EKO ART

Pripremio: J.Lalić

EKO ART

Vertikalni vrt Patrika Blanka

Iz žablje perspektive grad se pretvara u vrletne fasade, često dosadne i oronule. Umekšavanje vizure grada je ''specijalnost'' biljaka. Tehnika ozelenjavanja zidova i drugih vertikala počiva na hidrokulturi, odnosno gajenju biljaka bez zemlje

Od 24. do 27. septembra London je domaćin seminara posvećenog boji, dizajnu i kreativnosti. Jedna od tema je „Vertikalni vrt Patrika Blanka“, uz koju hotel na Pikadiliju dobija sasvim novo ruho. Njegov vertikalni vrt možemo zvati eko-art. Francuski botaničar, koji od 1982. godine radi u Nacionalnom naučno-istraživačkom centru u Parizu, slavan je i na Temzi i sa druge strane Pirineja, a osvaja i nove kontinente. Otvara novo poglavlje u inženjeringu i pleni dugotrajnom originalnošću i estetikom poput zemljaka Le Notra i Španca Antonija Gaudija.

Neki od novijih radova su rekordi po ozelenjenoj vertikalnoj površini: Rue d'Alsace u Tuluzu, na otvorenoj površini od 1400 m2, i enterijer The Dolce Vita Teja-e u Lisabonu, na 900 m2. Patrika Blanka ovih dana možete sresti na Zmajevoj planini u Južnoj Africi, jednom od najstarijih svetskih centara endemičnih biljaka ili na karstu Filipina, sličnom dinarskom karstu, koji je izučavao Josif Pančić. U teško pristupačnim krajevima on izučava biljke otporne na ekstremne uslove klime, kakve su često u urbanoj sredini. Pažljivim upoznavanjem biologije vrste i implementiranjem odgovarajuće biljne vrste zadatim mikroklimatskim uslovima, uz pomoć njegove tehnike može da se ozeleni svaki prostor. U enterijeru je dodatno potrebno veštačko osvetljenje, dok su navodnjavanje i fertilizacija automatski. Čistiji vazduh u okruženju, apsorpcija buke i termoizolacija su glavne odlike ovog živog građevinskog materijala.

Kako zalepiti biljke za zid?

Vertikalni vrt se sastoji iz tri sloja: metalnog okvira, PVC sloja i nerđajuće podloge visoke kapilarne propustljivosti. Ceo vrt sa slojevima i buljkama je lakši od 30kg po kvadratnom metru, pa može da ga izdrži svaki moderan zid. Biljkama mehaničku potporu zemljišta zamenjuje metalni čvrsti ram. Hranljive materije dobijaju kroz vodu, koja se lagano, kapilarno penje sistemom cevi do svake pojedinačne biljke. Dok god je voda dostupna preko cele godine, kao u prirodnom okruženju tropskih kišnih šuma, biljke su zelene i bujne. U Maleziji, na primer, 2500 biljnih vrsta od poznatih 8000 raste bez imalo zemlje. Čak i u šumama umerenog pojasa, raznovrsne biljke rastu na liticama, ulazima u pećine i napuklinama u stenju, same korenom razarajući stenu i praveći izvor minerala. Patrik Blank je u ovakvim uslovima zapazio posebno zahvalne za pejzažno uređenje, neke vrste rodova Berberis (žutika), Spirea (suručica) i Cotoneastera (dunjarica). Njihove povijene grane omogućavaju ''prilepljivanje'' na bilo kakvoj strmini, čak vertikali, skoro bez zemlje, dok god ima dovoljno vlage u vazduhu.

Ako je Patrik Blank ikada bio u Petnici, kraj Valjeva, sigurno nije odoleo njenom pećinskom bogatstvu flore. Marko Sabovljević sa Biološkog fakulteta, boraveći tamo u istraživaškoj stanici, oduševljeno je pisao o ''živoj izložbi mahovina'': „Tamo gde iz krečnjačke stene izbija reka Banja i planeta otvara pogled ka svojoj utrobi, na sasvim malom, blago osunčanom prostoru, razvija se čitav niz oblika i vrsta mahovina. Pravu malu galeriju mahovina hrani obilje vode i visoka vlažnost vazduha. Najtamnija i najvlažnija mesta naseljava Conocephalum conicum. Na tankom sloju mokrog supstrata raste Amblystegium riparium, a na vlažnom, osunčanom stenju raširila se Pelia endiviaefolia i Marchantia polymorpha. U jezercima, na oblucima je Fontinalis antipyretica, koja je indikator čiste vode.“

Dobrodošlicu na ulazu u pećinu želi Grimia sp, svetlo zelene boje, slična vunenom ćilimu, koja se u zapadnoj Evropi koristi za ozelenjavanje vlažnih zidova od krečnjaka.

U engleskoj poznat pod terminom: vertikalni vrt, u Francuskoj, idejni tvorac ga naziva le mur vegetal, u prevodu biljni zid (biljna fasada).

„Pravilan odabir biljaka i nema potrebe za čestom zamenom i redovnim održavanjem. Dovoljno je obići sistem 3-4 puta godišnje“, iskustveno govori Blank. Tako izgleda kad botaničar sa tridesetogodišnjim iskustvom sa biljkama širom sveta, uređuje urbano! Dašak slobodne prirode u zidovima grada.

J.Lalić