KOMUNIKACIJE

Pripremio: I. Jakšić

Odgovori za pola veka?

Ljudska rasa se u početku namerno oglašavala putem svemirskih sondi kako bi otkrila svoje postojanje. Na nekim sondama su ugravirane šifre i slike sa podacima o našoj planeti. Ubrzo, razvila se diskusija o količini informacija koje bi trebalo ili ne bi trebalo da dajemo o sebi. Međutim, ukoliko želimo da stupimo u vezu sa susedima iz kosmosa, najbolji način za to je slanje poruka koje putuju brzinom svetlosti a ne brzinom svemirske sonde

Mnogo napora je uloženo u neke od poruka. Pojedini istraživači su čak razvili poseban veštački jezik po imenu linkos, koji se još uvek ne koristi u praksi. U čast pedesete godišnjice potrage za vanzemaljskim životom, evo hronološkog prikaza radio- poruka čovečanstva upućenih zvezdama.

Arecibo poruka, 1974.

Prva poruka koja je poslata u nadi da će stići do neke vanzemaljske civilizacije bila je prilično kratka. Sadržavala je samo 1679 bita. Ova brojka je namerno iskorišćena jer je proizvod dva prosta broja; a ukoliko je poruka prikazana koordinatnom mrežom, sastavljena je od niza jednostavnih slika. Ova poruka je prenesena putem radio-teleskopa Arecibo. Poslata je, samo jednom, zvezdanom jatu u sazvežđu Herkul, pod nazivom “Mesija 13” (M13).

Poetica Vaginal, 1986.

Džo Dejvis je umetnik i istraživač sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu. Sredinom 1980-tih, on je istakao da nijedna slika čoveka poslata u svemir ne prikazuje detalje ljudskih organa za reprodukciju. Sproveo je projekat prenosa zvuka vaginalnih kontrakcija do susednih zvezdanih sistema. Upotrebio je zvuke vaginalnih kontrakcija baletskih igračica. Planirano je da poruke budu poslate sa radara Millstone Hill do Epsilon Eridani, Tau Ceti i još dve zvezde. Međutim, odmah nakon početka slanja snimka, ratno vazduhoplovstvo SAD, pod čijom je nadležnošću bio čitav proces, obustavilo je projekat. Uprkos tome, vaginalni zvuci koji su poslati stigli su na Epsilon Eridani 1996. a na Tau Ceti 1998. Nije jasno kakvu vrstu odgovora bi trebalo očekivati.

Kosmički poziv 1, 1999.

“Kosmički poziv 1” je poruka koja je koristila Međuzvezdani kamen iz Rozete. Zasnovana je na matematičkim i naučnim konceptima za koje se smatralo da su univerzalni, u nadi da će vanzemaljac koji naiđe na poruku uspeti da je rastumači. Poruke su poslate preko radio-astronomskog teleskopa RT-70, iz Ukrajine.

Tinejdžerska poruka, 2001.

Aleksandar Zajcev, radio-inženjer pri Ruskoj akademiji nauka u Moskvi i deo tima koji je radio na Kosmičkoj poruci a koji se bavio i ovim projektom, nadgledali su slanje poruke u svemir od strane grupe ruskih tinejdžera.

Pri slanju je korišćen isti odašiljač kao i kod Kosmičke poruke, a dodata je analogna informacija. Od toga je najznačajniji koncert elektronske muzike izveden sa tereminom, instrumentom koji je izmišljen 1919. godine. Ono što ga i danas čini čudom jeste činjenica da se na njemu svira bez fizičkog dodira. Poruka je poslata na „adresu“ ukupno šest zvezda, uključujući 47 Ursae Majoris, prvu zvezdu za koju je otkriveno da ima solarni sistem sličan našem. Ukoliko tamo negde postoje stanovnici, moći će da slušaju koncert elektronske muzike 2047. godine.

Kosmički poziv 2, 2003.

Četiri godine posle prvog slanja, poruka Međuzvezdanog kamena iz Rozete je ponovo poslata. Ovoga puta je uključeno još pet zvezdanih adresa. Poruka je obuhvatala fotografije i druge multimedijalne sadržaje.

Obe grupe poruka pokrivala je kompanija koja je planirala lansiranje svemirske letelice opremljene solarnim jedrom. Trebalo je da se u svemir pošalju uzorci kose, fotografije i drugi objekti. Međutim, kompanija je po svemu sudeći bankrotirala, a do lansiranja nikada nije došlo.

Krejgslist, 2005.

Po prvi put u istoriji čovečanstva, u svemir je poslat vebsajt. U pitanju je vebsajt poverljivih spiskova, popularni “Krejgslist”.

Sajt je poslala kompanija koja je specijalizovana za odašiljanje poruka članova javnosti u svemir. Poruke se šalju u svemir bez „specifične adrese“, tako da je neizvesno da li će ih neko primiti.

Pesma “Bitlsa”, 2008.

Pesma “Bitlsa”, „Across the Universe“ poslata je iz NASA-e u februaru 2008. kako bi se obeležila pedeseta godišnjica osnivanja agencije. Poruka je bila namenjena Severnjači, najsjajnijoj zvezdi sazvežđa Mali medved. Na svoju krajnju destinaciju treba da stigne 2439. godine. Međutim, Zajcev je primetio greške u načinu transmisije poruke i istakao da je Severnjača džinovska zvezda na koja najverovatnije nema nikakvog oblika života.

Poruka sa planete Zemlje, 2008.

Pošto nije bio zadovoljan Kosmičkim i Tinejdžerskim porukama, Zajcev je pokrenuo novi projekat pod nazivom „Poruka sa planete Zemlje“. Poslata je ukupno 501 poruka, nakon selekcije na jednom takmičenju. Pored pola miliona neznanih ljudi, predlozi su stigli i od poznatih ličnosti. Ljudi čije su poruke izabrane automatski su postali ambasadori ljudske rase. Poruke bi trebalo da stignu na odredište 2028, a upućene su na „adresu“ planete Glize 581 c, za koju se smatra da može imati vodu na svojoj površini. Pomenuta planeta je najsličnija Zemlji od svih do sada otkrivenih.

Oglas za tortilje, 2008.

Godina 2008. je bila zanimljiva sa stanovništva vanzemaljaca prisluškivača. U junu su radari na Arktiku ukupno šest sati emitovali oglas za tortilje u svemir. Zvezda 47 Ursae Majoris je ponovo izabrana za cilj. Kasnije iste godine, naučno-fantastični film „Dan kada je Zemlja stala“ poslat je u pravcu najsjajnije zvezde sazvežđa Kentauri koja se naziva Alfa Kentauri.

Pozdrav sa Zemlje, 2009.

Časopis „Kosmos“ je sakupio poruke dobre volje, izabrao najbolje i uvrstio ih u globalnu poruku pod nazivom „Pozdrav sa Zemlje“. Ova poruka je iz Australije poslata na Glize 581d, koja važi za najsvetliju i najvlažniju poznatu planetu van Sunčevog sistema. Predviđeno je da poruka stigne na odredište 2029. godine.

Poruka RuBisCo, 2009.

Džo Dejvis, koji je već pomenut povodom slanja zvukova vaginalnih kontrakcija u svemir, vratio se u igru na 25. godišnjicu originalne Arecibo poruke. Ovoga puta poslao je genetski kod za enzim biljaka RuBisCo, koji je osnov fotosinteze. RuBisCo je najrasprostranjeniji protein na Zemlji, i svakako predstavlja život na planeti Zemlji. Za razliku od poruke „Poetica Vaginal“, ova poruka je uspešno poslata u kosmos.

I. Jakšić