MITOVI I LEGENDE

Pripremio: Goran Bojić

Oči su ogledalo duše, ali po teoriji ruskog naučnika, dr Muldaševa, mnogo više govore o spoljašnjem svetu, o nama samima, pa čak i drevnim civilizacijama.

Dr Ernst Rifgatovič Muldašev, poznati ruski očni hirurg, akademik i izumitelj transplantacionog materijala "aloplanta" pomoću koga je postalo moguće lečiti dotad neizlečive očne bolesti, postao je poznat širokom krugu čitalaca u Rusiji ne po svojim izuzetnim hirurškim dostignućima, već upravo po ovoj neobičnoj knjizi koja zalazi u granične oblasti nauke. Knjiga se zove "Od koga smo postali" i već je u Rusiji doživela nekoliko izdanja.

Kako sam Muldašev kaže, sve je počelo time što se kao oftalmolog zainteresovao za jedno jednostavno pitanje: zašto mi jedni druge gledamo u oči? Pokušavajući da to odgonetne, došao je do veoma interesantnog otkrića: da prečnik rožnjače predstavlja apsolutnu konstantu Ijudskog tela! Sve ostale dimenzije se razlikuju, ali je prečnik rožnjače i kod dece i odraslih, starih i mlađih, sitnijih i krupnijih osoba - uvek isti. Ovo otkriće mu je omogućilo da zasnuje novu disciplinu - oftalmogeometriju - koja omogućava da se analizom geometrijskih odnosa elemenata očiju - kapaka, suznog kanala i dr. Rekonstruiše čitavo lice i opšti izgled čoveka, pa čak prosuduje i o nekim karakternim crtama ili oboljenjima.

Srednjestatističke oči

Izmedu ostalog, Muldašev je svoje oftalmogeometrijske metode upotrebio da uporedi geometrijske karakteristike očiju raznih rasa. To gaje dovelo do zaključka da postoje oči koje predstavljaju statističku sredinu svih rasa na Zemlji i da one pripadaju tibetanskoj rasi. Na osnovu stepena siičnosti očiju raznih rasasatibetanskom, on je razradio shemu hipotetičke migracije Ijudi saTibeta, koja prati postepenu promenu očnih karakteristika u zavisnosti od četiri glavna puta migracije. Ova shema, koja je u celini navedena u knjizi, se na zaista iznenadujući način slaže sa istorijskim činjenicama.

Oči na tibetanskim hramovima

Ono najzanimljivije je, međutim, došlo kada je jedan prijatelj ovog izuzetnog hirurga, vrativši se sa alpinističke ekspedicije na Himalaje, doneo fotografiju neobičnih očiju koje krase svaku stupu (hram) u Nepalu i Tibetu. Naučnik ne bi bio naučnik kada ne bi bio dosledan u svom metodu i Muldašev je smesta primenio svoj metod rekonstrukcije lica i telesnog oblika na hipotetičkog čoveka kome te oči pripadaju. Oblik koji je dobio se razlikovao od oblika savremenog čoveka.

Ekspedicija na Himalaje

Dr. Muldašev je svoju rekonstrukciju nosio po raznim oftalmološkim konferencijama po svetu i pokazivao je kolegama. Na osnovu raznih nagoveštaja koje je dobio, počeo je da veruje da je hipotetički oblik do koga je došao zasnovan na određenim stvarnim činjenicama. Ali, kome bi mogao da pripada? Da bi odgovorio na to pitanje, sa nekoliko kolega upustio se u ne baš naivnu ekspediciju po Indiji, Nepalu i Tibetu. Muldašev je odlučio da sakupi što više činjeničnog materijala, iskaza i svedočanstava svih onih koji bi mogli da mu nešto više kažu o pitanju koje gaje interesovalo. Pored toga, sakupio je i proučio je obimnu literaturu iz oblasti religija, istorije i tradicionalnih verovanja Istoka. Svi podaci do kojih je došao kao da su ukazivala u istom pravcu i on je na kraju odlučio da postavi hipotezu da oblik koji je rekonstruisao pripada čoveku davne prethodne civilizacije, od koga se zapravo, razvio savremeni čovek. Hipotetički, Muldašev ga je nazvao "Atlantiđaninom". Posebne karakteristike njegovih očiju su ovom sjajnom oftalmologu otkrile da čovek te drevne civilizacije nije vodio čisto kopneni, već amfibijski (vodozemački) oblik života.

Zagonetni samadi

Zahvaljujući svojoj istraživačkoj upomosti, doslednosti i dobrim namerama, koje su mu otvarale i inače zatvorena vrata, Muldašev je došao do nedvosmislenih podataka da se u pećinamaTibeta još uvek mogu naći "tela" Ijudi, pripadnika hipotetičke civilizacije "Atlantiđana", koji su pre mnogo, mnogo vekova ušli u izmenjeno energetsko stanje, tzv. stanje dubokog samadija, u kome telo postaje nepokretno i tvrdo kao kamen, potpuno prestaje razmena materija, a duša, iako je slobodna, zadržava vezu sa telom i može da se u njega vrati po potrebi.

Oni sačinjavaju zalihu, koji je dr Muldašev nazvao "Genetski fond čovečanstva", to jest, zalihu života koja može da se "aktivira" ukoliko bi došlo do globalne katastrofe i uništenja života na površini Zemlje, i tako obnovi život na našoj planeti.

Ta zaliha je, kako veruje Muldašev, postojala od samih početaka čovečanstva, a postoji i danas - iz, po njemu, sasvim razumljivih razloga!

U samadi pećini

Zahvaljujući podacima koje mu je dao jedan pančenlama (visoki rang tibetanskih lama) koji je pobegao sa Tibeta u vreme kineskih progona, u jednom tibetskom seocetu Muldaševje našao tzv. "Posebne Ijude", čuvare jedne samadipećine. Oni su raspolagali svim podacima koji su mu bili potrebni. Ali, ovi Ijudi, na njegova uporna nastojanja da sazna konkretne stvari i činjenice, naposto nisu hteli da odgovore. Smelom i radoznalom naučniku je sada bilo sasvim jasno daje došao do srca jedne ogromne i dobro čuvane tajne. Ipak, njegova smirena upornost, iskrenost i očigledna dobronamemost topile su led nepoverenja i na kraju su Posebni Ijudi odlučili da mu pokažu ulaz u samadi pećinu. Međutim, upozorili su ga: te pećine su zaštićene posebnom vrstom "psihoenergetske barijere", kroz koju nepripremljen čovek ne može da prođe; ako bi pokušao dato učini na silu, naprosto bi umro... Muldašev podrobno opisuje kako je na sopstvenoj koži i te kako osetio veoma realno delovanje te "psihoen-ergetske barijere".

Sve stručne detalje svog istraživačkog postupka kao i tok uzbudljive ekspedicije u koju se upustio Muldaševje detaljno opisao u svojoj knjizi. U njoj je izneo obilje materijala, stručnih i naučnih činjenica kako iz domena njegovih ličnih stručnih i medicinskih istraživanja, tako i iz radova drugih istaknutih ruskih lekara, kao i iz graničnih oblasti nauke, doslovne transkripte razgovora koje je tokom ekspedicije vodio sa lamama i upućenim Ijudima, preko 200 ilustracija i fotografija, uključujući i fotografije čuvara samadipećine (iako sa zaklonjenim očima, jer autor kaže da nipošto ne želi da potpuno obelodani tu veliku i za čovečanstvo vitalno važnu tajnu).

Autorova razmišljanja su krajnje smela, ali logična i zasnovana na nauci, činjenični materijal koji iznosi zaista navodi na razmišljanje, a priča o samoj ekspediciji čita se kao najuzbudljiviji roman.

lako se veo tajne, kako sam Muldašev kaže, tek odškrinuo, otkriće do koga je došao bi moglo da potpuno izmeni sve naše poglede na istoriju čovečanstva...

Goran Bojić