TEMA BROJA

Pripremio: Oliver Klajn

TERAPIJSKA PRIMENA MATIČNIH ĆELIJA

Istraživanja na Dalekom istoku

Zvanični organ japanske vlade, Veće za naučnu i tehnološku politiku odobrilo je 2004. promene u oblasti istraživanja matičnih ćelija. Posle dugog razmatranja preporučeno je da se dopusti rad na matičnim ćelijama uzetim iz ljudskog embriona a što je neretko predmet spora. Pre toga, 2001. zakonom je zabranjeno reproduktivno kloniranje.

Dogovor o kupovini prave japanske kompaije Sims za tehnolgiju rada sa matičnim ćelijama

Japanski stručnjaci mogu da eksperimentišu na embrionalnim matičnim ćelijama i formiraju linije matičnih ćelija (familije ćelija koje se konstantno dele) samo uz izričito odobrenje nadležnog ministarstva. Pre toga, niz uslova mora biti zadovoljeno: koriste se smrznuti embrioni mlađi od dve nedelje, garantuje se puna zaštita i informisanost davaoca, potreba za ovim istraživanjem proverava se od strane dvaju državnih institucija, dopušteno je samo osnovno istraživanje koje će doprineti shvatanju diferencijacije i obnavljanja ćelija i nastanku novih načina lečenja i prevencije ili eventualno pravljenju novog leka, rezultati moraju biti objavljeni u stručnim časopisima.

Profesor Nori Nakacuji je na čelu Instituta za integrisani ćelijski materijal u Kjotou, gde su proizvedene tri linije matičnih ćelija i prosleđene drugom timu naučnika u Kjotou i stručnjacima velikog istraživačkog centra RIKEN čije je sedište u Vakou blizu Tokija. U Kjotou se izučava proces diferencijacije ljudskih embrionalnih matičnih ćelija u endotelske ćelije krvnih sudova, sve u cilju stvaranja krvnih sudova zasnovanih na faktoru rasta.

Slepa devojčica iz Engleske progledala zahvaljujući tretmanu matičnim ćelijama u Kini

Na jednom od vodećih japanskih univerziteta Keio, u tokijskom kvartu Minato, proučavaju se mogućnosti regeneracije centralnog nervnog sistema, postupkom diferencijacije matičnih ćelija u ćelije nervnog sistema i analize njihovih bioloških osobina.

Sledeći projekat koji se ostvaruje sa matičnim ćelijama u Japanu je izazivanje diferencijacije matičnih ćelija u hematopoetske ćelije, što ima za cilj transplantaciju hematopoetskih ćelija. Radi se i na obnova krvih ćelija tako što se novoformirane matične hematopoetske ćelije razmnožavanju i potom podstiču da se razviju u krvne ćelije. Ovo se vrši na univerzitetu u Tokiju.

Za drugo srce i jetru

U gradu Macumoto, naučnici sa Šinšu univeziteta teže da razviju tehnologije pomoću kojih će iz embrionalnih matičnih formirati ćelije srčanog mišića i hepatocita koji čini preko dve trećine citoplazmične mase jetre. Izučavaju se i uslovi diferencijacije, pri čemu je glavna pažnja posvećena velikim ćelijama sa dva jedra. Rezultat projekta treba da bude indukcija osteoklastičkih ćelija a sve u okviru transformacija matičnih u krvne.

Na univerzitetu Gifu izučava se mehanizam razvoja i navođenja matičnih u ćelije srčanog mišića. Imajući u vidu probleme vezane za Parkinsonovu bolest, eksperimenti su vršeni i na majmunima: posle transformacije matičnih ćelija u ćelije nervnog sistema vrši se transplantacija na majmune obolele od te bolesti.

U pomenutom centru Riken radi se na diferencijaciji matičnih u nervne ćelije, a u okviru toga i u pigmentne ćelije mrežnjače. Zatim se izučavaju metode njihovog odvajanja i pročišćavanja, što će podstaći stvaranje hemijske supstance dopamina. Takođe, radi se diferencijacija u gradivnim ćelijama masnog tkiva i u kojemu se skladišti energija u obliku masti.

Stručnjaci u Japanu vode računa i o gajenju i održavanju matičnih ćelija u kotrolisanim uslovima. Istraživanja se oplođenim embrionima zasad je prijavilo 85 tamošđnjih naučnika. Sadašnji model rada sa embrionalnim matičnim ćelijama uz svu predostrožnost ima podršku japanske javnosti. Veliki doprinos tome dao je Šinja Jamanaka, profesor i istraživač u Kjotou i San Francisku. On je uspeo da sa timom kolega dobije pluripotentne matične ćelije iz fibroblasta odraslog miša a kasnije i iz ljudskog fibroblasta.

Klonirani šaran

I u Kini se, poslednjih godina, ovoj oblasti posvećuje sve više pažnje. Najveća primena u najmnogoljudnijoj državi sveta ogleda se u lečenju ishemije, tj. ograničenog snabdevanja krvlju, srčanih i problema sa jetrom.

Lečenje ljudi sa zapada matičnim ćelijama u Kini

Kina ima veoma tolerantan odnos prema ovim istraživanjima. Osnovni principi istraživanja embrionalnih matičnih ćelija usvojeni su 2003. godine, četiri decenija nakon početnih koraka na ovom polju. Embriolog Tong Dižu je klonirao šarana 1963. godine, mnogo pre svetski poznate ovce Doli. Ovo je ostalo gotovo nepoznato naučnicima izvan Kine, delom i zato što je objavljeno samo na kineskom jeziku. Kulturna revolucija Mao Ce Tunga zaustavila je dalji napredak u ovom domenu citologije. Međutim, Kina danas nastoji da nadoknadi izgubljeno vreme i najaktivnija je država kada je reč o radu na istraživanjima primene matičnih ćelija.

Pored embrionalnih, u Kini se proučavaju i odrasle matične ćelije. Prve linije matičnih ćelija formirane su 2002. godine kada je četrnaest ženskih gametocita oplođeno u kontrolisanim, veštačkim uslovima. Od oplođenih ocita nastale su morule, odnosno embrioni u ranoj fazi. Četiri su smrznute a pet se razvilo u blastocist. Zatim je izvađena unutrašnja ćelijska masa blastocista i ubrizgana u embrionalne fibroblaste, odnosno ćelije vezivnog tkiva miša. Izabrani su ćelijski klonovi proizašli iz unutrašnjih ćelijskih masa koji su rasuti da bi proizveli još klonova. Oni su zatim odvojeni u manje ćelijske mase i ponovo ubrizgani. Nastalo je pet blastocista od ukupno devet oplođenih ocita.

Embrionalne matične ćelije ostale su neizdiferencirane sedam meseci. Linije matičnih ćelija zadržale su stalan broj hromozoma. Prošlo je daljih pet meseci i ćelije iz tri linije su ubačene u noge miševa sa oslabljenim imunološkim sistemom. Posle šest nedelja svi miševi su dobili tumor pri kojima sastavni delovi tkiva i organa liče na normalne produkte klicinog lista. Tako su uspostavljene prve ćelijske linije u Kini.

Ljudsko u zecu

Stručnjaci u Šangaju spojili su ljudske matične ćelije sa jajnim ćelijama zeca, kojima je ispražnjen genetski materijal. Izvukli su matične ćelije iz embriona i proizveli embrionalnu matičnu ćeliju prenosom somatskih jedara u ocit zeca. Zaključeno je da ljudska somatska jedra mogu da oforme embrionalne matične ćelije bez obzira na starost davaoca. Novonastale ćelije bile su ljudske po nizu faktora. Embrionalne matične ćelije, proistekle iz ljudskih somatskih prenosom jedra u zečije jajne ćelije, zadržavaju sličan fenotip (odnosno niz osobina organizma proisteklih iz uslova u kojima se razvija i genotipa) kao i klasične embrionalne matične ćelije. U Šangaju su uspostavljene četiri ćelijske linije.

A na Kineskoj akademiji medicinskih nauka potvrdili su da iz ćelija poteklih iz fetusne koštane srži mogu da se izdiferenciraju, pored ostalih, i u hepatocitne, nervne i krvne ćelije. Zbog većih sloboda u istraživanju, sve veći broj pacijenata iz zapadnih zemalja dolazi u Kinu da se leče.

Oliver Klajn