KA DRUGIM PLANETAMA

Pripremio: Oliver Klajn

Daleki istok u daljinama svemira

Japanska agencija za kosmička istraživanja JAXA nastala je 2003. godine spajanjem triju ranijih srodnih agencija. Jedna od tih agencija bila je smeštena na južnom japanskom ostrvu Tanegašima. Tamo je i danas glavni i najveći kosmički centar u Japanu kojim rukovodi JAXA. U centru su dva poligona. Jedna lansirna rampa je za manje rakete a druga za japanske rakete H2A na tečno gorivo koje se upotrebljavaju samo jednom, za lansiranje veštačkih satelita u geostacionarnu orbitu. U Tanegašimi su i radarske i komunikacione stanice i postrojenja za rad na raketnim motorima

Prve misije van Zemljine orbite bile su sredinom osamdestih godina prošlog veka, kada su sonde „suisei“ i „sakigake“ lansirane da obave istraživanja Halejeve komete. „Sakigake“ je prvi kosmički brod poslat u duboki svemir koji nije poticao od SAD ili SSSR. Prva lunarna sonda „hiten“ poslata je na Mesec 1990. godine. Ona je odaslala manju sondu „hagoromo“, koja samo orbitira oko nebeskog tela i ne sleće na njega. Javili su se problemi sa odašiljačem i nije se znalo da je „hagoromo“ uspešno prodro u Mesečevu orbitu pa je „hiten“ poslat u pomoć. Posle višegodišnjih ispitivanja „hiten“ je udario u površinu Meseca, 1993. godine. Udar je namerno izveden između dva Mesečeva kratera. Godine 1998. lansirana je sonda „nozomi“ (na japanskom: nada). Trebalo je da istražuje atmosferu Marsa ali misija nije uspela. Sonda nije ni stigla do orbite ove planete.

Misija „hajabuse“

Sonda „hajabusa“ (na japanskom: sivi soko)

Prekretnicu u japanskim kosmičkim istraživanjima predstavlja sonda „hajabusa“ (na japanskom: sivi soko). Cilj je bio pribavljanje uzorka sa malog asteroida 25143 Itokava. Asteroid je nazvan po jednom od najvećih japanskih istraživača svemira i prvom raketnom stručnjaku te zemlje Hideu Itokavi. Asteroid 25143 Itokava otkiven je 1998. godine. Spada u S tip asteroida, što znači da se sastoji od gvožđa i magnezijum-silikata. Nepravilnog je i izduženog oblika. Dimenzije su mu 534x294x209 m.

„Hajabusa“, teška oko 510 kg, lansirana je maja 2003. godine. Do asteroida Itokave, udaljenog oko trista miliona kilometara od Zemlje, sonda je stigla septembra 2005. godine. Ukoliko ostvari do kraja ciljeve zbog kojih je i poslata, biće prva kosmička letilica koja je donela uzorke asteroida.

Konstruisana je tako da sleti na asteroid i potom uzleti. Međutim, namera konstruktora nije odmah ostvarena. Dok su misije drugih agencija bile usmerene samo na približavanje asteroidima, „hajabusa“ je trebalo da ostvari kontakt sa površinom asteroida dodirivanjem površine napravom za prikupljenje uzoraka. Na put je krenula je iz kosmičkog centra Učinura, sa četiri jonska motora. Posle više od dve godine leta, stigla je do orbite blizu Itokave. Prvo je posmatrana površina asteroida sa daljine od 20 km da bi se sonda postepno približavala za niz mekih sletanja i uzimanje uzoraka na najbezbednijoj lokaciji. Kada je sletela drugi put, „hajabusa“ je ispalila manje projektile kako bi izvukla uzorke tla. Sve prikupljene čestice se čuvaju u posebnoj kapsuli.

Povratak na Zemlju odložen je zbog tehničkih problema. Na povratnoj putanji kapsula će se odvojiti od letelice nekoliko stotina hiljada kilometara od Zemlje i po inerciji će se kretati do ulaska u Zemljinu atmosferu. To bi trebalo da se desi juna 2010. godine. Kapsula će se spustiti padobranom blizu Vumere, u Australiji, vojno-svemirskog kompleksa sa kojim

Japanska agencija za kosmička istraživanja često sarađuje. „Hajabusa“ je nosila i malu letilicu „minervu“ tešku oko 600 gr. Bila je napravljena tako da koristi vrlo nisku gravitaciju Itokave. Krećući se po asteroidu, trebalo je da šalje fotografije sondi. Nevolje je izazavala neusklađenost „hajabusinog“ visinometra i „minerve“. Brod nije bio privučen gravitacijom Itokave i odleteo je u svemir. Inače značaj misije je u tome što će doneti uzorak sa tačno određenog asteroida a dosadašnja znanja se zasnivaju uglavnom na meteoritima za koje je teško utvrditi sa kog asteroida potiču.

Itokava je bila tek treći izbor za misiju „hajabuse“. Određeni nedostaci na lansirnoj raketi uslovili su da se odustane od asteroida 4660 Nerej ili njegove alternative, koji su bile prvobitne nameravane destinacije. NASA je trebalo dapomogne japansku misiju vozilom za kretanje po asteroidu ali je to propalo zbog nedostatka sredstava. Kretanjesvemirskog broda je znatno usporeno velikom eksplozijom u Sunčevoj atmosferi, što je oštetilo sunčeve ćelije na letelici. To je oštetilo motore i zato je sonda na asteroid stigla tri meseca kasnije nego što je nameravano, što znatno smanjilo vreme provedeno na asteroidu i broj sletanja.

Osam dana pre konačnog prilaženja Itokavi, odaslana je slika o njenom izduženom obliku a nedelju dana kasnije mogla su da se raspoznaju i pojedina brdašca. Sletanje se odigralo 19. novambra 2005. godine. Posle šest dana usledilo je drugo sletanje ali je veliko pitanje da li su uzeti uzorci zbog niza tehničkih problema. Veliki problem usledio je kasnije time što je deo goriva ispario. Trebalo je da prođe više od mesec dana da bi se sonda vratila na rotacionu osu usmerenu ka Suncu ili Zemlji. Komunikacija koja dugo nije mogla da se uspostavi obnovljena je marta 2006. posle tri meseca. U aprilu 2007. ovaj japanski brod je krenuo ka Zemlji a utvrđeno je da funkcionišu dva od četiri jonska motora. Kasnije je i treći stavljen u funkciju.

„Marko Polo“ u svemiru

Sve slabosti prvobitne sonde trebalo bi da ispravi „hajabusa 2“ koja bi tokom 2011. ili 2012. godine trebalo da poleti ka drugom asteroidu. U planu je i nov mali brod „minerva 2“ za koji se veruje da će postići ono što njegov prethodnik nije ostvario. Zbog nedostatka novca Japanci razmišljaju da u čitav projekat uključe italijansku i francusku svemirsku agenciju koji su izrazile želju da daju doprinos novim letovima. Već se planira zajednička japanska i evropska misija nazvana „Marko Polo“, ponovo na omanji asteroid.

Veliki značaj ima japanska misija koja se bavila istraživanjem Meseca, nazvana „kaguja“, sa lansirana septembra 2007. godine sa Tanegašime. Glavni ciljevi su da se prikupe podaci o poreklu i geološkom razvoju Meseca. Posredi su glavni orbitalni satelit i dva manja satelita. Instrumentima se meri magnetno i gravitaciono polje i izrađuju mape Meseca. Planirano je da osnovna operativna faza traje oko godinu dana, što je okončano krajem 2008. godine. Ukoliko bude dovoljno goriva, misija će biti produžena. A kada ga nestane, satelit će se sručiti na površinu Meseca. To je predviđeno da se desi avgusta 2009. godine ali je zbog određenih tehničkih poteškoća pomereno.

Tri glavne jedinice čine „kaguju“. Glavna sonda koja orbitira ima masu od skoro 3 kg. Mali prenosni sateliti, u stvari oktagonalne prizme, služe za vezu između Zemlje i broda. Sateliti su teški po 53 kg. Zadatak misije je optičko prikazivanje unutrašnjosti Šakeltonovog kratera na južnom polu Meseca.

Kina: cilj je Mesec

Kineska nacionalna svemirska agencija JAX stvorena je 1993. godine iako je svemirski program u Kini stariji. Druga kineska institucija za svemirska istraživanja je Kineska kosmička naučna i tehnološka korporacija. Svemirski program je započet 1956. godine po naređenju Mao Ce Tunga. Kada je lansiran ruski „sputnik“ 1957. godine, Mao je poželeo kineski veštački satelit u svemiru, što je u fazama i ostvareno. U to vreme Sovjeti prenose mnoga znanja na Kineze.

Kineski put ka Marsu Nedavno je završeno testiranje prve kineske letelice za istraživanje Marsa, jinguo-1 koja se sprema za let prema Marsu, izjavili su u šangajskoj Tehnološkoj akademiji za svemirske letove. To je prva misija iz Kine koja će istraživati drugu planetu Sunčevog sistema. Sve dosadašnje kineske letelice lansirane se u Zemljinu i Mesečevu orbitu. Jinguo-1 je namenjen za orbitiranje oko Marsa, snimanje Marsove površine i istraživanje klimatskih promena na “crvenoj planeti”. Letelica ima zadatak da ispita tehnološke mogućnosti ugrađene opreme ali i navigacijsko-komunikacijske mogućnosti kontrolnog centra u Kini. Letelica će biti lansirana tokom ove godine iz Rusije, kao dopunski teret uz rusku misiju Fobos-Grunt. Posle više od deset meseci leta i gotovo 400 miliona kilometara, predviđeno je da, tokom najmanje dve godine, istražuje u Marsovoj orbiti. Nešto pre ulaska u orbitu oko Marsa jinguo-1 će se odvojiti od ruske letelice. Ipak, lansiranje ove godine nije izvesno pošto kruže neslužbene glasine o mogućem odlaganju misije Fobos-Grunt zbog tehničkih i finansijskih problema. To je letelica dimenzija 75x75x60 cm, težine 110 kg, opremljena s dva solarna panela ukupne dužine 5,6 m koji će davati 90-180 vati električne energije. Komunikaciju sa Zemljom ostvarivaće pomoću tanjiraste antene prečnika skoro 1 m. Dve kamere za snimanje Marsove površine čine glavne instrumente na letelici.

Prva svemirska letilica napravljena je početkom 1968. godine kada počinje i odabir astronauta. Kosmički centar nastaje u gradu Ksičang, u provinciji Sečuan, u jugozapadnoj Kini. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka trebalo je da se pošalje prva kineska letilica sa dva astronauta, ali se od toga odustalo. Prvi let sa čovekom u svemirskom brodu ostvaren je 2003. Brod „šenzu 5“, lansiran je iz centra u pustinji Gobi, sa astronautom Jangom Liveiom. Od tada je pažnja usmerena na organizovanje misije na Mesec. Slanje misije na Mesec bez ljudi treba da bude realizovano u tri faze, kako je istaknuto planom iz 2004. Prva faza se upravo primenjuje i obuhvata kruženje satelita oko Meseca. Druga faza podrazumeva slanje kosmičkog broda koji će se spustiti na površinu Zemljinog prirodnog satelita. Treća deo misije biće prikupljanje uzoraka tla sa ovog nebeskog tela.

Krajem 2005. objavljeno je da se planira i slanje broda sa posadom kao i završetak kineske svemirske stanice.

Sve to treba da bude ostvareno do 2020. godine. Odlučeno je da se napravi nova raketa, po ugledu na Ruse, koja bi mogla da nosi do 500 t tereta, ali su kasnije razmatrani planovi o 50 t tereta. Veruje se da je krajnja granica kada bi prvi astronaut iz Kine trebalo da zakorači na Mesec - 2024. godina. Jang Livei je istakao da je neophodna izgradnja lunarne stanice kako bi se odatle koordinisali letovi za druge planete.

Na kineskoj televiziji je, povodom prvomajske parade, prošle godine prikazano lunarno vozilo. Intenzivno istraživanje dubokog svemira je započeto. Kada je reč o misiji na Mars, planira se da Kina pošalje brod između 2014. i 2033. godine a ljudsku posadu između 2040. i 2060. godine. Osmišljen je i kosmički projekat „kuafu“ od tri satelita za praćenje kretanja plazme, radijacije, magnetnog polja... Sastoji se od tri satelita koji treba da budu završeni do 2012. To će u velikoj meri doprineti većoj bezbednosti prilikom letova u duboki svemir.

Pre godinu i po dana poslata je letelica „čange“ koja je u Mesečevu orbitu ušla desetak dana po lansiranju sa zadatkom da sastavi mapu čitave Mesečeve površine i istraži područja oko južnog i severnog lunarnog pola.

Kinezi nastoje da nadmaše Amerikance u broju istraženih hemijskih elemenata na Mesecu. „Čange“ je radio na principu daljinske kontrole. Brod je bio aktivan do marta tekuće godine kada je izbačen iz orbite. Planski je udario u površinu Meseca. Važan razlog istraživanja je mogućnost eksploatacije metala na Mesecu a posebno izotopa helijum 3. Veoma se teško nalazi na Zemlji a na Mesecu ga ima u izobilju.

U martu 2007. potpisan je sporazum po kojem će vodeće nacionalne institucije koje se bave svemirskim istraživanjima zajedno poslati sondu na Mars. Zvaće se „jinghuo“ (na kineskom: svitac). Misija će trajati dve godine. Biće poslata kada i ruski „Fobos Grunt“, ruskom raketom „zenit“. Posle deset meseci sonda će se odvojiti i potom treba da provede godinu dana u Marsovoj orbiti. Cilj je, pored ostalog, da se istraže magnetno polje, plazma i peščane oluje.

Oliver Klajn