UGROŽENE VRSTE
Poslednja seoba Pingvina
Klimatske promene bi mogle da dovedu do nestanka jedne životinjske vrste. Morski led koji nestaje mogao bi da dovede do ruba opstanka stvorenja u “smokingu” ili njihove potomke do kraja ovog veka, objavili su istraživači iz SAD. Carski pingvini koji žive južnije bi mogli proći nešto bolje.
Carski pingvini, najveći na svetu, visoki preko jednog metra, u potpunosti zavise od morskog leda. Oni se na njemu razmnožavaju, a hrane se ribom koja se hrani planktonom koji se nalazi ispod. Pošto se planeta zagreva, na Arktiku nestaje ledeni pokrivač. Zato su polarni medvedi, koji love tako što se popnu na led, u velikoj nevolji.
Da bi odredila negativan uticaj topljenja ledenog pokrivača na pingvine, ekolog Stefani Ženuvrie, iz Okeanografskog instituta u Masačusetsu usredsredila se na populaciju u oblasti Poan Geoloži (Point Géologie), na Antarktiku. Pingvini provode zimu na ledenom pokrivaču u blizini Dimon d Urvij (Dumont d'Urville), glavne francuske baze na Antarktiku, gde su primećeni još 1960. Poznati su i kao zvezde dokumentarca iz 2005.godine, pod nazivom “Marš pingvina”. Ženuvrie i njene saradnici koristili su dugo vremena prikupljana podatke da bi napravili model koji opisuje istoriju života ovih ptica. Bavili su se proučavanjem starosti pingvina u periodu razmnožavanja i verovatnoćom da mladunci prežive. Ovakvi detalji mogu preciznije otkriti kako će populacija reagovati na klimatske promene u okolini. Ekipa je povezala pomenuti model sa drugom grupom modela i zaključila koliko će se često pingvini suočavati sa ozbiljnijim nestajanjem leda u toku klimatskih promena koje će se odigrati od sada do 2100.
S obzirom na učestalost prognoza o smanjenju leda za 10 do 15odsto u toku ovog veka, francuski naučnici predviđaju da će se broj pingvina na mestu ispitivanja sa 3000 parova smanjiti na čak 400. Pronalaženje novog doma ne dolazi u obzir, navodi se u studiji, jer pingvini moraju biti u blizini obale - a na tom delu kontinenta, čvrsto tlo se prostire ka jugu.
Njihovi zaključci su čak i optimistični ako se uzme u obzir trenutno stanje u kom se nalazi naša planeta, kaže stručnjak za pingvine Džerald Kujman, iz Okeanografske instituta u San Dijegu, Kalifornija. Uprkos tome, ljubitelji pingvina ne bi trebalo da očajavaju. Kujman tvrdi da će približno 400.000 carskih pingvina koji žive južnije na Antarktiku, gde je hladnije i ima leda, opstati i da kao vrsta nisu ugroženi.
Geofizičari Univerziteta u Teksasu, San Antonio, tvrde da bi i pingvini iz oblasti Poan Geoloži takođe mogli opstati, jer klimatski modeli nisu dovoljno precizni da bi se odredilo stanje ledenog pokrivača u budućnosti. Sudeći po modelima, do smanjenja ledenog pokrivača je već trebalo da dođe, i to devedesetih godina prošlog veka. Umesto toga, led se povećao.
|
