SVETSKA BAŠTINA

Poslednji kamen carevine

Hadrijanov zid je duga, danas u travu i korov zarasla utvrda što se pruža od obale na istoku do obale na zapadu i dužinom od 117 km doslovno deli severnu Englesku na dva dela. Zid je srednja od tri antičke utvrde koje su se pružale preko ostrva: jedna je bila od reke Klajd do reke Fort, podignuta za vreme vladavine Agrikole, a druga je bila Antoninijev zid

U vreme vladavine cara Hadrijana (117-138. gne), Rim je bio na vrhuncu moći. Država se prostirala od severne Afrike do severa Engleske, od Iberijskog polustrva do Bliskog istoka. Da bi se zaštitili od upada divljih plemena sa severa, uglavnom Pikta, starosedelaca Kaledonije (današnje Škotske), održali političku i ekonomsku stabilnost i mir na svojim teritorijama, Rimljani su utvrđivali svoje severne granice. Među njima, Hadrijanov zid je ono što je i danas vidljivo. Zid označava severnu granicu carstva i predstavlja najutvrđeniji deo granica antičkog Rima.

Za vreme početka gradnje uzima se 122. gne, kada je Hadrijan došao u taj deo svoje carevine. Stigao je umoran od saznanja da se sudara sa sve brojnijim teškoćama održavanja vlasti u nesigurnim prostorima Egipta, Judeje, Libije i Mauritanije. Njegova rešenost da, gde god može, fizički utvrdi odbranu carevine, dovela je do podizanje zida. Jer, trebalo je braniti se od čestih upada divljih plemena sa severa, trebalo je osigurati trgovačke puteve i navalu civilnog stanovništva koje je u brojnim zbegovima tražilo sigurnost na jugu, tamo gde su vlast držali Rimljani.

Da bi se radovi mogli odvijati, Hadrijan je smanjio broj vojnika na prostoru između reka Tajn i Hjumber i uputio ih na poslove obezbeđenja i gradnje utvrde na severu. Osnovnim planom bilo je predviđena da se, za šest godina, pored zida, celom dužinom produbi jarak na severnoj strani i da se izgradi osamdeset karaula sa vratnicama, na razmaku od jedne rimske milje (zid se pruža dužinom od 80 rimskih milja, što je 117 km).

Građenje je počelo od istočne obale, uz učešće vojnika iz tri vojna okruga sa juga. Rad je izvođen tako što je svaka grupa radnika i vojnika zidala male tvrđave na razdaljini od oko 8 km a potom su dolazili drugi da podignu zid i iskopaju jarak. Za gradivni materijal korišćeni su kameni blokovi, gvožđe, pesak i drvo. U prvih par godina podignuto je 14 od ukupno 17 predviđenih tvrđava. U svakoj je potom smešteno između 500 i 1000 vojnika.

Odbrana Oko zida su bile razmeštene trupe sastavljene od vojnika koji nisu bili građani carstva. Njihov broj menjao se od prilike do prilike ali se pretpostavlja da je redovne vojske bilo oko 9000, uključujući pešadiju i konjicu. Oko osmatračnica i kapija bilo je raspoređeno po 500 pešadinaca i oko 1000 konjanika. Oni su izdržali veoma teške napade sa severa 180. gne, a posebno napade koji su se desili između 196. i 197. gne kada je, pod navalom Pikta, zid popustio.Prostor oko zida bio je miran tokom celog 3. veka ne. a deo vojnika se poženio i uklopio u okolno stanovništvo.

Gradnja je trajala nešto duže nego što se na početku predviđalo - gotovo celu deceniju. Po završetku, iz zatalasanog tla, zabeleo se dug zid između istočne i zapadne obale. Gde god se mogli, graditelji su koristili prirodne odlike terena, što je uslovilo da zid ne bude svuda jednakih dimenzija. Negde je sužen na manje od 2 m.

Car Septimije Sever (193-211. gne) obnovio ga je u vreme svoje vladavine. Ali, pri kraju 4. veka ne, sve češći napadi varvara, propadanje ekonomije i vojno slabljenje na svim granicama carstva, ugrozili su opstanak Rimljana na severu Engleske. Do 410. godine rimski upravitelji i vojnici su otišli ostavivši lokalno stanovništvo bez zaštite. Budući da oni nisu imali gde da odu, morali su da se sami organizuju i brane.

Neki delovi zida potpali su pod vlast varvara već u 5. veku, o čemu svedoče zapisi u Historia Ecclesiastica.Vremenom zid je napušten i urušen. U novijim vekovima, razgrađivan je od strane lokalnog stanovništva koje je koristilo kamenje za druge građevine.

Tridesetih godina 19. veka izvesni Džon Klejton pokušao je da, gotovo entuzijastički, sačuva zid od daljeg propadanja i razvlačenja kamenih blokova. To mu je delimično uspelo time što je pokupovao zemlje sa obe strane zida za koliko je imao novca i potom na tom prostoru vršio arheološka istraživanja. Po smrti Klejtona, njegovi naslednici su sve izgubili na kocki.

Shvatanja novijih vremena uticala su da se sačuva ono šta je ostalo. Danas je Hadrijanov zid jedan od najznačajnih istorijskih spomenika u Engleskoj.