FOTOREPORTAŽA

Tekst i fotografije: Ibrahim Hadžić

Lekovita svojstva gljiva

Zdravlje iz Šuma

Lentinus edodes (šii-take)

Smatra se da su ljudi veoma rano uočili da neke gljive imaju lekovita svojstva. Zanimljivo je istaći da su pojedine vrste, koje su kosmopoliti, korišćene na svim meridijanima za lečenje istih bolesti. Nejasno je kako su ljudi došli do istovetnih saznanja, bez obzira na kulturne razlike i znatne međusobne geografske udaljenosti.

Po upotrebi gljiva u lekovite svrhe, svakako prednjače narodi istočne Azije. Kinezi i Japanci su od davnina koristili preko 100 vrsta u lečenju mnogih bolesti. U Kini postoji predstava da “u prirodi nema takve gljive koja se ne bi mogla koristiti kao lekovito sredstvo”. Značajna upotreba gljiva prisutna je i u istočnoevropskim zemljama slovenske kulture gde su gljive sa drugim “darovima prirode” imale veliku ulogu u ishrani i lečenju, naročito kod seoskog stanovništva. U zemljama anglo-saksonske i romanske kulture (Engleskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji), sve gljive koje rastu u šumi dugo su smatrane nečistim. U zapadnoevropskoj mitologiji gljive su personifikacija žaba, zmija, pauka, veštica - svega onoga što je mistično i opasno.

Ganoderma lucidum (hrastova sjajnica)

U zvaničnoj medicini, naročito od 19. veka, upotreba gljiva u lekovite svrhe naglo je počela da raste. Farmaceutske i srodne nauke dokazale su da mnoge tzv. niže i više vrste gljiva sadrže izuzetna lekovita svojstva. Vrste roda Penicillium i Aspergillus su dobro poznate kao producenti supstanci sa antibiotskim dejstvom. Otkriće penicilina predstavlja novu eru u lečenju infektivnih bolesti. Pored penicilina, gljive sadrže i druge supstance sa antibiotskim dejstvom.

Do sada je dokazano da lekovita svojstva poseduje preko pet stotina viših jestivih i otrovnih vrsta gljiva. Među njima je i znatan broj onih koje rastu i na našim terenima pa se one mogu naći u prirodi ili kupiti na pijaci ili u specijalizovanim prehrambenim prodavnicama. U drugoj polovini 20. veka, posle niza istraživanja, izolovana su i identifikovana biološka aktivna jedinjenja (polisaharidi, lektini i jedinjenja male molekulske mase) koja daju lekovita svojstva gljivama. Humane epidemiološke studije sprovedene u nekim razvijenim zemljama preporučuju redovno uzimanje određenih lekovitih gljiva tokom dužeg vremenskog perioda jer značajno smanjuju rizik od pojave raka. Pogledajmo neke najvažnije predstavnike viših gljiva sa lekovitim svojstvima:

Astraeus hygrometricus

• Gljiva ling zhi na kineskom, ili reiši na japanskom, hrastova sjajnica na našem, a na latinskom Ganoderma lucidum, spada među najcenjenije lekovite darove prirode u narodnoj i tradicionalnoj medicini Dalekog istoka. O tome, između ostalog, svedoči i činjenica da je još pre petnaest vekova klasična kineska farmakopeja, Pen Tsao, upravo Božanskoj gljivi ling zhi ili “eliksiru dugovečnosti” posvetila svoju prvu monografiju.

Hiljadama godina gljivu Ganoderma lucidum u Kini i Japanu koriste za lečenje brojnih bolesti i poremećaja. Njena čudesna svojstva u poslednjih dvadesetak godina počela je da uvažava i zvanična medicina, kako na Istoku, tako i na Zapadu. Iz plodonosnih tela i micelije ove gljive izolovano je više od stotinu vrsta polisaharida. Za 50 od njih je dokazano da imaju antitumorsku i antikancerogenu aktivnost koja se zasniva na poboljšanju imunog sistema.

Hrastova sjajnica kod nas raste od leta do jeseni na hrastovim panjevima i prilično je česta u našim ravničarskim šumama.

Bovista plumbea

• Iz plodonih tela gljive šii-take (japanski), ili Lentinus edodes (latinski) izolovan je polisaharid, lentinan. Ovaj polisaharid ima antitumorski efekat koji nije baziran na njegovoj toksičnosti za ćelije tumora već na sposobnosti da inhibira njihovu deobu stimulacijom imunog sistema, povećanjem produkcije antitela i interferona. Danas se L. edodes koristi u različitim formama: kao hrana, čaj, šii-take vino, sirup, tablete, kapsule i dr.

Vrsta šii-take ne raste kod nas u prirodi, ali se zato veoma uspešno uzgaja. Može se naći u raznim oblicima, od sveže ili sušene na pijacama, do prerađene u biošopovima. • Vrsta Pleurotus ostreatus (bukovača) produkuje biološki aktivno jedinjenje, lovastatin, koje je najefikasnije prirodno jedinjenje za redukciju nivoa holesterola u krvi, a ima i antitumorsku i antimikrobnu aktivnost. Biološki aktivna jedinjenja, lektini, izolovana su iz plodonostih tela nekoliko vrsta ovog roda.

Bukovača sadrži mnoge esencijalne amniokiseline, kao i korisne vitamine B1, B2, B5, B6, B7, P, i mnoge minerale.

Bukovača raste u našim šumama na različitom drveću (čak i crnogoričnom) od kraja septembra do februara meseca.

• U klasi Gasteromycetes i redu Lycoperdales javljaju se brojne vrste gljiva čije se uzrele spore često koriste na svim kontinetima kao univerzalno sredstvo za zaustavljanje krvarenja i brže zarastanje rana. Poznato je da sva indijanska plemena u Latinskoj i Severnoj Americi tradicionalno koriste spore puhara i zvezdača (rodove Lycoperdon, Bovista, Calvatia i Geastrum) u pomenute svrhe. Te iste vrste koriste i kao antiseptičko sredstvo za zasušivanje pupčane vrpce kod novorođenčadi. Narodni lekari u Nigeriji koriste pri lečenju gube mešavinu praškova plodonosnih tela puhare Calvatia cyathiformis i crne kvržice Daldinia concentrica. U zapadnoj Indiji neke zvezdača od davnina se smatraju izuzetnim sredsvom za zaustavljanje krvarenja. Spore zvezdače Astraeus hygrometricus (vlagomerna zvezdica) mešaju se sa uljem od slačice i koriste protiv opekotina, a prašak puhara Bovista pusilla i Calvatia cyathiformis koriste kao i drugi narodi širom sveta - za zaustavljanje krvarenja i lečenja gnojnih rana. Iste vrste i na sličan način koriste i narodi Mongolije.

Lekovita svojstva raznih vrsta puhara poznata su i našem narodu. I kod nas se braonkasti prašak koristi za posipanje rana i za zaustavljanje krvarenja.

Razne vrste puhara i zvezdača rastu od proleća do kasne jeseni na našim terenima po šumama i livadama. Neke vrste su veoma česte.

Ovaj tekst je tek neznatan deo priče o brojnim gljivama s lekovitim svojstvima. Nisu zanemarljivi lekoviti učinci ni najkonzumnijih vrsta kao što su vrganji, lisičarke, šampinjoni, golubače, šumske uši, mlečnice i druge.

Tekst i fotografije: Ibrahim Hadžić