SVETSKA BAŠTINA

Trajanov most

Preko reka ka blagu istoka

“Biću poštovan kada Dakiju učinim rimskom provincijom i kada Dunav i Eufrat pređem preko mosta”, ostale su zabeležene reči rimskog cara Trajana (98-117), koje je izgovorio prilikom preuzimanja vlasti. Ove reči označile su početak zamisli o premošćavanju dve velike svetske reke.

Građenje mosta na Dunavu započelo je pet godina posle ustoličenja Trajana za vladara. Razlog poduhvata odražavao je duh ondašnjih osvajača: provincija Dakija je bila bogata dragocenim metalima a tamo su živela divlja plemena. Da bi se došlo do blaga, trebalo je širiti vlast na istok.

Ima nagađanja da je most na Dunavu, niže današnjeg Kladova, zamislio sam Trajan, koji je za graditelja imenovao Apolodora iz Damaska, čuvenog neimara antičkog sveta.

Na mestu gde je most podignut (niže Kladova na srpskoj i Turn Severina na rumunskoj strani) reka se naglo širi, usporava i teče dosta peskovitim plitkim koritom. Izabranom mestu pogodovala je i neposredna blizina ostrva Šimijan, koje je verovatno korišćeno kao osnova za stvaranje rukavaca. Apolodor je na tom prostoru preusmerio tok reke da bi, koristeći nizak vodostaj i gotovo isušeno dno, podigao stubove. Potom je isto učinio premeštajući tok reke u drugi rukavac.

Reljefni prikaz mosta na slavoluku u Rimu

Mesto gde je izvedeno prvo skretanje reke su današnji ostaci turske utvrde Fetislam. Izmenjenim tokom reka je išla sve do ispred Male Vrbice, dva kilometra nizvodno od mosta, do mesta gde se rukavac ponovo spojio sa maticom Dunava. Tako je većina stubova izgrađivana na suvom. Da bi ih podigao, Apolodor je pobijao u rečno dno četvorougaone drvene stubove a potom postavljao noseće stubove obložene glinom. Njihova unutrašnjost bila je ispunjena kamenom povezanim malterom a spolja su zazidani mermernom opekom. Gornja konstrukcija je bila sva od kamena.

Gradnja mosta je završena već 105. godine ne, u vreme drugog pohoda rimskih legija na Dačane. Od tada silna vojska je prešla most i Dakija je pokorena već naredne godine. Iz rudnika na istoku Rimljani su dovlačili silno blago i osvojene prostore naseljavali stanovništvom iz Male Azije. Carev lekar Kriton ostavio je zapis u kojem se navodi da je dovučeno preko milion i po kilograma zlata i dvostruko više srebra, dok kasniji istoričari pominju desetostruko manje količine.

Most je bio postavljen u pravcu sever-jug, sa skretanjem od osam stepeni ka zapadu, na 20 stubova veličine 18-19 x 33-34 m, koji su imali kljunaste dodatke na prednjoj i zadnjoj strani čime se umanjivao pritisak silovite vode. Sa portalima na obe obale, to je činilo rastojanje od 1127 m, od čega preko reke dužinom od 1071 m. Više od jednog milenijuma bio je to najduži most ikada sagrađen u svetu.

Ovo čudo rimskog graditeljstva nije bilo dugog veka. Po jednom verovanju, već za vreme Trajanovog naslednika Hadrijana (117-138) zapaljena je gornja drvena konstrukcija kako bi se sprečio prodor Dačana na desnu obalu Dunava. Drugi izvori pominju da je most srušen u vreme cara Aurelijana (270-275) a neretko se navodi i da se most raspao pod uticajem vode.

Ostaci Trajanovog mosta nizvodno od Kladova

Što se tiče potonje istorije Trajanovog mosta, ostalo je zapisano da se turski sultan Sulejman Prvi Zakonodavac (1520-1566), videvši impozantne građevinske ostatke u vodi i na obalama, nosio mišlju da nešto slično podigne kod Beča. Tim putem prošla je vojska austrijskog cara Leopolda u vreme pohoda ka Vidinu u 18. veku a na istom mestu trupe Crvene armije su, 1944. godine, prešle reku napredujući protiv nemačkog Vermahta.

Postoje zapisi da su se ostaci svih stubova još kako tako mogli videti i 1856. godine kada je vodostaj Dunava bio rekordno nizak. Međutim, početkom 20. veka Međunarodna komisija za Dunav je donela odluku da se, zbog sve življeg saobraćaja rekom, unište dva stuba koji su ometali plovidbu. Pola veka kasnije, utvrđeno je postojanje samo 12 stubova, a za ostale je navedeno da ih je verovatno odnela voda.

Danas se mogu videti samo dva stuba, jedan na srpskoj i jedan na rumunskoj strani. U više navrata istraživano je postojanje ostataka mosta. Tokom septembra 2003, najsavremenijim uređajima obavljena su podvodna snimanja. Tom prilikom utvrđeno je da su neznatni ostaci stubova gotovo prekriveni rečnim muljem ali da su još uvek očuvane drvene talpe i šipovi, na kojim sa jasno uočavaju godovi. Podvodnim merenjima ustanovljeno je da ukupna dužina mosta iznosi 1.097,5 m, da je most bio širok 14,5 m i da je razmak između 18 rečnih stubova iznosio približno po 55 m.

Postoji zamisao da se na mestu nekadašnjeg mosta postave laserski uređaji koji bi snopovima dočaravali izgled mosta. Laseri bi svetleli noću, a kada bi snop bio presečen nailaskom nekog broda, iluzija bi nakratko nestala.