MEDICINA

Pripremio: G. Tomljenović

Degenerativna oboljenja zglobova
Kad "zaškripi" u kolenima

Artroze ili degenarativna oboljenja zglobova najčešće su bolesti zglobova u Ijudskom rodu. Mogu se lečiti, ali ne i potpuno izlečiti, što ukazuje na neophodnost da se pomoć stručnjaka potraži blagovremeno. Dovoljno pravilnog kretanja, (rekreativno) bavljenje sportom, umeren rad bez preteranog mehaničkog opterećenja zglobova, jaki mišići i normalna telesna težina najbolja su preventiva za preranu pojavu ili ubrzan razvoj artroze

Prof. dr Nemanja Damjanov

Gotovo da nema čoveka koji se u srednjem i poznijem životnom dobu ne požali na bolove u zglobovima i, s godinama, na manje ili više otežano kretanje. Bol u zglobu, naročito ako se javlja pri prvim pokretima nakon mirovanja, a potom pri dužoj "upotrebi" zgloba, ukazuje na grupu najčešćih reumatskih oboljenja zglobova - na artroze.

Prof. dr Nemanja Damjanov, specijalista internista - reumatolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i lekar Instituta za reumatologiju -Beograd, napominje da je reč o bolesti koja se postepeno i podmuklo razvija od srednje životne dobi a najčešće biva očita tek u kasnijem životnom dobu. Zbog toga, upozorava prof. dr Damjanov, prvi bolovi u zglobovima treba da budu upozorenje za odlazak lekaru. Vremenom, kako bolest napreduje, zglob zadebljava usled bujanja koštanog i mekih tkiva, a pokreti su sve ograničeniji. Može se dogoditi, mada retko, da zglob postane labav i sa preteranim obimom pokreta, što je takođe vrlo ozbiljan zdravstveni problem.

Šta su i kako nastaju artroze?

Artroze mogu zahvatiti zglobove šaka, ali je najopasnije kad pogode kolena ili kukove, jer teško oštećenje ovih zglobova može dovesti do invaliditeta. Reč je, objašnjava prof. dr Nemanja Damjanov, o oštećenju hrskavice zgloba. Hrskavica je tkivo koje prekriva kost u zglobu, pri čemu se dve kosti međusobno zglobljavaju upravo tako što se dodiruju preko hrskavica. Hrskavica je tkivo čija je površina veoma glatka i elastična, i ispunjava dve osnovne funkcije: prva je da svojom glatkoćom umanjuje trenje dok dve kosti klize jedna preko druge i da smanjuje mehaničko oštećenje tih zglobnih površina, a druga je da ublažava udarce kosti o kost koji neminovno nastaju pri kretanju, odnosno pri pomeranju zgloba. Hrskavica je, dakle, tkivo koje ublažava mehaničke udare između dve kosti. Ipak, obzirom da je hrskavica relativno tanka, a da trpi velika opterećenja u toku upotrebe zglobova, posebno zglobova nogu, ona se u toku normalne upotrebe zgloba neprestano mehanički kida i trenjem se njena vlakna mehanički oštećuju. Uprkos ovom stalnom oštećivanju, zglobna hrskavica ipak prosečno služi desetinama godina, pa se pojedine osobe čak i do kraja životnog veka kreću bez većih problema.

Ističući tu činjenicu, prof. dr Damjanov razjašnjava da se to specifično tkivo, tokom celog života, uz stalno oštećivanje istovremeno i neprestano obnavlja. Da bi hrskavica mogla normalno da funkcioniše, a samim tim i ukupan zglobni sklop, ravnoteža između stepena oštećivanja (kidanja) hrskavice i stepena njenog obnavljanja mora stalno da postoji. Onoliko hrskavice koliko je mehanički pokidano upotrebom zgloba mora i da se obnovi.

Tokom niza godina ova ravnoteža se i održava, ali ponekad, u srednjem životnom dobu, a relativno često u starijim godinama, taj balans se remeti i sposobnost obnavljanja hrskavice počinje da slabi. Onog trenutka kad ćelije hrskavice više ne tnogu da? nadoknade svakodnevna oštećenja, | prestaje normalna funkcija hrskavice, f ona se tanji, gubi glatkoću, postajejj hrapava i gruba i počinju problemi | koje medicina zove degenerativnim * oštećenjima zglobova, odnosno artrozama.

Hrskavica - zašto se oštećuje, kako se obnavlja?

Zglobnu hrskavicu grade specijalna kolagena vlakna koja, kao majušne čelične opruge izlaze iz kosti ispod hrskavice, zatim se pružaju naviše prema njenoj površini, povijaju se poput potkovice i u svom središnjem delu se horizontalno pružaju duž površine hrskavice, a zatim se, ponovo pružaju vertikalno nadole i svojim drugim krajem vezuju za kost. Svako kolagensko vlakno na taj način gradi neku vrstu elastične "potkovice" koja je sposobna da primi udar, odnosno silu udarca kosti koja čini drugi deo zgloba, da se ugne pri tom udarcu, amortizuje ga, i da se po prestanku delovanja mehaničke sile vrati u prvobitni položaj.

Najbolji poznati lek Injekcije sa hijaluronskom kiselinom se u u svetu, u terapiji artroza, koriste već neko-liko decenija. Prof. dr Nemanja Damjanov ih koristi duže od 14 godina. Njegovo iskustvo kaže da ti lekovi, kod srednje teških artroza kolena i kukova, mogu da pomognu da se ublaže bolesnikove tegobe i da dođe do izvesnog oporavka. Bolji lekovi u konzervativnom lečenju u zvaničnoj medicini, prema rečima dr Damjanova, trenutno ne postoje.

Na sreću, dodaje prof. dr Nemanja Damjanov, postoje - hondrociti. To su ćelije hrskavice sposobne da razgrade pokidana vlakna i da ih uklone iz hrskavice, a da umesto njih stvore nova vlakna, pa se na taj način hrskavica obnavlja.

Ima više razloga zašto se remeti ravnoteža između oštećenja i obnavljanja hrskavice. Naš sagovornik kao prvi razlog izdvaja pojačano mehaničko opterećenje, ili pojačano kidanje hrskavice. Ukoliko se zglob preterano mehanički opterećuje, što se često dešava u profesionalnom bavljenju sportom, ili na radnim mestima koja zahtevaju obavljanje teških fizičkih poslova, posebno na mašinama koje proizvode velike vibracije, a takođe i kad se zglobovi nepravilno opterećuju, svakodnevno dolazi do pojave takozvanih mikropovreda, malih pucanja hrskavice. Pojačano opterećenje zglobova nastaje i kod velikih povreda, na primer kod preloma kostiju u blizini zgloba, pri čemu treba znati da se, na mestu povređenog zgloba, artroza razvija mnogo brže nego na nepovređivanim zglobovima. Zglobnu hrskavicu pojačano opterećuje i preterana telesna težina, jer kolena i kukovi gojaznih osoba trpe višak tereta. Takođe, preterano mehaničko opterećivanje zglobova javlja se i u slučaju nepravilno građeniha zglobova, bilo da je reč o urođenim ili stečenim deformitetima (takozvane "X" ili "0" noge) jer se tada samo deo površine hrskavice opterećuje, odnosno teret tela ne pada na kompletnu površinu kolena, nego na polovinu te površine, ili čak manje, pa ta mala površina trpi kompletno opterećenje i oštećuje se toliko da više ne može da se obnovi.

Drugi razlog slabljenja funkcije hondrocita jeste starenje. Kao što vremenom i druga naša telesna tkiva gube svoju idealnu funkciju, ni ćelije hrskavice u čovekovom starijem životnom dobu nisu više sposobne da to tkivo obnavljaju kao u mladosti, što neumitno doprinosi razvoju artroze.

Treći razlog je, pak, koliko god to u prvi mah čudno zvučalo - mirovanje (neupotreba), odnosno nepokretnost zgloba u dužem periodu (više nedelja, na primer). Naizgled logičan zaključak, barem na osnovu dosad navedenih činjenica, da se hrskavica neće oštećivati ukoliko se zglob ne koristi, ovde ne vredi. Zglob se oštećuje i ako se ne upotrebljava, uprkos tome što je u tom slučaju pošteđen stalnog mehaničkog kidanja. Svako tkivo, kako podseća prof. dr Damjanov, traži normalno obnavljanje, čak i ako se ne upotrebljava preterano ili se minimalno upotrebljava. Pri tom treba imati na umu da ćelije hrskavice, koje su jedini njen živi deo, zauzimaju svega tri odsto tog tkiva, a imaju zadatak da stvaraju i obnavljaju i svih onih preostalih 97 odsto tkiva. Da bi hondrociti mogli da obnavljaju hrskavicu, njima su, kao i svim drugim živim ćelijama, za život i rad potrebne hranljive materije i kiseonik. Većinu ćelija našeg organizma hranljivim materijama i kiseonikom snabdevaju krvni sudovi. Medjutim, hrskavica nema krvnih sudova, te se ona snabdeva hranom i kiseonikom na poseban način.

Bez pokreta, bez određenog fiziološkog stepena upotrebe zglobova, bez stalne promene pritiska, stalnog istiskivanja i usisavanja vode, nema ni pravilne razmene materija koja ćelijama hrskavice obezbeđuje ishranu i normalno funkcionisanje. Dakle, ako se zglob ne kreće duže vreme, hrskavica propada čak i kad se ne upotrebljava.

Nema tablete, injekcije ili nečeg trećeg što bi moglo jednostavno i lako da spreči razvoj artroze. Tako nešto ne postoji, ističe prof. dr Nemanja Damjanov. Ipak, nastajanje artroze se, prema njegovim rečima, u izvesnoj meri može sprečiti, njena pojava odložiti, a njen razvoj usporiti.

Ali, kad se artroza već pojavi, treba je blagovremeno i uporno lečiti. Dva su osnovna načina lečenja lekovima i hirurškim putem. Neki od lekova, kao paracetamol na primer, pomažu smirenju tegoba, pre svega bolova. Nesteroidni antizapaljenski lekovi, ili nesteroidni antireumatici, jesu medikamenti koji ublažavaju bolove, ali i smiruju upalu uvek u manjoj ili većoj meri prisutnu kod artroza. To su iboprofen, diklofenak, naproxen i drugi takozvani klasični nesteroidni antireumatici. Postoji i nova grupa ovih lekova, za koje se smatra da su bolji od klasičnih, jer manje štetno deluju na želudac, a to su takozvani COX-2 selektivni nesteroidni antireumatici (meloxicam - Movalis i nimesulid).

Prof. dr Damjanov napominje da dosad pomenuti lekovi nisu sposobni da u značajnijoj meri doprinesu oporavku hrskavice. Zato je razvijena posebna grupa lekova koji pomažu hrskavici, kojih ima u obliku tableta i kapsula, a najčešće sadrže glukozamin-sulfat i(ili) hondroitin sulfat. Još se skupljaju naučni dokazi i iskustva o tome koliko ovi lekovi zaista mogu da pomognu hrskavici. Najjači lekovi za artroze razvijeni su u obliku injekcija koje se daju u obolele zglobove; proizvode se pod različitim fabričkim nazivima, ali im je zajedničko da, kao osnovni lek, sadrže hijaluronsku kiselinu.

Uz primenu lekova, metode fizikalne medicine propisane od strane specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije mogu značajno pomoći u lečenju artroza. Ove metode se široko koriste, počevši od fizijatrijskih službi domova zdravlja, bolničkih centara, pa do specijalizovanih ustanova za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, od kojih su mnoge smeštene u poznatim banjskim centrima.

Ukoliko se artroza i dalje razvija uprkos terapiji lekovima i metodama fizikalne medicine, ako su bolovi jaki i oštećenje veoma veliko, onda se mora preći na hirurško lečenje. Postoji niz hirurških metoda koje mogu pomoći bolesnicima sa artrozom. Najpoznatija je ugradnja veštačkih zglobova, inače skupa medicinska procedura, ali ako ne pomažu lekovi ili fizijatrijske metode, ugradnja veštačkog zgloba je, ističe prof. dr Nemanja Damjanov, često jedina, a izuzetno dobra pomoć obolelom od artroze.

G. Tomljenović