TELESKOPI

Odloženo otkrivanje planeta

Potraga za planetama sličnim Zemlji mogla bi da traje duže nego što su se astronomi nadali, i to zbog problema na svemirskoj letelici NASA-e poznatijoj po imenu «Kepler». Lansirana je marta prošle godina sa zadatkom da teleskopskim osmatranjima traga za planetama na kojima su mogući oblici života

“Kepler” traga za manjim zatamnjenjima na zvezdama do kojih dolazi kada neka planeta prolazi pored njih. Ovakav događaj se naziva tranzit. U avgustu, tim u centru odakle se rukovodi misijom «Kepler» objavio je da je svemirski brod otkrio već poznato džinovsko gasovito telo, što potvrđuje njegovu sposobnost da uočava nepoznate objekte u vasioni. Ipak, krajnji cilj misije je da otkrije planete veličine Zemlje koje su na takvoj udaljenosti od matičnih zvezda da postoji mogućnost da ima vode na njihovim površinama, što ih čini potencijalnim životnim staništima.

Šef misije je u svom obraćanju savetodavnom odboru NASA-e rekao da je problem sa detektorima svetla na svemirskoj letelici otežao ovaj zadatak. Uređaji na «Kepleru” fokusiraju svetlost na 42 čipa, za detekciju svetlosti, koji se nazivaju CCD (charge-coupled device). Svaki od ovih uređaja nadgleda zvezde u različitom delu vidnog polja teleskopa. Svaki CCD je podeljen na dva dela kako bi slao podatke na Zemlju, uz pomoć 84 kanala za odašiljanje podataka.

Treperenje zvezda

Na kanalima je zabeležena elektronska buka koja izaziva treperenje zvezda u vidnom polju. Jačina kojom zvezde blješte ubrzano se menja pa to izgleda kao treperenje.

Neznatni odblesak planete veličine Zemlje u prolazu lako se može izgubiti među ovakvim fluktuacijama svetlosti. Ipak, taj problem se odnosi samo na nekoliko od ukupno 84 kanala, a oni ne mogu da prikriju sve planete veličine Zemlje. Zasad se smatra da će, bez obzira na ovu činjenicu, veći broj planeta biti otkriven.

Novi softver

Na drugoj strani, naučnici priznaju da će otkrivanje planeta na kojima je moguć život biti usporeno ukoliko se obrću oko zvezde koju nadgleda jedan od „bučnih“ detektora. Ekipa trenutno radi na razvoju softvera koji će automatski ukloniti buku kada podaci budu poslati na Zemlju. Softver neće biti spreman pre 2011. godine.

Stav astronoma je da samo tri tranzita mogu da potvrde otkriće neke planete, što znači da pre 2012. sigurno neće biti potvrđivanja postojanja eventualne Zemljine bliznakinje.

Male hladne zvezde

Zastoj će uticati samo na naseljive planete koje se obrću oko manjih i hladnijih zvezda. Kad ne bi bilo ometanja, ovakve planete bi mogle biti otkrivene i njihova naseljivost potvrđena tokom 2010. godine. Ali, ako se desi da planeta bude primećena pomoću podataka koje ometaju neželjeni zvučni signali, potvrđivanje bi moglo da se odloži sve dok softver za otklanjanje neželjenih zvukova ne bude spreman za upotrebu. Zvučni signali mogu odložiti objavljivanje otkrića čitavih šest meseci pa čak i godinu dana.

Ipak, tu je i jedna dobra vest. Zvezde koje se trenutno posmatraju su manje promenljive nego što se ranije mislilo. To bi trebalo da olakša naučnicima da primete planete u tranzitu. Oni su sigurni da će im to što većina zvezda nije preterano promenljiva biti od velike pomoći.