MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 39
Godina VII
Mart - April 2010.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

TELESKOPI

 

Odloženo otkrivanje planeta

Potraga za planetama sličnim Zemlji mogla bi da traje duže nego što su se astronomi nadali, i to zbog problema na svemirskoj letelici NASA-e poznatijoj po imenu «Kepler». Lansirana je marta prošle godina sa zadatkom da teleskopskim osmatranjima traga za planetama na kojima su mogući oblici života

“Kepler” traga za manjim zatamnjenjima na zvezdama do kojih dolazi kada neka planeta prolazi pored njih. Ovakav događaj se naziva tranzit. U avgustu, tim u centru odakle se rukovodi misijom «Kepler» objavio je da je svemirski brod otkrio već poznato džinovsko gasovito telo, što potvrđuje njegovu sposobnost da uočava nepoznate objekte u vasioni. Ipak, krajnji cilj misije je da otkrije planete veličine Zemlje koje su na takvoj udaljenosti od matičnih zvezda da postoji mogućnost da ima vode na njihovim površinama, što ih čini potencijalnim životnim staništima.

Šef misije je u svom obraćanju savetodavnom odboru NASA-e rekao da je problem sa detektorima svetla na svemirskoj letelici otežao ovaj zadatak. Uređaji na «Kepleru” fokusiraju svetlost na 42 čipa, za detekciju svetlosti, koji se nazivaju CCD (charge-coupled device). Svaki od ovih uređaja nadgleda zvezde u različitom delu vidnog polja teleskopa. Svaki CCD je podeljen na dva dela kako bi slao podatke na Zemlju, uz pomoć 84 kanala za odašiljanje podataka.

Treperenje zvezda

Na kanalima je zabeležena elektronska buka koja izaziva treperenje zvezda u vidnom polju. Jačina kojom zvezde blješte ubrzano se menja pa to izgleda kao treperenje.

Neznatni odblesak planete veličine Zemlje u prolazu lako se može izgubiti među ovakvim fluktuacijama svetlosti. Ipak, taj problem se odnosi samo na nekoliko od ukupno 84 kanala, a oni ne mogu da prikriju sve planete veličine Zemlje. Zasad se smatra da će, bez obzira na ovu činjenicu, veći broj planeta biti otkriven.

Novi softver

Na drugoj strani, naučnici priznaju da će otkrivanje planeta na kojima je moguć život biti usporeno ukoliko se obrću oko zvezde koju nadgleda jedan od „bučnih“ detektora. Ekipa trenutno radi na razvoju softvera koji će automatski ukloniti buku kada podaci budu poslati na Zemlju. Softver neće biti spreman pre 2011. godine.

Stav astronoma je da samo tri tranzita mogu da potvrde otkriće neke planete, što znači da pre 2012. sigurno neće biti potvrđivanja postojanja eventualne Zemljine bliznakinje.

Male hladne zvezde

Zastoj će uticati samo na naseljive planete koje se obrću oko manjih i hladnijih zvezda. Kad ne bi bilo ometanja, ovakve planete bi mogle biti otkrivene i njihova naseljivost potvrđena tokom 2010. godine. Ali, ako se desi da planeta bude primećena pomoću podataka koje ometaju neželjeni zvučni signali, potvrđivanje bi moglo da se odloži sve dok softver za otklanjanje neželjenih zvukova ne bude spreman za upotrebu. Zvučni signali mogu odložiti objavljivanje otkrića čitavih šest meseci pa čak i godinu dana.

Ipak, tu je i jedna dobra vest. Zvezde koje se trenutno posmatraju su manje promenljive nego što se ranije mislilo. To bi trebalo da olakša naučnicima da primete planete u tranzitu. Oni su sigurni da će im to što većina zvezda nije preterano promenljiva biti od velike pomoći.

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

Sredinom septembra, prateći domete tehnologije, prvi broj našeg lista našao se na računarskoj mreži, u digitalizovanom obliku, zajedno sa još deset prethodno izdatih brojeva. Svi oni koji se zanimaju za sadržaje koje “Planeta” objavljuje a koji zbog različitih razloga nisu u mogućnosti da list nađu na kioscima od sada ga mogu čitati na adresi

http://planeta.
digitalnikiosk.com/

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA