KLIMATOLOGIJA

Klima najskuplji problem

Američka svemirska agencija NASA objavila je nedavno satelitske snimke koji pokazuju da se, zbog podizanja globalne temperature, polarni led topi dva puta brže nego što je uobičajeno. Istraživački tim, koji predvodi Jan Jugin, glaciolog iz Laboratorije za primenjenu fiziku Univerziteta u Sijetlu, analizirao je snimke jednog od najvećih glečera na Grenlandu, načinjene pomoću satelita. Ovaj lednik, nazvan Džekobšoun Isbrae, sadrži 6,5 odsto ukupnog grenlandskog leda i kreće se ka okeanu, gde se topi i stvara ledene bregove. U vreme kada je istraživanje počelo (1997), glečer se kretao brzinom od 5,7 kilometara godišnje. Danas njegova brzina iznosi 12,6 kilometara godišnje. Uporedo sa ubrzanim kretanjem glečera, tanji se i površinski sloj leda.

Ovi rezultati ukazuju na sve primetnije posledice efekta staklene bašte. Uticaj pomenutog efekta ogleda se milionima godina, zagrevanjem Zemljine atmosfere - kada ga ne bi bilo, naša planeta bi bila zaleđeni kamen u svemiru, sa prosečnom temperaturom od 73 stepena Celzijusova ispod nule. Intenzivno sagorevanje fosilnih goriva, sve veće potrebe ljudi i tehnološki napredak gotovo da su prepolovili površine tropskih šuma, koje su jedini prirodni regulator ugljendioksida u atmosferi. Uništavanje zelenih oaza doprinosi povećanju količine ovog gasa u vazduhu, što se dalje direktno odražava na negativan uticaj staklene bašte. Smatra se da je razvoj industrije u poslednjih 150 godina prouzrokovao porast ugljendioksida u atmosferi za 25 do 30 odsto. Zato je došlo do pojačanog efekta staklene bašte, većeg zagađenja atmosfere i ubrzanijeg otopljavanja.

Nagli porast temperature

Detaljnim proučavanjem vremenskih promena tokom XX veka, klimatolozi su utvrdili da je srednja globalna temperatura povećana od 0,3 do 0,6 odsto. To znači da bi, za ono što je efekat staklene bašte učinio za sto godina, u normalnim uslovima bilo potrebno od 1.200 do 1.500 godina. Predstavnici međunarodne organizacije IPCC (International Panel of Climate Change), koja predstavlja najpouzdaniji izvor informacija o klimatskim promenama, predvideli su u svom trećem izveštaju da će se, ukoliko se nastavi dosadašnji trend porasta temperature i zagađenja, na kraju ovog veka srednja globalna temperatura uvećati za 1,4 do 5,8 stepeni Celzijusovih. Korelacijom različitih meteoroloških podataka ustanovljeno je da, u poslednjih deset hiljada godina, nije registrovano ovakvo povećanje temperature u Zemljinoj atmosferi.

Ova na prvi pogled mala promena temperature, na globalnom planu pokazatelj je dramatičnih promena klime. Primera radi, razlika između prosečne temperature danas i tokom ledenog doba iznosi samo pet stepeni. Koliko će dalekosežne biti posledice trenutnog stanja na planeti, niko pouzdano ne može reći. Naročito ukoliko se ima u vidu da porast atmosferske temperature izaziva niz sekundarnih klimatskih promena. Zagrevanjem planete dolazi do širenja tople okeanske vode i otapanja lednika, usled čega se podiže nivo mora. Za poslednjih sto godina nivo mora se podigao za oko 12,5 cm. A prema predviđanjima IPCC, u narednom veku nivo će se u proseku povećati za oko jedan metar.

Loše vesti i sa Antartika

Nimalo optimističniji po ovom pitanju nije ni vodeći naučnik sa Novog Zelanda, profesor Džon Baret, koji već četrdeset godina prati promene klime na Antartiku. Ukoliko se na svetskom nivou ne uradi nešto da se zaustavi globalno zagrevanje, do kraja veka na Zemlji će biti stvorena velika područja na kojima život neće biti moguć.

- Ako se ne spreči ili bar ne ublaži porast globalne temperature, civilizacija kakvu mi znamo će nestati, i to ne kroz milion ili nekoliko hiljada godina, već najverovatnije za samo sto godina. Ovaj trend zagađenja atmosfere na kraju veka će rezultirati povećanjem globalne temperature za tri do pet stepeni – upozorava profesor Baret.

Pretpostavlja se da su slični klimatski uslovi na Zemlji vladali pre 30 do 40 miliona godina. Međutim, tada još uvek nisu bile formirane polarne kape. Pre oko dvadeset hiljada godina evropsko tlo bilo je pokriveno debelim snežnim pokrivačem, a nivo svetskog mora bio je niži za 120 m od današnjeg. Nakon ledenog doba, životni uslovi su se promenili jer je, usled povećanja temperature, došlo do otopljavanja polarnih kapa, što se direktno odrazilo na porast nivoa mora. Na svu sreću, pre oko dreset hiljada godina klima na Zemlji se stabilizovala.

- Moguće posledice globalnog zagrevanja neće bukvalno prouzrokovati smak sveta, ali će svakako otežati život ljudima. Kroz sto godina Evropa, Florida i mnoge ravničarske zemlje postaće nepodesne za život. Na preostalom delu zemlje brzo će doći do ratova i masovnih stradanja, možda ne toliko zbog pohlepe osvajača, koliko zbog nestašice pijaće vode i zdrave hrane – objašnjava profesor Baret.

Jedna klima – mnogo dolara

U vreme dok su se svetom širile loše vesti sa Grenlanda i Antartika, 6.000 delegata iz 194 zemlje prisustvovalo je 10. redovnoj godišnjoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Bila je to poslednja konferencija pred početak primene Kjoto protokola. Nažalost, protokol nije bio ključna tema ovog skupa UN jer SAD, Australija i Rusija uporno odbijaju da ga potpišu i time doprinesu smanjenju količine ugljen- dioksida u atmosferi. Inače, samo SAD i Australija ‘proizvode' trećinu ukupne svetske emisije ovog gasa.

Protokol UN iz Kjota predstavlja prvi korak ka suzbijanju netoksičnog ugljendioksida iz fosilnih goriva, koji se navodi kao glavni uzrok emisije staklene bašte. Čak i kada bi se ovaj dokument u potpunosti primenio, srednja temperatura bi se smanjila za samo 0,15 stepeni Celzijusovih, što je zaista malo u poređenju sa prognoziranim porastom. Ali, to bi bio samo početak. Cena smanjenja emisije gasova, poput ugljendioksida iz fabrika i automobila uz istovremeni prelazak na ‘čistiju' energiju, već postaju noćna mora za vlade zemalja širom sveta.

Sa rešenjima koja bi koštala ljudskom umu neshvatljivih osamnaest milona milijardi dolara, ovaj globalni problem bio bi jedan od najskupljih u istoriji čovečanstva. Ova suma dolara je šeststotina puta veća od prosečne godišnje vrednosti ukupnog svetskog iznosa bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji se, prema proceni Svetske banke, kreće oko trideset dve hiljade milijardi dolara. Ako bi se ova vrtoglava suma naređala u niz novčanica od po jednog dolara, niz bi stigao do Plutona, najudaljenije planete u Sunčevom sistemu.

- Dugoročni troškovi će biti ogromni, a moguće posledice katastrofalne. Možda bi ovaj novac bilo bolje uložiti u podsticanje privrednog razvoja, smanjenje siromaštva ili ga dati kao pomoć zemljama u razvoju – izjavio je Andrej Ivanov, savetnik ruskog predsednika, odstupajući od ranijih obećanja ove sile o brzom ratifikovanju protokola iz Kjota.

Klimatolozi, međutim, problem ne vide samo u troškovima već i u shvatanju termina ‘opasnost'. Porast nivoa mora mogao bi da izazove potapanje nekih ostrva u Pacifiku i priobalnih područja širom sveta, dok bi toplija klima izazvala širenje pustinjskih oblasti i sve učestalije poplave i uragane, što ne samo da bi ugrozilo civilizaciju nego bi dovelo i do nestanka mnogih biljnih i životinjskih vrsta.

Šire posmatrano, čovečanstvo je došlo do toga da mora da se zapita: da li su dosad zabeleženi porast nivoa mora, štete koje su nanete koralnim grebenima, promene u količini padavina i uticaj na raspoložive rezerve vode za piće u raznim delovima sveta, dovoljni razlozi za one koji donose odluke da konačno procene šta je zapravo opasnije: ‘uzaludno' trošenje novca ili opstanak naše planete – navodi Redžendra Pačauri, predsednik IPCC-a.

Priredila: Lidija Tomić