MEDICINA

Pripremio: G. Tomljenović

Akademik prof. dr Sava Perović o androloškoj rekonstruktivnoj hirurgiji

Skulptor sa skalpelom

Nezaobilazno ime savremene urologije Akademik prof. dr Sava Perović profesor je urologije i hirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu i gostujući profesor na mnogim univerzitetima Evrope, SAD i Azije. Dobitnik je pet prvih nagrada za prikazane operativne tehnike na vodećim medunarodnim kongresima. Recenzent je najcenjenijih inostranih stručnih časopisa, između ostalih i časopisa “Urology” (Američkog udruženja urologa) i “European urology” (EAU), i gostujući urednik časopisa “World journal of urology”. Recenzent je za izbor u zvanje profesora urologije na dva vodeća univerziteta u SAD: na Pitsburg univerzitetu i Džonz Hopkinz univerzitetu u Bostonu. Aktivni je član brojnih stručnih udruženja u Evropi i Americi, i član Komiteta Svetske zdravstvene organizacije za urološku rekonstruktivnu hirurgiju. Njegov rad doprineo je razvoju urologije i u drugim zemljama, o čemu svedoči počasno članstvo u nacionalnim udruženjima za urologiju u Nemačkoj, Mađarskoj i Rumuniji.

Sa profesorom doktorom Savom Perovićem, odnedavno redovnim članom SANU, razgovarali smo u kratkoj pauzi između dve operacije. Upravo je operisao (odraslog) pacijenta iz Engleske, sa teškom povredom genitalija, koji je pomoć našeg proslavljenog hirurga potražio posle niza neuspešnih operacija u Velikoj Britaniji. A pacijent koga su upravo pripremili za operaciju bio je dečak sa urođenom anomalijom mokraćnih kanala. Sa roditeljima je došao iz Hrvatske, i sve troje su puni nade da će mališan konačno moći normalno da živi. Za obojicu pacijenata, ruka profesora Perovića je garancija da će dobiti maksimum koji pruža savremena androloška rekonstruktivna hirurgija, ali i mnogo više od toga - potpuno individualizovan pristup hirurškom zahvatu koji se, od intervencije do intervencije, razlikuju koliko i težina i priroda problema svakog pojedinca, i apsolutnu odlučnost da se gotovo umetnički kreativnim pristupom dođe do rešenja problema.

“Nema idealne tehnike”, kaže prof. Perović.” “Upravo svaka ima svoje komplikacije, svoje neuspehe. Njih treba analizirati, to je jako važno, i uvek sledećom operacijom ne samo rešiti problem nego i poboljšati tu kompletnu operativnu tehniku. To je cilj koji je stalno preda mnom, koji nikako ne nestaje iz operacije u operaciju. Jer kad bih stao, kad ne bi bilo napretka, ne bih više radio.”

Širom medicinskog sveta je poznato da se profesor Sava Perović, specijalista (dečje) hirurgije i specijalista urologije, na vrhunski i pri tom genijalan način bavi genitalnom rekonstruktivnom hirurgijom. Svetsku slavu je stekao nadaleko čuvenim i nadaleko (satelitski) prenošenim operacijama promene pola, koje je na svetskim kongresima specijalista i u velikim kliničkim centrima sveta pred kolegama demonstrirao više od 230 puta. Kaže, međutim, da se danas, kad se operacijama promene pola bave dva tima njegovih saradnika i učenika, više okreće medicinskoj edukaciji, između ostalog i hirurškim radionicama kao što je nedavno održana “Druga hirurška radionica za složenu urogenitalnu rekonstruktivnu hirurgiju kod odraslih” koja je pred gostima iz desetina zemalja sveta i pod kapom ESGURS (Sekcije za genitourinarnu rekonstruktivnu hirurgiju Evropskog udruženja urologa) i Fondacije Save Perovića održana u Kliničkom centru Zvezdara. Nema sumnje da će ti interaktivni “vorkšopovi” - gde su “prenosi hirurgije uživo” praćeni isto tako živim diskusijama učesnika - ovoj medicinskoj disciplini privući mnoge mlade hirurge poput prof. Perovićeve desne ruke, dr Radoša Đinovića, koji je svoju već planiranu karijeru u inostranstvu zamenio beskrajno inspirativnim zajedničkim radom sa svojim mentorom.

Šta je to što najpoznatije iskusne svetske hirurge iz velesila medicine dovodi u Beograd, da posmatraju operacije akademika Perovića? Odgovor na ovo pitanje daje svaka njegova operacija, pa smo ga zato zamolili da otkrije po koji detalj o dvema operacijama (a pre odlaska u Rim, potom u Štutgart, Beč…).

Svi putevi vode u - Beograd Dr Radoš Đinović, specijalista rekonstruktivne hirurgije, desna je ruka i stalni pratilac profesora Perovića, njegov prvi medicinski portparol i saradnik u gotovo svim operacijama poslednjih godina, stalni član “Beogradskog tima” i “Tima Srbija”. O svom učitelju govori s velikim poštovanjem i naklonošću, svedočeći da za svakom njihovom operacijom slede dirljiva pisma zahvalnosti pacijenata iz celog sveta, i da su sve njihove operacije predmet interesovanja već potvrđenih imena svetske hirurgije. “To me je i ‘vratilo' iz Amerike gde sam nameravao da nastavim svoj rad”, kaže dr Đinović. “Sasvim slučajno sam upoznao profesora Perovića, na specijalizaciji iz hirurgije, video sam kako i šta radi i kako se oko njega tiska gomila ljudi sa svih strana planete. Shvatio sam da je besmisleno da idem u svet kad pred sobom imam čoveka koji samo čeka ‘rudare' da im da posao u ruke”. Dr Đinović dodaje da je, radeći sa profesorom Perovićem, stekao puno prijatelja u Evropi i svetu. “On nije samo veličina u medicini, on je i izuzetna ličnost, jednostavan je i spontan, pred njim padaju sve barijere, neprestano stiče nove prijatelje, ima vrlo razvijenu socijalnu inteligenciju.” “Fondacija Sava Perović” je, prema rečima (njenog koordinatora) dr Đinovića, tek u začetku, jer ni njen osnivač zasad nema dovoljno vremena da joj se posveti, iako je već zabeležila dve vrlo posećene škole hirurgije, održane u Beogradu 2008. i 2009. godine. Zamišljena je kao podrška mnogim aktivnostima, a pre svega podizanju stručnosti rekonstruktivnih hirurga na viši nivo, kroz edukaciju, i kao humanitarna podrška pacijentima koji ne mogu da plate tu vrstu lečenja. Govoreći o edukaciji, dr Đinović napominje da se hirurgija ne može učiti samo posredstvom predavanja i knjiga, naročito ne rekontsruktivna androloška hirurgija, koja čini tek pionirske korake. Hirurg mora da vidi operaciju. U tu svrhu su, pre deset godina, u svetu započete kamerom prenošene hirurške radionice. Budući da je na njima uvek najveće interesovanje vladalo za operacije profesora Save Perovića, on i njegov stalni saradnik, dr Đinović došli su na ideju da ih organizuju u Beogradu, što se pokazalo kao vrlo uspešno.

“Prethodni pacijent je, posle izuzetno teške povrede, operisan više od deset puta, ali bezuspešno, što je dodatno iskomplikovalo situaciju, a mi smo danas uradili prvi deo operacije kojom ćemo mu napraviti polni organ najsličniji pravom”, kaže prof. Perović . “Uskoro nam dolaze i američki hirurzi iz Džonz Hopkinz univerzitetske bolnice da vide kako pravimo novi polni organ, jer smo opet napredovali - usavršili smo tehniku u kojoj je ranije korišćen deo sa podlaktice i skidamo sa leđa jedan muskulo-kutani flap kojim se penis pravi približno prema želji pacijenta. A upravo se pripremamo da operišemo dečaka sa epispadijom, vrlo retkom urođenom anomalijom kod koje postoji nekontrolisano mokrenje a penis liči na ploču. Tu ćemo primeniti novu operativnu tehniku koju sam već plasirao u celom svetu, tehniku koja se sastoji u rastavljanju penisa u delove, popravci (urođene ili stečene) anomalije i ponovnom spajanju polnog organa…”

Profesor Perović odgovara i na pitanje: odakle crpe toliku energiju i hrabrost da kreira tamo gde je i priroda pogrešila?

“Iz ljubavi i strasti prema hirurgiji, pre svega, iz ljubavi i potpune posvećenosti ovom poslu”, kaže prof. Perović. On potvrđuje aksiom da se do napretka dolazi kroz veliki rad, da hirurg mora neprestano da operiše i tako razvija svoju veštinu i kreativnost, uz istovremenu samokritičnost, i da iz svega toga izvire i spremnost na rizik, hrabrost da uvodi promene.

“Ključna stvar je to što je hirurgija koju radim u svetu još nedovoljno razvijena, i to ne samo na Balkanu i u Evropi, već i u Americi. Tu sam svojevremeno video svoju veliku šansu, i onda sam u taj istraživački rad uključio i svoj smisao za estetiku. Radim hirurgiju koja susreće umetnost. To je u stvari granična disciplina; šta god da činim, kad formiram neki organ na primer, osećam se i kao umetnik koji u pravljenje svoje skulpture mora da unese svu svoju kreativnost i inventivnost. Sve to, dakle, uz dugogodišnji rad, veliki broj pacijenata i, verovatno, neki talenat. Čovek se uvek rodi s nečim.”

U vreme kad je profesor Sava Perović započinjao svoje praktično delanje u medicini, baveći se i urološkom i uroginekološkom hirurgijom i hirurgijom dece, androloška hirurgija (hirurgija muškaraca) - koja je inače deo klasične rekonstruktivne hirurgije - zapravo nije postojala. Zahvaljujući njegovoj neiscrpnoj kreativnosti, sad je to već jedna velika disciplina ali, kako napominje naš sagovornik - još nedovoljno razvijena.

“U njoj imate polje za stvaralački rad čiju širinu ne mogu ni da opišem”, kaže dr Perović. “Može da zvuči neverovatno, ali ipak, u 21. veku, kad su se sva velika otkrića već desila, u androloškoj hirurgiji postoji jedno veliko polje za nova otkrića.”

Iz prve ruke saznajemo i kako nastaje nova tehnika u hirurgiji:

“Epispadija je vrlo retka anomalija. Ranije je pločasti oblik penisa korigovan nekom vrstom rotacije, tako da je njegov duži deo dovođen napred. Rezultat je opet bio kratak penis, i to rešenje uopšte nije bilo dobro. Radeći takve operacije, izučavajući literaturu, anatomiju i drugo, brzo sam uočio da je tehnika sasvim pogrešna. Epispadični penis zapravo nema zadnju stranu, već umesto nje jednu zadebljalu ‘kordu' koja ga povija unazad za 90 stepeni. Tako sam došao na pravu a mislim vrlo jednostavnu ideju da, ako hoću da ga potpuno ispravim, treba da produžim kraću stranu da bih je izjednačio sa prednjom dužom stranom. To sam uradio specijalnim graftovima - dovoljan je jedan ili dva - i ispravio penis u potpunosti.”

Inoviranje tehnike u hirurgiji, međutim, nije kraj rada prof. Perovića na određenu “temu”. U ovom slučaju, na primer, on nastavlja istraživanje uzroka poremećaja i inicira histološko ispitivanje zadebljalog tkiva epispadičnog penisa kako bi se precizno histološki utvrdilo koja su to vlakna koja ga čine…

Androloška hirurgija je oblast o kojoj se malo zna, ili bar malo govori. Profesor Perović to objašnjava strahom ili neprijatnošću kod muškaraca da se obrate lekaru ako imaju neki problem s polnim organom, čak i kad je reč o “jednostavnoj erektilnoj disfunkciji”. Naš sagovornik ističe da je to poremećaj koji se danas brzo leči, i muškarci greše što čekaju godinama dok ne potraže pomoć. Prof. Perović pominje i takozvanu Peronijevu bolest, kojoj je uzrok nepoznat, a karakteriše je to što se u penisu stvaraju pločice koje ga sasvim deformišu i istovremeno skraćuju, pretvarajući ga u “svrdlo”. Peronijeva bolest je tragedija za muškarca, on je doživljava kao “gubljenje” penisa jer ga ima samo za uriniranje. Naš sagovornik, međutim, ima leka i za to - sopstvenu hiruršku tehniku u kojoj dominira geometrijski princip - skulpturiranje - kojom se oboleli polni organ vraća u pređašnje stanje. Prof. Perović dodaje da su u takvim slučajevima od najveće pomoći specijalni graftovi, bez kojih tako uspešna rekonstrukcija ne bi bila moguća. Štaviše, ako je pacijent sa Peronijevom bolešću stariji od 60 godina pa ima i udruženu erektilnu disfunkciju, istovremeno se ugrađuje i penilna proteza koja je, po rečima prof. Perovića, pravo čudo tehnike. Jedina mana te spasonosne naprave, koja i u starijim danima omogućava polni život i daje poseban kvalitet životu muškarca, jeste to što je za naše prilike skupa (u inostranstvu košta 10.000 evra).

Veliki napredak učinjen je i u dečjoj urologiji. Profesor Perović izdvaja hirurgiju hipospadije, vrlo česte anomalije koja se javlja kod jednog među 200 novorođenih dečaka. Reč je o urođenom poremećaju genito-urinarnog sistema, nedostatku manjeg ili većeg dela mokraćnog kanala, anomaliji koju istovremeno karakteriše i iskrivljeni polni organ, najčešće malih dimenzija. Smatra se da ovu sve učestaliju anomaliju uzrokuje hrana prepuna hormona (koju majka uzima u trudnoći). Pomenuti poremećaj može da ima tako teške oblike - sa potpuno nedostajućom kožom na prednjoj strani, sa podeljenim mošnicama - da liči na interseks, odnosno anatomsku kombinaciju genitalija žene i muškarca. U novembru prošle godine u Nišu je održana “Regionalna hirurška radionica za ispravljanje hipospadije kod dece” na kojoj je prof. Perović demonstrirao novine koje neprestano uvodi u dečju urološku hirurgiju.

Dodajmo i to da u svetu nema tako kompletnog svegeneracijskog hirurga koji operiše i decu, i adolescente i odrasle. Svoju svestranost i izuzetnost naš sagovornik “pravda” činjenicom da je, dolazeći iz jedne male i siromašne zemlje, bio svestan da mora da bude mnogo bolji od “velikih”, da u struci mora da ih višestruko prevaziđe da bi ga prihvatili i da svaki put kad “izlazi u svet” mora da ima nešto novo, nešto što ne znaju ni tamošnji najveći stručnjaci. Zahvaljujući tome, prof. Sava Perović je uvršten među najveća imena medicine 20. veka, među vrhunske svetske hirurge urologe. Mnogi ga smatraju najboljim svetskim genitalnim hirurgom, a Srbiju i Beograd je učinio nezaobilaznim svetskim centrima androloške rekonstruktivne hirurgije.

Gordana Tomljenović