FITOLOGIJA

Pripremio: J.Lalic

Klimatske promene i zeleni krovovi

Šume nad glavama

Da li dolazi do globalnog zagrevanja ili su vidne promene oko nas samo deo nekog Milankovićevskog perioda, odgonetnuće klimatologija. Mikroklimatske promene u svim modernim gradovima su osetne, kako na ljudskoj koži tako i na najočiglednijim indikatorima promena – biljkama

Uloga pejzažne arhitekture u ublažavanju posledica mikroklimatskih promena i prilagođavanju čovekove vrste na njih je jedinstvena. Pejzažni deo jedinstvenosti rešenja je upotreba biljnog materijala u ublažavanju temperaturnih ekstrema i upotreba takozvanih zelenih koridora u regulisanju ventilacije gradova i ublažavanju jakih vetrova, udruživanju zelene mase najsitnijih biljaka i čitavih masiva drveća u akumulatora normalne vlažnosti vazduha za dati region. U vreme manje urbanizacije, kada se broj stanovnika merio stotinama hiljada, prosečna vlažnost vazduha u Beogradu je bila znatno veća od 23%, koliko je izmereno u dvomilionskom Beogradu.

Arhitektonski deo rešenja mikroklimatskih problema je nova dimenzija i drugačija perspektiva. Kad se grad sagleda iz žablje perspektive, uviđa se mogućnost ozelenjavanja fasada; a kada pratimo pogled ptica, otvara se more neiskorišćenih površina ravnih, blago kosih i talasastih krovova, na kojima bitumen usijava beton ili se cakli goli lim. Sve to zajedno kao inženjersko rešenje je usmereno omekšavanju vizure grada i ukomponovanju ostalih njegovih infrastruktura sa zelenom mrežom parkova, drvoreda, travnjaka, igrališta i gradskih oaza.

Biljke kao solarni kolektori

Iskustvo u krovnom ozelenjavanju sakupljalo se uporedo sa razvojem korišćenja solarne energije. U takmičenju za osunčan prostor na visini, sada su krovni vrt i paneli za iskorišćavanje solarne energije u multifunkcionalnoj simbiozi, na dobrobit grada. Biljke ne smeju da visinom zasenjuju polja sa ćelijama. Izdignuti paneli ostavljaju dovoljno mesta za raznovrsno ozelenjavanje, koje imaju prijatnu polusenku pod njima i pokazuju intenzivniji rast od onih direktno izloženih zračenju Sunca. Evapotranspiracija listova hladi okolni vazduh i poboljšava učinak rada foto-ćelija. Listovi su inače živi ''solarni kolektori'', koji prati dnevne i godišnje cikluse gradnje zgrada, podzemnih garaža, industrijskih objekata...a inspiraciju sreće u Vavilonskim visećim vrtovima i Le Korbizjeovim (Le Corbusier) slikovitim rečima: ''... kao druga od pet tačaka moderne arhitekture, krovni vrt postaje omiljeno mesto u kući, a dodatno se gradu vraćaju prostori zauzeti gradnjom... Zar nije protivno svakoj logici da gornje površine gradova ostaju neiskorišćene i rezervisane isključivo za dijalog između crepova i zvezda?''

Kako jedan cvetni vrt ili čak šuma mogu bezbedno da rastu nad našim glavama? Dovitljivost inženjerskog uma fascinira mostovima, letelicama, skulpturama koje se opiru sili Zemljine teže, pa je za poverovati da će još mnogo urbanih Semiramida šetati ''nebeskim vrtovima''. Osnovni inženjerski preduslov uspešno i bezbedno ozelenjenog krova je: dovoljan statički noseći kapacitet krovne konstrukcije, pravilno izvedena hidroizolacija, pravilno izvođenje zaštite od dejstva korena i pravilan izbor biljnih vrsta. Ozelenjeni krov je zapravo slojeviti sistem čiji profil počinje odozdo, krovnom pločom na koju se nadovezuju hidroizolacijska membrana, pa zaštita od dejstva korenovog sistema, drenažni sloj filtera odnosno separacije, sloj supstrata i homogenog ili nehomogenog sloja biljaka. Supstrat može, ali uopšte ne mora da sadrži zemlju već kompleks mikro- i makroelemenata u odgovarajućoj podlozi, najčešće higroskopnoj. Često u konstrukciju ozelenjenog krova ulazi zalivni sistem, koji omogućava racionalno održavanje zelenila i trajnu mikroklimu bašte.

Leti, zeleni krov prvenstveno ublažava direktno osunčavanje i zagrevanje krovne ploče. Vegetacija ima sposobnost da deo Sunčeve energije reflektuje a deo primi i iskoristi za sopstvene potrebe. Betonska površina, makar i svetle boje, leti se u podne zagreje od 45°C do čak 80°C! Maksimalna temperatura na zelenom krovu je u rasponu od 20°C do 25°C. Godišnja razlika maksimalnih letnjih i minimalnih zimskih temperatura je kod ''klasičnog'' ravnog krova 100°C, a kod ozelenjenog više nego prihvatljivih 30°C.

Prema studiji kanadskih nezavisnih istraživača P&A, koju je naručila Kanadska zadruga za stanogradnju i finansiranje, navedeni su parametri koji govore u korist krovnog vrta. Navodimo samo neke od njih: poboljšanje kvaliteta vazduha, regulisanje temperature, produžavanje životnog veka hidroizolacije, stvaranje pogodne mikroklime, smanjenje priliva kišnih voda u kanalizaciju, apsorpcija buke i prašine, filtriranje kišnice i poboljšanje njenog kvaliteta. Samim tim i mogućnost njene upotrebe raste. Proces konverzije ugljen-dioksida i kiseonika u procesu fotosinteze - nešto što biljke rade da bi se hranile i rasle - esencija je života na Zemlji, koju uvek moramo imati kao ideju vodilju. Tragaoci za životom na drugim planetama, u drugim galaktičkim sistemima dobro je uviđaju.

J.Lalic