MEDICINA
Pripremio: prof. dr Branimir Nestorović
Infekcije disajnih organa u dece
Antibiotici - samo s pravim razlogom
 |
prof. dr Branimir Nestorović |
Infekcije disajnih organa daleko su najčešće bolesti u pedijatriji i čine gotovo 70 odsto svih razloga za posetu dečjem lekaru. Najučestalije među njima jesu banalne infekcije gornjih disajnih puteva, koje kod male dece u čak 95 odsto slučajeva izazivaju virusi, a to znači da njihovo lečenje ne zahteva upotrebu antibiotika. Navodeći ove podatke, prof. dr Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja za pulmologiju Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, upozorava na raširenu upotrebu antibiotika, uglavnom zbog pogrešnog ubeđenja da će oni kod respiratornih infekcija ubrzati izlečenje i sprečiti nastanak komplikacija.
Ni jedno ni drugo nije tačno, ističe prof. Nestorović, i zato insistira da se ne poseže odmah za antibioticima. Kod dece se, prema njegovim rečima, najčešće javljaju mešane infekcije izazvane virusima, takozvane koinfekcije, u kojima istovremeno deluje pet do sedam virusa. Oštećenje tkiva izazvano virusima olakšava bakterijama da se nasele na sluzokože, što naravno povećava rizik od bakterijski uzrokovanih oboljenja, ali preventivna primena antibiotika kod virusnih infekcija neće, kako objašnjava dr Nestorović, sprečiti pojavu komplikacija izazvanih bakterijama. Zato kod virusnih infekcija uvek treba sačekati sa primenom antibiotika, odnosno treba ih davati samo ako se jave znaci bakterijskih infekcija.
Sa i bez jakih lekova
Najveći broj infekcija disajnih organa prolazi bez ikakvog lečenja, kaže naš sagovornik. Banalne prehlade se povlače tokom pet do sedam dana, ali se u oko polovini slučajeva mogu komplikovati zapaljenjem sinusa i produžiti i na dve do tri nedelje. U takvim situacijama se uključuje antibiotik, kao i lekovi koji smanjuju otok sluzokože sinusa i nosa (to su uglavnom lekovi za lečenje alergijskih oboljenja, takozvani antihistaminici).
Prirodna zaštita disajnih organa
Profesor Nestorović savetuje, u okviru prirodne zaštite respriratornih organa, maksimalno izbegavanje izlaganja duvanskom dimu, koji je štetniji od svih aerozagadjivača zajedno.Redovno bavljenje sportom pomaže razvoj disajnih organa, takođe i ishrana bogata mineralima (posebno cinkom i hromom), kao i vitaminima iz prirodnih izvora (posebno vitaminom A, u obliku karotena). Antioksidansi u crnoj čokoladi, borovnica, sveže voće i povrće neutrališu delovanje negativnih faktora spoljne sredine.Probiotici takođe povećavaju otpornost na infekcije, a imaju i lokalna dejstva. Probiotske bakterije se zadržavaju u ždrelu i sprečavaju naseljavanje bakterija koje izazivaju ozbiljne infekcije. Treba ih svakodnevno koristiti najmanje tri meseca u sezoni respiratornih infekcija, od oktobra do aprila. |
Zapaljenje uva prolazi u skoro 80 odsto slučajeva spontano, tokom 48 sati, pa se zato u deteta starijeg od šest meseci sa primenom antibiotika čeka dva dana - samo se kod mališana mlađih od pola godine terapija antibioticima uključuje odmah, zbog opasnosti od komplikacija.
Zapaljenje ždrela se leči ako je izazvano streptokokom, jer samo ta bakterija može da uzrokuje ozbiljne komplikacije. Profesor Nestorović, međutim, naglašava da se pre uključenja antibiotika uzme bris ždrela i dokaže prisustvo bakterije (streptokoka) kao uzročnika, brisom ili kliničkim skorom simptoma. Za dokazivanje streptokoknog zapaljenja ždrela koristi se, između ostalog, takozvani centor skor iz 1980. godine, koji ima četiri poena - po jedan za sledeće simptome: visoku temperaturu, uvećane limfne žlezde na vratu, gnojnu anginu i odsustvo proliva i suvog kašlja - i samo deca koja imaju bar tri poena zahtevaju lečenje. U svim ostalim slučajevima sa primenom antibiotika treba sačekati i koristiti samo simptomatsku terapiju (preparate za skidanje temperature, lekove koji smanjuju bol u ždrelu i drugo). Postoje i takozvani brzi testovi za identifikaciju virusa i bakterija koji se izvode u ambulantama od strane lekara, i sa pouzdanošću oko oko 90-95 odsto daju posle 15 minuta informaciju o uzročniku oboljenja.
“Ponavljane pneumonije”
Krvna slika i druge analize nemaju veliki značaj za dijagnozu, a posebno ne za razlikovanje bakterijske od virusne infekcije, mada vrlo visoke vrednosti belih krvnih zrnaca u krvoj slici uglavnom govore u prilog bakterijskoj infekciji. Sve u svemu, lečenje antibioticima bez uzetog brisa i dokazanog streptokoka, tvrdi prof. Nestorović, povećava učestalost kasnijih infekcija ždrela jer se time uništava takozvana normalna flora grla - bakterije koje žive u ždrelu i čine barijeru prodoru štetnih bakterija.
Kad je reč o donjim respiratornim organima, za dijagnozu zapaljenja pluća je neophodan rendgenski snimak pluća i, po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, termin pneumonija (zapaljenje pluća) ne može da se koristi ukoliko se ne uradi snimak pluća. U suprotnom se, naime, govori o zapaljenju donjih disajnih organa. Kliničkim pregledom se može utvrditi postojanje zapaljenja pluća u oko 40 odsto slučajeva, mada postoji i obrnut problem, kad obilan nalaz pri slušanju prati sasvim normalan snimak pluća.
U velikog broja dece se, svedoči dr Nestorović, napadi astme lako mogu pogrešno identifikovati sa zapaljenjem pluća. Prema svetskim preporukama, ukoliko dete ima ponavljane epizode sviranja u grudima, temperaturu i takozvane “ponavljane pneumonije”, pre uvođenja antibiotika se, tokom 24 sata, uključuju lekovi za širenje bronhija. Ukoliko se opisani nalaz znatno smanji ili izgubi, onda nije reč o pneumoniji, već o opstrukciji (astmi). Na astmu posebno ukazuju snižene spirometrijske vrednosti, naročito kad se one poboljšaju posle udisanja lekova za širenje bronhija.
prof. dr Branimir Nestorović
|
