ASTRONOMIJA U SRBIJI

Pripremio: M. R.

Vojislava Protić-Benišek, astronom: Sačuvati kulturno nasleđe

Muzej astronomije na Zvezdari

Prva ustanova u Srba za “posmatranje zvezda”, Astronomska opservatorija u Beogradu, po kojoj je ovaj deo srpske prestonice prozvan Zvezdara, deo svog prostora namenila je osnivanju muzeja astronomije po ugledu na čuvene opservatorije u Evropi (Grinič, Pariska opservatorija, Pulkovska opservatorija kraj Sankt Petersburga). Tako će vredno astronomsko nasleđe dvojice velikana i prvih upravnika ove naše najstarije naučne institucije posle Srpske kraljevske akademije (danas SANU), Milana Nedeljkovića, profesora Velike škole i Univerziteta, i akademika Vojislava V. Miškovića, postati dostupno svima koji se interesuju za kulturnu baštinu i pogled u zavezdano nebo nad Beogradom kroz veliki teleskop

Mr Vojislava Protić-Benišek, astronom

Bilo je krajnje vreme da ono što posedujemo a što je, pre svega, unikatno ili rađeno u malim serijama specijalno za astronomske opservatorije, sakupimo na jednom mestu i sačuvamo od propadanja i nestanka. Ideja o osnivanju astronomskog muzeja rođena je još u vreme obeležavanja stogodišnjice Opservatorije, 1987, ali tada nije mogla biti ostvarena. Želeli smo da muzej otvorimo prošle godine koja je, povodom četiri veka od Galilejevog prvog pogleda u nebo kroz durbin koji je sam napravio, bila proglašena Međunarodnom godinom astronomije, ali se sa simboličnim sredstvima u tu svrhu nije moglo. Ipak, jubilej nas je pokrenuo da intenzivnije prionemo na formiranje muzeja - kaže astronom Vojislava Protić-Benišek, koordinator ovog projekta.

- Muzejski prostor činiće četiri paviljona u krugu Opservatorije: Velikog pasažnog instrumenta, Malog meridijanskog kruga (zvani školski paviljon), Velikog vertikalnog kruga i objekat koji je izgoreo 1999, zajedno sa izuzetno vrednim instrumentom, tzv. Velikim meridijanskim krugom. Sva tri pomenuta instrumenta su istih performansi i činili su jedinstven komplet u svetu kada je u pitanju fundamentalna astrometrija. Jedan isti program mogao se raditi trima metodama, po čemu smo bili poznati u međunarodnoj astronomskoj javnosti - ističe Protić-Benišek.

Poučeni primerom Muzeja nauke i tehnike, koji je otvoren u staroj električnoj centrali na Dorćolu, ne čekajući da se usvojeni projekat poznatog arhitekte Borisa Podreke (inostranog člana SANU - n. a.) za ovaj muzej realizuje, u Astronomskoj opservatoriji će ove godine za posetioce biti otvoren paviljon Velikog pasažnog instrumenta, koji ne zahteva ozbiljnije građevinske zahvate.

- U njemu će biti smeštena glavna postavka muzeja, a za vedrih dana, posetiocima će biti omogućeno da našim najvećim instrumentom, Velikim refraktorom, pogledaju Mesec, zvezdana jata ili mnoga druga nebeska tela, što je i najveća draž kada je Opservatorija u pitanju - otkriva koordinator projekta.

Milan Nedeljković

Odbor za osnivanje muzeja, čiji su članovi, pored astronoma, ugledni kustosi, arhitekte i istoričari umetnosti, do proslave 123. godišnjice (7. aprila po gregorijanskom kalendaru) otvoriće u bibliotečkom prostoru izložbu koja treba da ukaže na ono što će činiti muzejsku postavku. Biblioteka je, inače, tematskog karaktera i sastavni deo budućeg muzeja. Posetioci će u biblioteci, u predahu šetnje krugom Opservatorije, moći da vide kratku prezentaciju, filmove sa astronomskim sadržajima, razgledaju originalna dokumenta ...

- Biblioteka je neobičan prostor, ali i naš radni prostor - kaže Vojislava Protić-Benišek. - Ima veoma stare i unikatne primerke knjiga: kompletna dela Laplasa i Legranža, najstarije reprinte Njutna, Keplera, Ruđera Boškovića, čitave serije najstarijih astronomskih spisa i publikacija koje su izlazile u Evropi i uopšte u svetu, kao što je Manklinoutisis počev od 1805, Večiti kalendar Zaharija Orfelina iz 1783, serije poznatih časopisa iz astronomije, fizike, matematike i srodnih nauka. Prof. Nedeljković, još kao student u Parizu, nošen idejom da formira astronomsku i meteorološku opservatoriju, kod pariskih bukinista na najrazličitije načine kupovao je knjige, tako da veliki deo našeg knjižnog fonda nosi pečat Velike škole i njegov potpis. Nije nepoznato da su Nedeljković i njegova supruga Tomanija uložili znatna lična sredstva za formiranje jedne nove opservatorije.

Centralna zgrada Astronomske opservatorije na Velikom Vračaru po završetku 1932. (projekt arh. Jana Dubovija)

Milan Nedeljković je uspeo da iz ratnih reparacija, posle Prvog svetskog rata, obezbedi vrlo značajnu sumu da se za astronomsku i meteorološku opservatoriju nabave odgovarajući profesionalni instrumenti i pribori. U tome je, navodi Protić-Benišek, imao „izuzetnu podršku vojnih krugova Srbije i njegovo životno delo je predivna kolekcija u to vreme najsavremenijih instrumenata, kojima se mogla opremiti ne jedna astronomska i jedna meteorološka stanica, nego više opservatorija. Zaista je to bio jedan svetski komplet, pomoću kojeg su astronomi tada mogli da se bave najrazličitijom problematikom, pa i astrofizikom, koja se intenzivno profesionalno u nas proučava tek posle Drugog svetskog rata.”

Muzej neće samo imati za cilj da prikaže kako se astronomija razvijala u Srbiji, nego i kulturno-obrazovnu funkciju, sa svekolikim sadržajima “lepe reči”. Astronomska opservatorija je i izuzetan primer moderne u srpskoj arhitekturi između dva rata, inače doktorska disertacija češkog arhitekte Jana Dubovija, koju je odbranio u Pragu 1930. Na ovom poduhvatu ponovo su se „sreli“ Nedeljković, Dubovi i Mišković. Ono što je prvi nabavio posle Prvog, poslednji je zaštitio i sačuvao tokom Drugog svetskog rata. Kratko vreme u posleratnom periodu Opservatorijom je rukovodio i slavni Milutin Milanković, koji je svetsku nauku zadužio astronomskom teorijom klime i zavetnim delom Kanon osunčavanja.

Astronomski muzej na Beogradskoj opservatoriji naišao je na svesrdnu podršku resornog ministarstva, gradskih i republičkih vlasti, najšire kulturne javnosti i turističkih poslenika.

M. R.