UTICAJI

Pripremio: Vidosava Janković

Ruđer Bošković i Edgar Alan Po

Vasiona između razdvajanja i privlačenja

Bogato delo američkog književnika Edgara Alana Poa odavno je poznato čitaocima širom sveta. Ta popularnost zasniva se uglavnom na Poovim pričama strave i užasa i na nekoliko njegovih lirskih pesama. Manje je znan njegov spis “Eureka”, koji izaziva interesovanje i zato što tu Po svoju kosmogonijsku postavku razvija i potkrepljuje učenjima Ruđera Boškovića

Ruđer Bošković

“Eureka” je prozni spis od preko stotinu strana u kojem Po razmatra postanak i sudbinu vasione, uveren da je otkrio njene tajne. Otud i naslov. Svoju kosmogoniju Po je napisao tokom 1847. godine a predao u štampu 1848, godinu dana pre smrti.

Pošto je svoje delo svrstao u lepu književnost, Po počinje izlaganje o materijalnoj i duhovnoj vasioni sledećim opštim stavom: “U prvobitnom jedinstvu prve stvari leži sekundarni uzrok svih stvari, sa klicom njihovog neizbežnog uništenja.”

Da bi ovo ilustrovao i “čitaocu pružio jasnu i posebnu sliku” vasione, Po baca sveobuhvatni pogled na vidljive fenomene u prirodi. Ono što odmah zapinje za oko jesu prostranstva i raznolikost sveta oko nas. To čini, kako smatra Po, da se gubi iz vida njegova celovitost. Zato se njegov pogled ne zadržava samo na Zemlji i na pojavama koje je okružuju. Njega zanima Zemlja u njenim svemirskim relacijama.

Do »izvesne epohe«

Prema Poovom intuitivnom ubeđenju, u nekoj tački tog prostora, svevišnja volja stvorila je iz Ništa materiju u njenom stanju krajnje jednostavnosti i celovitosti. Tim prvim nastankom materije završen je čin, bolje reći koncepcija o stvaranju vasione. Ali, pošto je po toj koncepciji materija deljiva, svrha kreativnog akta je jasna. Ona se sastoji u tome što je iz središta prve čestice odzračena kiša atoma sferično u svakom smeru, do nemerljivih ali konačnih razdaljina u neopisivo velikom ali ipak ograničenom broju. Iz svog izbornog jedinstva, ti su se atomi difuzijom formirali u raznolike oblike jer svevišnja shema zahteva različitost iz istovetnosti, heterogenost iz homogenosti, složenost iz jednostavnosti.

Edgar Alan Po

Svrha božanske volje ovim nije iscrpljena. Heterogenost ima kraja: svaki atom nosi u sebi nezadrživi nagon da se vrati u prvobitno stanje jedinstva. Ali, da bi se održao vrhovni cilj prve zamisli, neka sila je morala da spreči vraćanje atoma u prvobitno stanje i da onemogući fuziju združenih atoma jer se vasiona ne bi ni ostvarila ni održala. Tu Pou, kao deus ex machina priskače u pomoć “razdvajajuća sila”. Ona je nešto što dozvoljava atomima da se pri prestanku difuzne energije približavaju jedan drugome ali ne i da se spoje. Takvo će stanje vladati, ističe Po, do “izvesne epohe” kada će tendencija atoma da se vrate svom centru nadjačati ponovnim slivanjem u jedan opšti proces.

U daljim pasusima “Eureke”, Po nastoji da objašnjenja o nastanku vasione potkrepi naučnim zakonima. Tendencija ka vraćanju u centar samo je manifestacija principa Nujutnovog zakona o gravitaciji prema kojem se sva tela privlače silom obrnuto srazmernom kvadratu njihovih rastojanja. A razdvajajuća sila, takozvana repulzija, nešto je što se u praksi, kako tvrdi Po, naziva čas toplotom, čas magnetizmom, čas elektricitetom. Ta sila održava ravnotežu i omogućava da se vasiona otelotvori.

Kako je gravitacija za Poa istovetna sa silom atrakcije, on predlaže da se odbace nejasni termini kao što su gravitacija i elektricitet, i da se prihvate izrazi “atrakcija i repulzija”.

Materija, kako ju je Po zamislio, postoji samo da bi se zahtevi i ciljevi vrhovne volje ispunili. To dovodi do povratka u jedinstvo kojim se okončava sve što postoji. Po ponavlja da su atrakcija i repulzija svojstva kojima se materija prikazuje umu pa kada je materija oslobođena sile kretanja, kada nema atrakcije i repulzije, nastaje “materija bez materije” pa prema tome i njeno potpuno uništenje.

Uticaj Boškovića

Poovo zanimanje za astronomiju datira iz rane mladosti kada je posmatrao Mesec i zvezde kroz durbin smešten na terasi kuće svoga poočima. I kasnije, tokom života, Po je pratio naučna dostignuća, naročito u ovoj oblasti, iz knjiga, popularnih časopisa, zbornika radova naučnih društava, enciklopedija, priručnika, sa predavanja i ponajčešće iz prikaza knjiga koje je štampa donosila.

Mada Po posvećuje Laplasu više stranica svoje “Eureke” i pominje brojne naučnike ranijeg i svoga doba, o Boškoviću nema pomena. Ali, svakome ko poznaje našeg naučnika a pročita Poovo delo, odmah postaje jasno da je Bošković uticao na američkog pesnika.

Ideje Ruđera Boškovića iznete su pretežno u kapitalnom delu Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium koje je bilo jedno od najčitanijih filozofskih dela druge polovine 19. veka. U nauci 19. veka, Boškovićevo shvatanje i naročito njegov zakon sile postali su do te mere opšta svojina da se ime našeg naučnika često i ne pominje kada se usvajaju. U SAD su Boškovićeve ideje i te kako bile poznate, ako ne uvek i njihov autor a mogle su se naći i u školskim udžbenicima. Razumljivo je stoga što je Po, koji je veći deo svog znanja stekao čitajući popularna dela iz nauke, mogao da upozna Boškovićeve revolucionarne misli a da nije čitao njegova dela.

Iz napred navedenog proizlazi da je Boškovićeva teorija o atraktivno-repulzivnoj sili stekla pravo građanstva. Uticaj našeg naučnika na američkog pesnika jasno se zapaža u tome što ovaj uzima tu teoriju kao osnovu svog kosmogonijskog sistema. Po koristi atraktivnu silu koja, posle iradijacije, omogućava stvaranje nebeskih tela i sistema, istovremeno stavljajući u dejstvo repulzivnu silu koja održava tu vasionu i sprečava vraćanje materije nastale iz pračestice u njeno središte. Na taj način, Po uklanja mogućnost prevremenog rušenja tako stvorene vasione. Ideju da je atraktivno-repulzivna sila jedini prihvatljivi zakon prirode Po nije mogao dobiti ni iz Laplasove nebularne hipoteze ni iz drugih teorija svoga doba. Očigledno je da Po usvaja taj zakon zato što, iz pračestice stvorenu, vasionu nije hteo odmah da prepusti Njutnovom zakonu opšte gravitacije i tako je uništi. To je stoga što Po smatra da je princip gravitacije, na prvom mestu, težnja materije koja postoji u stanju difuzije da se vrati u centar iz kojeg je proizašla. U vezi sa ovim Bošković navodi:

“... ako bi se gravitacija rasprostirala u beskonačnost i po istom zakonu i istim asimptotičnim lukom, ne samo naš Sunčev sistem zacelo već i celokupna vasiona udaljila bi se malo po malo od stanja u kome se nalazila u trenutku formiranja. Vasiona bi neizbežno bila uništena; sva bi se materija, vremenom, skupila u bezobličnu masu s obzirom da se međusobno privlačenje zvezda ne bi sprečilo nikakvim kosim ili krivolinijskim kretanjem. Da ovo nije slučaj, ne može se sa sigurnošću dokazati; ipak, teorija koja ukazuje na mogući put da se spreči ova svemirska propast, kao što to čini moja teorija, bila bi, čini mi se, više u saglasnosti sa idejom božanskog proviđenja.”

Poova pračestica i Boškovićevi primarni elementi

Po zamišlja da je u početku postojala čestica u kojoj je bila koncentrisana sva materija vasione. Iz nje su silom ekspanzije odzračeni u svim parvcima na ogromne ali konačne razdaljine u prostor, u neizbrojivom ali konačnom broju, atomi i tako je nastala sferična i ograničena vasiona. Kako je pračestica bila homogena, bilo bi nefilozofski, kaže Po, pripipisati atomima da su se u trenutku iridijacije razlikovali po nečem drugom sem po obliku, a kasnije po razdaljinama na koje su izbačeni.

Poova pračestica ne razlikuje se bitno od Boškovićevih primarnih elemenata, izvedenih iz njegovog zakona sila. Ti su elementi savršeno homogeni, jednostavni, jedinstveni, neizdeljeni i neprotegnuti. I Boškovićeva vasiona je ograničena, a razlike u telima, tj. u elementima materije, potiču od njihovih različitih odnosa i rasporeda.

Pošto je pomoću Boškovićevog zakona atraktivno-repulzivne sile oformio nebeska tela, zvezde i zvezdane sisteme, Po zaključuje:

“Sve pojave treba pripisati bilo jednoj bilo drugoj (sili), bilo obema zajedno. Tako se potpuno može dokazati da su atrakcija i repulzija jedina svojstva zahvaljujući kojima shvatamo vasionu - drugim rečima, preko kojih se materija očituje umu... pa imamo pravo da pretpostavimo da materija postoji jedino kao atrakcija i repulzija, da atrakcija i repulzija jesu materija...”

Ako se ima u vidu da su Boškovićeve fizičke tačke nukleusi jezgra, da svojim zakonom sila shvata materiju kao prostor ispunjen poljem sila, da su njegovi atomi centri sila, tačke u kojima atraktivna sila prelazi u repulzivnu i obratno, što zavisi od razdaljine između dva atoma u prostoru, da je Boškovićeva atraktivno-repulzivna sila materija, onda u navedenom citatu iz “Eureke” nije teško uočiti očigledan uticaj Boškovićevih ideja na američkog pesnika. Ako Po ne spominje Boškovića a izlaže njegovu misao kao svoju, to samo potvrđuje da je Boškovićev zakon sila postao zajednička svojina svih onih koji su ispitivali prirodu i pojave u njoj.

Božiji uticaj na titanske atome

Važno slaganje Boškovićevih i Poovih postavki javlja se još na jednom mestu u “Eureki”. Pred kraj pesme, kada mašta o drugim zvezdanim sistemima, kao što je Mlečni put i kada imenuje te sisteme “titanskim atomima”, opet uočavamo uticaj Ruđera Boškovića. On je bio prvi naučnik koji je pod svojim terminom particula podrazumevao i čestice višeg reda u odnosu na sastavne delove kao što su zvezde, zbezdani sistem ili skupine više zvezdanih sistema. Boškovićeva particula i Poov titanski atom imaju isto značenje i u Boškovićevom shvatanju vasione i u Poovoj kosmogoniji. Prema prvom, vasiona je sferičan prostor u kojem su rasejane zvezdani sistemi i zvezde. Za Boškovića, jedna materijalna čestica nije samo fizička tačka već može biti čitav sistem particula višeg reda: zvezda, sunca ili zvezdanih sistema. Bošković kaže:

“Na ovaj način može biti da agregat zvezda obrazuje sa Suncem partikulu višeg reda u odnosu na čestice od kojih je sistem sastavljen i da pripada znatno većem sistemu.”

Nesumnjivo je da i američki pesnik ima sličnu zamisao jer kaže:

“Pogledajmo na svaki od ovih sistema posebno uzet kao atom: što u stvari i jeste kada ga smatramo jednim od bezbrojnih mirijada sistema koji obrazujue vasionu. Shvatajući sve to samo kao džinovske atome, svaki sa istom neiskorenjivom težnjom ka jedinstvu koje karakteriše atome od kojih se stvarno sastoji - stupamo pred viši red agregacije.”

Uprkos svom ispitivačkom duhu, Po nije pravi naučnik, njegova su znanja iz druge ruke i elementarna, on gradi svoju kosmogoniju na osnovu početne svevišnje volje i moći, kao uostalom i Bošković, Ali, u Poovoj vasioni, svevišnjoj moći repulzivna sila ne može da odoli jer je vraćanje u jedinstvo saobrazno vraćanju u božanski duh.

Nasuprot ovome, Bošković, iako duhovnik isusovac, nije hteo da svoju intelektualnu slobodu potčini dogmatizmu crkve. On daje svoj zakon sila koji pokazuje da je u vasioni sve materija, sve kretanje, da nema tačke materije koja je u potpunom mirovanju i da je sve neprestana evolucija. Taj zakon prirode obuhvata dve ravnopravne sile koje uvek postoje dok postoji materija, sa čime se i Po slaže. Ali po Boškoviću, ne može se desiti da repulzija na kraju, kao kod Poa, ustupi mesto jačoj sili, što bi dovelo do rušenja vasione. Po dokazuje cilj repulzije i potrebu njenog postojanja, ali se uzdržava da prodre u njenu prirodu. Zato on i primenjuje silu repulzije do “izvesne epohe”. On ne ulazi u suštinu repulzivne sile jer, kako kaže: “Da nešto repulzivno stvarno postoji, to vidimo... pokušao sam da ukažem zašto ovo mora da postoji, ali sam odlučno odustao od svakog pokušaja da istražujem njegovu prirodu zato što sam intiutivno ubeđen da je ovde Bog intervenisao, i samo ovde jer tu i samo tu razrešavanje čvora zahtevalo je intervenciju Svevišnjeg.”

Čvrsto vezan za tradicionalnu hrišćansku teoriju o svemoćnom stvaraocu i postanku vasione iz ničega i o njenom konačnom raspadu, Po je svojom postavkom o “intervenciji Svevišnjeg”, postavkom koja je ništa drugo do komponenta Boškovićevog opšteg zakona sila - jasno dokazao da je pre pesnik u nauci nego naučnik koji se bavi pesništvom.

Za nas, Boškovićeve sunarodnike, od posebnog je interesa da se Boškovićevo učenje proteglo van neposrednog naučnog domena, zakoračivši u oblast lepe književnosti. Na taj način, Boškovićeve ideje su sadržajno obogatile jedan od najznačajnijih književnih poduhvata američkog pesnika i pripovedača Poa.

Vidosava Janković

(Na osnovu teksta iz Zbornika radova članova Katedre za engleski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu, Beograd, 1969)