TEMA BROJA - MOLEKULARNA BIOLOGIJA

Pripremio: Miomir Tomić

ISTRAŽIVANJA

Nafta za ishranu

Mikrobi koji rastvaraju naftu i petrolej raznovrsniji su nego što se prvobitno mislilo, što nagoveštava da su ugljovodonici korišćeni kao izvor energije na početku Zemljine istorije. Ovi mikrobi mogu da promene sastav nafte i prirodnog gasa, i da kontrolišu oslobađanje određenih štetnih gasova. Razumevanje uloge mikroba u konzumiranju ugljovodonika stoga može da pomogne u proceni kakva je njihova uloga u prirodnoj kontroli klimatskih promena.

Naučnici su identifikovali posebne simbioze između arheja i bakterija koje su u stanju da konzumiraju štetni gas metan pre nego što uspe da pobegne iz sedimenata u okeanu. Druge otkrivene vrste doprinose lečenju biosfere ili čišćenju podzemnih voda zagađenih naftom.

Ova zapanjujuća vrsta varenja ugljovodonika bez potrebe za kiseonikom moguća je jedino putem jedinstvenih enzima koji ranije nisu bili poznati. Ukoliko bolje razumeju način na koji ovi enzimi i mikrobi funkcionišu, naučnici će bolje razumeti kako se mogu kontrolisati štetni gasovi i način na koji se ugljovodonici prirodno recikliraju u ugljen-dioksid, navodi dr Fridrih Videl, sa Maks Plank instituta u Bremenu.

Feta sir protov trovanja

Istraživači su nedavno izolovali bakterije koje se mogu naći u sirovom ovčijem mleku, u severnoj Grčkoj. Nekoliko ovakvih bakterija prirodno proizvode antibiotike koji ubijaju opasne bakterije kao što je listeria. Pronađene bakterije su enterokoke, koje feti daju karakterističan ukus.

Listerija je jedna od opasnijih bakterija budući da opstaje na mestima i pod uslovima pod kojima druge bakterije ne mogu. Javlja se u hrani životinjskog porekla koja nije dovoljno dobro obrađena, ili kojom nije rukovano higijenski.

Naučnici se nadaju da će ih ovo otkriće dovesti do toga da će moći da, umesto aditiva i sintetičkih supstanci, koriste svojstva korisnih bakterija, kako bi ih upotrebili kao mikro-saveznike u borbi protiv bakterija koje izazivaju bolesti.

Vizuelizovani iRNK

Naučnici na medicinskom koledžu „Albert Ajnštajn“, na Ješiva univerzitetu u Njujorku, po prvi put su uspešno vizuelizovali pojedinačne molekule informacione RNK (iRNK) kako se javljaju prirodno u živim ćelijama sisara. Ekspresija gena podrazumeva prepisivanje DNK jednog gena u molekule iRNK. Ovi molekuli potom migriraju iz ćelijskog nukleusa u citoplazmu, gde služe kao osnova za sastavljanje proteina.

Dr Robert Singer je sa timom saradnika stvorio transgenskog miša čije je gensko kodiranje za strukturalni protein beta aktin stvaralo fluorescentnu iRNK. Molekul beta aktin iRNK je veoma učestao molekul u svim tkivima sisara. Tehnika koju su ovi istraživači primenili mogla bi se koristiti za praćenje ispoljavanja bilo kog gena koji zanima naučnike.

Skriveni biološki rođaci

“Donor Sibling Registry” (DSR) je međunarodna internet organizacija pomoću koje ljudi, začeti preko jajne ćelije ili sperme donatora, mogu da razmenjuju informacije kako bi otkrili da li su i sa kim u srodstvu. Organizacija nudi sakupljanje i analizu DNK svojih članova. Ideja je da svi članovi DSR-a, kojih ima skoro trideset hiljada, dobrovoljno prilože svoj bris iz laboratorije kako bi on bio dalje analiziran na Institutu za biomedicinska istraživanja u Kembridžu, Masačusets.

Ovakav postupak odgovara i članovima organizacije i istraživačima jer se time dobija izvor podataka, što uključuje i slučajeve kada jedan donator ima više potomaka sa istim poremećajem pa je moguće da se uporede genetski i uticaji životne sredine. Vendi Krejmer, jedan od osnivača DSR-a, kaže da je odziv do sada dobar.

Mikrob za prenos lekova i vakcina

Naučnici su upotrebili genetski inženjering da pripitome jedan od najsmrtonosnijih mikroba koji truje hranu - pretvorili su ga u novi potencijalni način za davanje lekova pacijentima, kao i za vakcine u obliku pilula umesto injekcija. Oboleli se u daleko većoj meri opredeljuju za uzimanje pilula i kapsula nasuprot primanju injekcija, ali mnogi lekovi i vakcine ne mogu se dati oralno jer bi ih uništila stomačna kiselina pre apsorbcije u krvotok. Pristup koji obećava jeste upotreba živih bakterija koje mogu da prežive u tim nepovoljnim uslovima.

Naučnici opisuju razvoj nove vrste bakterije Listeria monocytogenes, koja obično izaziva trovanje hranom, ali koja je genetskim inženjeringom učinjena bezopasnom. Sada, umesto da izazivaju bolest, ovi mikrobi mogu biti ispunjeni lekovima ili vakcinom i sprovesti taj dragoceni sadržaj tako što će „inficirati“ ćelije. Po ulasku u ćelije, ove bakterije odumiru i ostavljaju ćelije neoštećene, što bi značilo da bi ovaj pristup mogao da deluje kod ljudi, kažu istraživači.

Opasno voće i povrće

U jednom nedavno objavljenom članku u novinama, koji je potpisalo nekoliko stručnjaka mirkobiologa, istaknuta je činjenica da se sve češće dešava da sveže voće i povrće izazove trovanje hranom. Nedavne epidemije u Evropi otkrile su nove i zasad neojašnjene veze između bakterija i virusa koji izazivaju trovanje hrane i uvoznog kukuruza, zelene salate, pa čak i malina. Epidemije Ešerihije koli u SAD povezane su sa upakovanim bebi kukuruzom, a Salmonele s paprikama, uvoznim dinjama i paradajzom.

Glavni i odgovorni urednik časopisa “Epidemiologija i infekcije” gde su ovi podaci objavljeni, Norman Noa izjavio je da istraživanja potvrđuju da sirovo voće i povrće može izazvati trovanje hranom. On smatra da je to logično s obzirom da mnoge zemlje uvoze sveže voće i povrće van sezone, što znači da se ono transportuje nekoliko hiljada kilometara dalje od mesta gde raste. Tako se i dešava da epidemije zahvate nekoliko međusobno udaljenih zemalja istovremeno. Neke od epidemija ostaju neprimećene, što znači da su razmere ovog problema još uvek nepoznate.