HOBI

Pripremio: Darko Mladenović

Maketarstvo

Mali veliki svet

Prvi otkriveni modeli i makete potiču iz drevnog Egipta, a minijaturni modeli kočija i brodova, kakvi su se mogli videti na Nilu u to vreme, pronađeni su prilikom arheoloških istraživanja faraonskih grobnica. Makete jedrenjaka koje datiraju iz vremena Napoleonovih ratova a koje su izrađivali zarobljenici i danas predstavljaju maketarske dragulje

U 20. veku je, zahvaljujući novim tehnologijama i korišćenjem različitih materijala, a pre svega plastičnih masa, došlo do komercijalizacije plastičnog maketarstva kao hobija i pojave sve boljih, detaljnijih i kvalitetnijih maketa. Najpopularnije teme za maketare širom sveta su vazduhoplovi, brodovi, automobili i vojna vozila. Pored ovih, dostupne su i makete letelica iz domena naučne fantastike i svemirskih programa, delovi ljudske anatomije, figure životinja, čitave male građevine, itd.

Maketa je u osnovi umanjena replika originala, mada se ponekad odstupa od toga, pre svega kod maketa automobila gde se često isprobavaju razni koncepti pre ugradnje na stvarno vozilo.

Prve plastične makete pojavile su se sredinom tridesetih godina prošlog veka a proizvela ih je britanska kompanija „Frog“. Tokom kasnih četrdesetih makete su se pojavile i u Americi, a u vreme Drugog svetskog rata modeli su se proizvodili u vojne svrhe kao učila na kojima su vojnici uvežbavali brzo prepoznavanje letelica, vojnih vozila i brodova. Nedugo po okončanju rata, došlo je do ubrzanog razvoja maketarstva tako da su se makete pojavljivale na svakom koraku. U vreme kada nije bilo interneta, bilo je teško videti avion ili, recimo, tenk - a maketarstvo je omogućilo da se kompletna armija smesti na jednu policu!

Vrste maketa

U zavisnosti od vrste, makete se izrađuju u različitim razmerama, koje su u maketarskom svetu ustaljene. Svaki maketar, u zavisnosti od ličnih afiniteta, bira tematiku kojom želi da se bavi a zatim i razmeru u kojoj će svoje makete izrađivati. Na maketarskim izložbama mogu se videti zarobljeni fragmenti scena iz rimskih arena, zatim prizori Stogodišnjeg rata, brod Džejmsa Kuka, avion braće Rajt i mnogo šta drugo.

Delovi potrebni za izradu makete se uglavnom nalaze u kutiji zajedno sa uputstvom za sklapanje, a sve ostalo je na samom maketaru. Neki početnički radovi i jednostavnije makete se mogu uraditi u jednom danu, dok je za ozbiljnije i profesionalnije makete kakve se viđaju na izložbama potrebno uložiti mnogo truda a ponekad i više meseci za izradu.

Maketarstvo je veština koja se vremenom usavršava, na svakom novom modelu se isproba ponešto novo i usavrši nešto do tada naučeno. Svaki maketar teži da njegova maketa izgleda što stvarnije i što sličnije stvarnom uzoru pa je i pristup maketi studiozan. Maketar istražuje maketu koju radi i nastoji da sazna što više o materiji da bi i maketa bila kvalitetnija, pa se prikupljaju reference svih vrsta - od iščitavanja knjiga preko pregleda fotografija do opsežne pretrage interneta.

Ponekad nije dovoljno ono što se dobije u kompletu za sastavljanje pa je maketar prinuđen da doradi ili napravi neki deo; tada na scenu stupa još jedan bitan element ovog hobija - maštovitost i domišljatost osobe koja maketu izrađuje. Dobar maketar je u stanju da otkloni nedostatke koje maketa ima i da maketu uradi toliko realistično da ju je teško na fotografiji razlikovati od originala.

U mnogim svetskim muzejima se nalaze makete nekih istorijski važnih predmeta, pa i bitaka, što je zapravo čar maketarstva - u pogodnoj razmeri može se prikazati čitav manji grad na prostoru od svega nekoliko kvadratnih metara.

Maketarstvo u Srbiji

Sredinom osamdesetih i pocetkom devedesetih godina maketarstvo u Srbiji je bilo veoma popularno. U to vreme su se u prodavnicama novina mogli naći domaći časopisi koji su pokrivali ovu tematiku, a mnogi veliki trgovinski lanci su uvozili makete poznatih svetskih proizvođača tako da je materijala i modela za makete bilo na svakom koraku.

Jedna od najvećih maketarskih manifestacija na prostorima bivše Jugoslavije održana je osamdesetih godina u Beogradu, u okviru „Zimskih čarolija“ na Beogradskom sajmu. Danas, iako naši maketari učestvuju na izložbama u inostranstvu, gde ostvaruju zavidne rezultate, maketarstvo u Srbiji je prilično u drugom planu a retke izložbe i takmičenja organizuju malobrojni maketarski klubovi koji opstaju zahvaljujući entuzijazmu svojih članova.

Srpski maketari se okupljaju na takmičenjima i izložbama koje se organizuju u Beogradu, Kraljevu, Nišu, Novom Sadu, Senti i Užicu. Internet je umnogome doprineo povezivanju domaćih maketara međusobno ali i sa maketarima iz regiona i širom sveta, pa se organizuju i internet izložbe i on-line takmičenja.

Makete su zamišljene i koncipirane tako da, pre svega, budu učilo koje će mlade, u zavisnosti od tematike, učiti avijaciji, vojnoj istoriji, automobilskoj industriji, ljudskoj anatomiji, letovima u svemir, industrijskoj revoluciji, arhitekturi i mnogo čemu drugom. U mnogim zemljama u svetu makete su proglašene za učila, pa se recimo u Rusiji i Ukrajni podstiče bavljenje ovim hobijem u okviru školskih aktivnosti. Jedan od lepih primera u regionu je Slovenija koja je, prateći ovaj primer, u svoje škole kao jednu od aktivnosti uvela i maketarstvo.

Darko Mladenović