LEGENDE

Pripremio: Oliver Klajn

Valam i natpis iz Deir Ale

U četvrtoj knjizi Starog zaveta, zvanoj Knjiga brojeva, govori se o proroku Valamu. U tri poglavlja ovog spisa dat je opis zbivanja na područje drevnog kraljevstva Moav, istočno od reke Jordan, tokom poslednje godine lutanja Izraelićana po pustinji, neposredno pred Mojsijevu smrt. Biblijska pripovest prati odnos proroka Valama sa Valakom, kraljem Moava.

Valak je bio zaplašen vojničkim uspesima Izraelićana i njihovim nadiranjem. Zato je odlučio da uputi delegaciju kod Valama i zatraži da dođe i prokune Jevreje.

Valam je poticao iz mesta Fatura, odnosno Pethor, kakav mu je drugi naziv. Naučnici veruju da je to mesto zapravo grad ili selo Pitru. To je bilo hetitsko mesto koje su osvojili asirski vladari u 9. veku pre nove ere a nalazilo se blizu grada Harhemiša. Valamovo rodno mesto imalo je stoga određen istorijski značaj. Prorok je stavio do znanja poslanstvu iz Moava da će činiti ono što mu Bog zapoveda. Po božjem nalogu prihvatio je da krene sa njima.

Bog je, međutim, poslao anđela da spreči njegov put. Anđela je prvobitno videla samo magarica na kojoj je Valam jahao i zato je stalno pokušavala da skrene s puta dok ju je Valam, nesvestan šta se dešava, više puta tukao. Iznenada magarica je počela da govori i da se žali zbog Valamovih udaraca. Nakon toga, Valam je ugledao anđela sa mačem koji mu je rekao da bi ga ubio da se magarica nije sklanjala pred anđelom. Valam je iskazao žaljenje priznavši da je počinio greh jer ga nije video. Ipak mu je rečeno da produži put ka vladaru Moava.

Ni ponovljena nastojanja Valaka pri susretu sa Valamom nisu urodila plodom. Valam je blagosiljao Izraelićane umesto da ih kune. Kralj ga je stoga odveo na vrh zvani Pizga, sada Fazge. I - opet je proizašao novi blagoslov. A na vrhu Fegor, prožet božijim duhom, Valam je dao i treći blagoslov. Veličao je Izrealićane i obasipao ih pohvalama i proročanstvima o uspehu, što je razgnevilo Valaka. Dodatno, Valam je u proročanstvima naveo narode koji će biti poraženi od Jevreja, među kojima i Moavljane.

Peta knjiga u Starom zavetu daje rekapitulaciju onoga što je izneseno u prethodnoj knjizi. Ističe se da Moavljani deset generacija neće osetiti milost božiju na onom svetu jer nisu pružili odgovarajuću pomoć jevrejskom narodu po izlasku iz Egipta. Još se kaže da su im saveznici bili Amoniti čija se drevna kraljevina prostirala istočno od reke Jordan i Mrtvog mora. A Amonite je, prema Svetom pismu, snašla ista božija kazna kao i Moavljane zbog Valama.

Po zauzimanju Moava, Izraelićani su se ženili ženama u ovoj zemlji i čak prihvatali moavske paganske običaje i lokalna božanstva. Mojsije je dobio naređenje od Boga da se obese oni koji prihvate paganstvo. Kada je Izraelićanin Zamrije došao sa mnogobožačkom ženom u Mojsijev šator, unuk Mojsijevog brata Arona, Fines kopljem je ubio i Zamrija i ženu. Žena nije bila Moavljanka već Madijanka. Ovim ubistvima otklonjen je božiji gnev zbog jeresi na planini Fegor. To je isti planinski vrh na kome je Valak poslednji put pokušao da od Valama izdejstvuje kletvu za svoje neprijatelje. Za dalje dešavanja u fokusu će biti Madijanci, narod iz zemlje u susedstvu Moavljana.

Rat sa Madijancima je takođe opisan u Knjizi brojeva. Vođen je da bi se Izraelićani osvetili Madijancima jer su ih naveli na greh. Među mnogim poginulima pominje se i Valam. Stradao je od mača.

Pažnju biblijskih istraživača od davnina su privlačili stihovi u kojima magarica govori. Njihov značaj je utoliko veći što je to jedini slučaj da životinje govore u Starom zavetu, pored zmije u rajskom vrtu koja je prevarila Evu. Deo stručnjaka veruje da ne treba bukvalno shvatiti ove stihove. To je, prema određenim tumačenjima, odraz podsvesti koja signalizira da se skrenulo sa božijeg puta, ili pak proročanska vizija. Ima i onih koji bukvalno tumače Bibliju i veruju da je Bog učinio da magarac govori.

Valam je pomenut i u Novom zavetu. U Otkrovenju Jovanovom govori se o lažnim učiteljima u Pergamu koji slede Valamovo učenje. To učenje, pored ostalog, podrazumeva jedenje žrtava namenjenih idolima i bludničenje. U vrlo negativnom kontekstu, kao gramziv čovek, Valam je opisan u jednom stihu novozavetne Druge poslanice Petrove i Poslanice Judine. Poenta čitave priče je da, uprkos njegovim čudesnim moćima, jedan prorok ne sme da dozvoli bude upotrebljen radi sopstvene finansijske dobiti.

O Valamu se govori i u Kuranu. Deira Ala je drevno svetilište. To je prva naseobina iz bronzanog doba iskopana u Jordanu. Neki veruju da je tu bio grad Sukot u kome je Jakov izgradio kolibu. Nalazi se na nasipu blizu reke Jabok ili Zarka, kako se danas zove. U ruševinama onoga što većina naučnika smatra da je bilo svetilište nađeni su 1967. godine komadi gipsanog natpisa, na zidu svetilišta. Datiranje vremena nastanka teksta, odnosno mastila upućuje na 8. vek pre nove ere. Tekst nije celovit. Stručnjaci su naveli petnaest varijanti ovog teksta u celini. Pisan je na aramejskom, sa određenim odlikama govora južnog Kanaana. U tekstu se ogledaju mnogobožački elementi i govori se o kazni boginje. Kao vrlo pozitivna, prikazana je figura koja opominje ljude na opasnost uništenja sveta.

Oliver Klajn