KA DRUGIM PLANETAMA
Pripremio: J. Lalić
Radio-signali ili biološki signali? Biljke povezuju planete
Svih ovih godina napretka svemirskih tehnologija upiremo pogled u nebo i šaljemo radio-signale novootkrivanim planetama. Radio-veza je najefikasniji način komunikacije poznat na ovoj planeti. Da li je baš tako? Da li postoje drugi načini komuniciranja?
 Posle eksperimentisanja sa elektromagnetnim zračenjem biljnog tkiva, Džordž Lorens počinje da radi kao inženjer za kompaniju iz Los Anđelesa koja se bavi izučavanjem kosmosa. Odlučio je da konstruiše složenije konvertore energije od radio-prenosnika. Znajući da mehaničke sprave, koje istovremeno koriste toplotu, pritisak iz okruženja, elektrostatička polja i promene gravitacije, nisu dovoljno upotrebljive, razmišljao je kako bi biljka mogla da izvede taj trik jer već poseduje neophodne komponente koje joj je utkala sama priroda.
Kada je 1963. godine počeo da razrađuje problem upotrebe biljaka kao konvertora energije, ustanovio je da mu teško mogu pomoći stručnjaci za biljke i biolozi, jer slabo poznaju fiziku, a pogotovu elektroniku, da bi shvatili šta on hoće. U potrazi za biljnim eksperimentima, pročitao je da u Ukrajini radio-frekfencije i ultrasonične vibracije upotrebljavaju još od ranih tridesetih za podsticanje semena cerealija da proizvedu veće prinose. Četiri osnovna pitanja su počela da privlače tih godina pažnju javnosti: mogu li se biljke objediniti sa elektronskim očitavanjem da bi tako formirale senzore podataka? Mogu li biljke da se ''obuče'' da reaguju na prisustvo određenih objekata i slika? Jesu li opažanja biljaka verodostojna? Od 350.000 naučno poznatih vrsta, koje su najpogodnije sa elektronske tačke gledišta?
Nervni slom biljke
Proučavanje ponašanja živih biljnih ćelija sa mikroelektrodama vršeno je u Mesečevoj bašti (Moon Garden), pod nadzorom Republičke avijacije u Farmingdejlu, u Njujorku. Eksperimenti su podsticali ''nervni slom'' kod biljaka koje su bile testirane kao moguća hrana za astronaute. Biljke ne vole neke vrste veštačkog osvetljenja, što se sada višestruko primenjuje u plasteničkoj proizvodnji i kulturi tkiva. Hladno svetlo koje emituju obične ulične lampe, na primer, podstiču listove da se ''znoje'' hladnim kapljicama. Jako svetlo visokog uličnog osvetljenja, karakteristično za auto-puteve, utiče negativno na drvorede ako su posađeni preblizu. Grane osvetljene ovim sijalicama, jačine i preko 200 vati, neprestanu rastu i danju i noću. Često stradaju od izmrzavanja jer ne odrvene dovoljno i ne odbace listove (listopadne vrste) pre zimskog perioda. Stradaju i od udara gromova.
Neven cveta na Mesecu
Naučnici Ukrajinske akademije nauka, iz Kijeva, dokazali su da je moguć uzgoj biljaka na Mesecu bez prenošenja zemljišta i hranljivih sastojaka sa Zemlje. Ukrajinski naučnici su zasadili mlade nevene u drobljenom anortozitu, vrsti kamena sa Zemlje koji ima slična svojstva stenju nađenom na Mesečevoj površini. Međutim, cveće je u anortozitu kopnelo i pored redovnog zalivanja. Kada su podlozi dodate razne vrste bakterija, počeli su da se otvaraju narandžasti cvetovi.
„Bakterije mogu da prežive izrazito negostoljubive uslove života, pa su sa te strane savršene za đubrenje lunarnih useva“, razjasnio je Bernard Foing, direktor međunarodne radne grupe za istraživanje Meseca. On veruje da bi robotizovana posada za put na Mesec mogla da se opremi alatom za drobljenje Mesečevog kamenja i time počne pripreme za zasade biljaka. |
Lorens se našao između svoje zamisli da podstiče rast biljaka pomoću elektriciteta i projekta međuzvezdane komunikacije. Smatrao je da kontakt sa vanzemaljskim životom može biti značajniji dugoročno posmatrano jer ''ako se rutinski rezultati mogu postići sa CETI, posledično mnoge zagonetke iz carstva bilja će dobiti odgovore''. Prva svetska biološka opservatorija za međuzvezdanu komunikaciju počela je sa radom 5.juna 1973. godine. U novom istraživačkom programu Lorens je upotrebljavao izum koji je sam nazivao zvezdotron koji se sastoji od radio-teleskopa i biološkog sistema za primanje poruka biodinamičkog polja. Zvezdotron teži 3 t i neumorno traga za signalom sa jedne od milijardu planeta koliko se procenju da ima samo naša galaksija. Pomnoženo sa 10 milijardi galaksija, koliko se veruje da postoji u vidljivom univerzumu, to bi bilo 10.000.000.000.000.000.000 planeta sa kojih je moguće poslati nekakav signal ka Zemlji.
Možda su biljke uistinu vanzemaljska bića kad pretvaraju svet minerala u prebivalište udobno čoveku prevazilazeći ograničenja materije kao čarolijom? Preostaje da poznavanje sveta biljaka i njihovih reakcija na različite nadražaje dospe na nivo koji postiže fizika kao nauka, da bi mogla da se razvije među-nauka tipa biofizike i bioelektronike. Možda već postoje takve naučne discipline? Možda za ostvarivanje međuplanetarnih kontakata nisu neophodni svemirski brodovi već prikladni ''telefonski brojevi''. Zvezdana stanica sa biodinamičkim poljem je korak napred, ili prikladnije rečeno - uvis.
J. Lalić
|
