorima usmerena ka ovom korisnom i po ceni dostupnom aparatu.

Vladimir Milojević