ASTRONOMIJA U SRBIJI

Pripremio: M. Rajković

Dr Zoran Knežević, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu

Pogled u daleke svetove

Duže od stotinu godinu Srbija je uključena u zajedničke napore astronomske nauke da pozna svet koji nas okružuje i naše mesto u njemu. Srbija je, kao deo zajedničke države, formalno članica Međunarodne astronomske unije od 1936. (mada je na to imala pravo, kao zemlja pobednica u Prvom svetskom ratu, znatno ranije). Već tada Srbija je imala nastavu astronomije (na Velikoj školi pa na Univerzitetu), Astronomsku opservatoriju kao naučnu ustanovu, prve naučne radove iz astronomije, sistematska astronomska i meteorološka posmatranja, savremene teleskope. Osnivanjem Katedre teorijske i praktične astronomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1925, izborom dr Vojislava V. Miškovića, sa opservatorije u Nici, za vanrednog profesora i gradnjom opservatorijskog kompleksa na Velikom Vračaru, tridesetih godina prošlog veka, dat je snažan podsticaj razvoju naučnog i stručnog rada u skladu sa svetskim kretanjima u ovoj nauci

Dr Zoran Knežević

Gde je danas srpska astronomija u evropskim i svetskim razmerama? “Bez preterivanja možemo reći da je u nečemu i iznad onoga što bi se moglo očekivati s obzirom na njene resurse”, kaže dr Zoran Knežević, naučni savetnik i dopisni član SANU, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu.

Astronomska zajednica Srbije nije brojna: Astronomska opservatorija u Beogradu (AOB), Katedra za astronomiju Matematičkog fakulteta Beogradskog univerziteta i Narodna opservatorija “Ruđer Bošković” na Kalemegdanu - jedine su institucije u kojima su zaposleni egzistencijalno vezani za astronomiju.

Ključna 1924.

- Snagu srpske astronomske nauke čini oko 60 istraživača i profesora i još četrdesetak onih koji se astronomijom bave uz neko drugo zanimanje a koji su spiritus movens amaterskih društava i sekcija. Najviše istraživača (35) radi u Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, koja je samostalni naučni institut i glavni astronomski centar u zemlji. Na beogradskoj katedri za astronomiju predaje desetak nastavnika i asistenata. Departman za fiziku Novosadskog univerziteta takođe ima studije astronomije, a na Univerzitetu u Nišu studenti slušaju astronomske predmete na katedri za fiziku - navodi sagovornik „Planete“.

Veliki refraktor

Beogradska katedra za astronomiju obrazuje kadrove koji rade u našoj najstarijoj astronomskoj ustanovi, a novosadska nastavnike astronomije za gimnazije prirodno-matematičkog smera. Prvi zadatak „Narodne opservatorije“ na Kalemegdanu je popularizacija astronomije, astronomskih posmatranja i merenja. Istu funkciju ima i ukupno 18 amaterskih astronomskih društava i sekcija. “To je izuzetan broj”, ističe dr Knežević, “s obzirom na veličinu naše zemlje i broj stanovnika. Takva društva postoje i u manjim mestima u kojima se možda ne bi očekivalo da vlada veliko interesovanje za astronomiju (Prokuplje, Bor, Knjaževac, Vršac, Loznica, Ivanjica, Priboj). Ti naši amateri su veoma aktivni, organizuju predavanja i posmatranja. To je znak da je astronomija kao nauka ušla u pore ovog društva i počinje da predstavlja nešto što u potpunosti zaslužuje“.

Interesovanje za astronomiju u Srba može se pratiti od srednjeg veka (v. Nenad Đ. Janković, 1989). Ali, posle osnivanja zajedničke astronomske i meteorološke (kasnije takođe i seizmološke) opservatorije 1887, ključna godina za njen razvoj, prema rečima dr Kneževića, bila je 1924. Po osnovu ratne odštete, od Nemačke je dobijena za to vreme najmodernija oprema (veliki teleskopi i drugi instrumenti), a do tada jedinstveni institut razdvojen je na tri, koji i danas postoje. Prema projektu Jana Dubovija, na vrhu Velikog Vračara podignute su (1929 -1932) nove zgrade za naučno-istraživački rad astronoma.

- Do tada je Astronomska opservatorija - veli prvi astronom u Srpskoj akademiji posle profesora Miškovića - više bila servis mlade države, naročito za dnevne potrebe, prvo Kraljevine Srbije, a kasnije i Jugoslavije. Kada je stigla i ugrađena prva garnitura instrumenata, opservatorija je počela i sa istraživačkim radom. Tridesetih godina počeli su da rade teleskopi i da se formiraju istraživački timovi, od tada još malobrojnog raspoloživog kadra. Jedini profesionalni astronom bio je upravnik Vojislav V. Mišković. Zahvaljući njemu, Astronomska opservatorija je uspela da preživi Drugi svetski rat i sačuva najveći deo kadrovskog i tehničkog potencijala. Posleratni period je početak njenog bržeg razvoja, naročito od kada je na Univerzitetu osnovana Katedra za astronomiju i nebesku mehaniku koja je školovala kadrove za naučno-istraživački rad kao osnovno usmerenje Opservatorije. Vremenom, neke ranije delatnosti ove naučne ustanove su zamirale ili prelazile u druge institute, menjala se tehnologija i metodologija. Trenutno, istraživanja se odvijaju u okviru osam naučnih projekata koji pokrivaju većinu oblasti astronomije, kao što su: Uticaj sudarnih procesa na spektre astrofizičke plazme, Astrofizička spektroskopija vangalaktičkih objekata, Fizika zvezda i Sunca, Dinamika nebeskih tela, sistema i populacija i dr.

Zvezdar(nic)a na Vidojevici

Opservatorija na Vidojevici

Ubrzanim širenjem grad je potpuno okružio svoju Zvezdarnicu, izgrađenu na nekada dalekoj periferiji. Zbog sve većeg svetlosnog i aerozagađenja, tamno nebo iznad ovog astronomskog raja je izgubljeno i „posmatrački rad je praktično postao nemoguć”. Stoga se, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, javila inicijativa da se na nekom povoljnijem mestu na jugu Srbije izgradi nova astronomska stanica.

- Sreća je što se sa tom inicijativom nije išlo negde van Srbije jer bismo, kao što se dogodilo Rusima posle raspada SSSR, danas ostali bez opservatorije (naime, Rusi su ih u sovjetskoj epohi gradili na najpovoljnijim lokacijama, ali nijednu veću na teritoriji Ruske federacije). Novac za opservatoriju je tada međutim bio preusmeren negde drugde i ona nije izgrađena. Tu ideju smo oživeli krajem 2001. godine, a kao najpovoljnija lokacija po astroklimatskim, ekonomskim i drugim parametrima izabran je vrh planine Vidojevica (1155 m), dvadesetak kilometara jugoistočno od Prokuplja. Za astronome je najvažnije da je nebo iznad ove planine veoma tamno, a ovde je ono najtamnije u Srbiji i sigurno među tamnijim u čitavoj Evropi. Država je ovoga puta čvrsto prihvatila da finansira novu savremnu opservatoriju - naglašava dr Knežević.

Prva faza izgradnje astronomske stanice je praktično završena, pri kraju su infrastrukturni radovi, obezbeđeni su smeštajni kapaciteti, struja i voda, savremeni teleskop prečnika 60 cm, sa širokim posmatračkim mogućnostima, vredan 80 hiljada evra.

- Kada obavimo prva obimnija posmatranja i dođemo do pouzdanijuh vrednosti osnovnih astronomskih parametara na novoj lokaciji (broj vedrih noći, kvalitet snimaka, stepena vlažnosti, vazdušnih strujanja, astronomski seeing), moći ćemo preciznije da odredimo optimalnu veličinu teleskopa koji bismo ugradili u drugoj fazi. Pretpostavljamo da je to uređaj prečnika ogledala od 1,5 do 2 m. Optimalna veličina bi verovatno bila 1,6 do 1,7 m. Jer, što je teleskop veći, njegova cena drastično raste. Svaki takav uređaj se posebno naručuje, za svaku opservatoriju ima poseban dizajn, a izrada traje dve-tri godine.

Opservatorija na Vidojevici bila bi, kaže Knežević, „kompatibilna“ sa bugarskom nacionalnom opservatorijom, koja raspolaže nešto većim („cajs“) teleskopom od nas.

- Bugari su nam dali podršku za veliki teleksop na Vidojevici i s njima bismo tesno sarađivali i razmenjivali podatke. Naravno, i sa Grčkom koja je astronomski najrazvijenija zemlja Balkana. Kako sada stvari stoje, nadamo se da ćemo dobiti 1.3 miliona evra iz evropskog projketa REGPOT 5 (najveći deo je predviđen za nabavku teleskopa) tako da bi Srbija za tri godine imala najbolju i najopremljeniju opservatoriju u regionu bivše Jugoslavije. To je i prirodno jer ima i najveći kadrovski i tehnički potencijal.

Godinama su, prema rečima direktora Astronomske opservatorije u Beogradu, naši astronomi u strukturama MAU bili prepoznati kao “dobri istraživači”, a sada su u prilici da krunišu svoj rad. Dr Zoran Knežević je predsednik Komisije za nebesku mehaniku i dinamičku astronomiju (tzv. Komisija 7), prvi Srbin na čelu jedne komisije Međunarodne astronomske unije (time automatski i član Organizacionog komiteta Divizije 1 za fundamentalnu astronomiju). Knežević je i član Komiteta za rezolucije MAU koji donosi važne odluke. Na poslednjim izborima u SANU izabran je za dopisnog člana. Kandidat za dopisnog člana na istim izborima bio je Milan Dimitrijević, naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu.

Najcitiraniji srpski astronom u stručnoj javnosti smatra da je njegov izbor u članstvo Akademije i na funkcije u MAU “priznanje naučno-istraživačkim rezultatima srpskih astronoma uopšte”. Astronomska opservatorija je među nekoliko najboljih naučnih instituta u zemlji, a po broju radova objavljenih u vodećim međunarodnim časopisima, podeljenim sa brojem istraživača, u jednom trenutku i na prvom mestu.

Zajedničko nebo

Ulaz u upravnu zgradu AOB

Istraživači AOB imaju izvanredne kontakate s kolegama širom sveta. Nebo je svima zajedničko. Hteli - ne hteli, astronomi svake zemlje su i u međunarodnom takmičenju usmereni na međusobnu saradnju. Beogradska opservatorija je tu saradnju uvek imala i uvek je razvijala.

Naši astronomi odlaze u inostranstvo, usavršavaju se u velikim centrima, sarađuju sa istaknutim institutima i pojedincima. Ranije je naročito bila razvijena saradnja sa SSSR i glavnom ruskom opservatorijom u Pulkovu kraj Sankt Peterburga, sada sa Rusijom, Ukrajinom. Koriste se teleskopi u bivšim sovjetskim republikama - navodi dr Knežević, koji za sebe veli da je sve manje posmatrač, a sve više teoretičar. - Jedna naša grupa vrši posmatranja na šestmetarskom teleskopu na Specijalnoj astrofizičkoj opservatoriji na Kavkazu. Više grupa tradicionalno dobro sarađuje s francuskim astronomima u Parizu i Nici, sa italijanskim astronomima iz Padove. Kao stipendista Humboltove fondacije, u Nemačkoj je pre nekoliko godina boravio naš straživač Luka Č. Popović.

Sam Knežević već trideset godina sarađuje sa Italijanima, specijalno sa Univerzitetom u Pizi, ali i Solunskim univerzitetom. Zahvaljujući kontaktima s jakim centrima i njihovim vezama, veli, „imamo pristup moćnim i najmodernijim instrumentima, a pojedini beogradski astronomi i priliku da predlažu posmatračke programe na velikim teleskopima”. Knežević je jedan od vodećih saradnika u timu koji radi na razvoju novih metoda identifikacije objekata i izračunavanaja putanja malih tela Sunčevog sistema za potrebe pregleda neba sledeće generacije, čime je Astronomska opservatorija u Beogradu postala zvanični deo konzorcijuma za pripremu i testiranje softvera za obradu posmatranja objekata PanSTARRS (četiri spregnuta teleskopa sa ogledalima prečnika 1,8 m, na Havajima) i LSST, teleskopa od 8,4 m u Čileu, vrednog 400 miliona dolara. Knežević je u okviru projekta Pan-STARRS, sa kolegama iz Pize, radio softverski program za prvi od pomenuta četiri teleskopa na Havajima, koji je nedavno pušten u probni rad. Prema očekivanjima astronoma, ovi veliki teleskopi će imati po nekoliko stotina hiljada otkrića dnevno i, u narednim decenijama, treba da obezbede nekoliko miliona posmatranja pokretnih objekata slabog sjaja u toku svake lunacije. Svi podaci se moraju obraditi da bi im se izračunale putanje i da bi se oni mogli uvrstiti u kataloge poznatih objekata.

- Drugi naši astronomi bave se istraživanjem neposrednog i daljeg kosmičkog okruženja (fizičkim procesima na Suncu i promenljivim zvezdama, zatim dvojnim zvezdama, galaktičkim jezgrima, mikrosočivima itd). Svemir je ogromna prirodna laboratorija u kojoj se univerzalni fizički procesi događaju u astrofizičkoj sredini. Te procese je nemoguće simulirati na Zemlji jer nemamo tako velike energije a i te kako imaju reperkusije na našoj planeti - veli Knežević i podseća da je, na primer, helijum prvo otkriven na Suncu pa tek onda na Zemlji.

Vodeći srpski astronom ističe i da se naši istraživača sve intenzivnije bave izučavanjem dalekih svetova, najsavremenijim oblastima kosmologije (kao nauke o nastanku univerzuma, njegovoj evoluciji i mogućem kraju), graničnim novim oblastima, kao što je astrobiologija, koja treba da ponudi astronomski deo odgovora na pitanje svih pitanja - da li smo sami u svemiru, ima li još života, gde i kako sa njim stupiti u kontakt i da li je to uopšte moguće?

- Na kraju - zaključuje naš sagovornik - srpski astronomi se afirmišu i kao urednici ili (ko)autori knjiga i monografija, organizatori i predavači na međunarodnim skupovima, recenzenti u naučnim časopisima. S obzirom na broj istraživača i raspoloživa sredstva, ostvareni rezultati prevazilaze realna ograničenja i s te strane možemo da budemo potpuno zadovoljni. Uvek može da bude i bolje a to „bolje“ ne zavisi isključivo od poboljšanje materijalnih uslova. Pojavi se neki genijalac, povuče čitavu sredinu i podigne naučni nivo. Rekao bih da kontinuirano i sistematski podižemo opšti nivo naših istraživanja, delimično i time što je stvorena povoljnija kreativna atmosfera nego što je bila nekada. Poslednjih godina uspeli smo da zaposlimo desetak mladih astronoma. Nisu svi ostali, neki su naučnu karijeru nastavili u inostranstvu, ali ima sve više onih koji se, posle kraćeg boravka, vraćaju i ovde nastavljaju da istražuju.

M. Rajković