TEMA BROJA
Pripremio: M.J.
TEČNI KRISTALI
LCD monitori
 Svaki piksel LCD-a se uglavnom sastoji od sloja molekula smeštenih između dve providne elektrode i dva polarizujuća filtera. Kod LCD-a u boji, svaki pojedinačni piksel je podeljen na tri ćelije, ili podpiksela, koji su obojeni crveno, zeleno i plavo. Svaki podpiksel se može nezavisno kontrolisati da proizvede hiljade ili milione mogućih boja za svaki piksel. U zavisnosti od upotrebe monitora, geometrija piksela može biti različita. Ukoliko softver zna koji tip geometrije se koristi u datom LCD-u, to se može iskoristiti da se poveća vidljiva rezolucija na monitoru putem renderovanja podpiksela.
LCD ekrani sa malim brojem segmenata, poput onih koji se koriste kod digitalnih satova i džepnih računara, imaju pojedinačne električne kontakte za svaki segment. Ovakva struktura je povoljna samo za ekrane sa nekoliko elemenata.
Mali monohromski ekrani poput onih u ličnim organizatorima ili starijim laptopovima imaju passive-matrix strukturu. Svaki red ili kolona piksela na displeju ima jedno električno polje. Jedan po jedan piksel se kontaktira na osnovu njegove adrese u redu ili koloni. Ovaj tip ekrana se služi tzv. pasivnim matriksom jer piksel mora da zadrži svoje stanje između dva osvežavanja, a bez stalnog električnog napona. Sa povećanjem broja piksela, ovaj tip ekrana postaje manje upotrebljiv. Za ovaj tip monitora je karakteristično sporo reagovanje i slab kontrast.
Kratka istorija istraživanja
1888. Fridrih Rajnicer je otkrio tečnu kristalnu prirodu holesterola koji se dobija iz šargarepe
1904. Oto Leman objavljuje svoj rad „Tečni kristali“
1911. Šarl Magen je prvi eksperimentisao sa tečnim kristalima, postavljenim između dve ploče u tankom sloju
1922. Žorž Fridel je opisao strukturu i svojstva tečnih kristala i podelio ih u tri grupe (nematične, smektične i holesterične)
1936. Kompanija Markoni patentira prvu praktičnu primenu tehnologije „svetlosni ventil od tečnog kristala“
1962. Prva značajna publikacija na engleskom: „Molekularna struktura i svojstva tečnih kristala“, autora dr Džordža V. Greja
1962: Ričard Vilijams, iz RCA, otkrio je da tečni kristali imaju neke interesantne elektro-optičke karakteristike i uspeo da ostvari elektro-optički efekat napravivši šare na tankom sloju tečnog kristala uz primenu napona. Ovaj efekat se zasniva na elektro-hidrodinamičkoj nestabilnosti koja formira ono što se naziva „Vilijamsovim domenima“ unutar tečnog kristala.
1964: Džordž H. Hajlmajer napravio prvi ekran od tečnog kristala zasnovan na onome što je on nazvao dynamic scattering mode (DSM). Primena napona na DSM ekran pretvara početno čisti i prozirni sloj kristala u mlečno stanje. Ovi ekrani su zahtevali veliku količinu struje za rad
1970: Četvrtog decembra je efekat obrnutog nematičkog polja kod tečnih kristala patentiran u Švajcarskoj od strane naučnika Volfganga Helfriha i Martina Šadta. Potom je ovaj izum licenciran japanskim elektronskim proizvođačima koji su uskoro proizveli prve digitalne kvarcne ručne satove sa LCD ekranima i mnoge druge proizvode
1972: Prvi ekran aktivnog matriksa od tečnog kristala u SAD proizveo je T. Piter Brodi
2007: Po prvi put su LCD monitori pretekli klasične CRT monitore po prodaji
2008: LCD televizori su najbrojniji na tržištu, sa učešćem od 50%. |
Oštrije, brže, bolje
Monitori u boji i sa visokom rezolucijom poput modernih LCD kompjuterskih monitora i televizora koriste strukturu aktivnog matriksa. Svaki piksel ima svoj tranzistor, što omogućava svakoj koloni da pristupi jednom pikselu. Ovakvi ekrani deluju svetlije i oštrije od pasivnih ekrana iste veličine, uglavnom brže reaguju i daju mnogo bolje slike.
Neki LCD monitori imaju neispravne tranzistore, što izaziva da pojedini pikseli budu stalno upaljeni (nazivaju se zaglavljenim) dok su drugi stalno ugašeni (nazivaju se mrtvim pikselima). LCD monitori sa nekoliko neispravnih piksela su obično i dalje upotrebljivi. Takođe, ekonomski je neopravdano baciti monitor sa samo nekoliko neispravnih piksela zbog njihove veličine. Proizvođači imaju različite standarde za određivanje maksimalnog prihvatljivog broja neispravnih piksela.
U pojedinim segmentima, neke druge tehnologije su u prednosti u odnosu na LCD. Za razliku od CRT monitora koji jednostavno mogu da menjaju rezoluciju, LCD monitori daju savršenu sliku samo u svojoj prirodnoj rezoluciji. Takođe, mnogi LCD monitori ne mogu da prikazuju veoma niske rezolucije, poput 320x200 piksela.
Duh prethodne slike
LCD ekranima je obično potrebno više vremena da reaguju u odnosu na plazma i CRT ekrane. To dovodi do toga da se na ekranu vidi „duh“ prethodne slike pre nego što se pojavi nova. Na primer, kada se miš brzo pomera na LCD ekranu, vidi se mnoštvo kursora.
Neki LCD televizori imaju značajno kašnjenje u prikazivanju slike zbog spore obrade video-materijala. Ako je ovo kašnjenje preveliko, ti ekrani mogu biti neodgovarajući za brzo i precizno korišćenje miša. Neki LCD televizori imaju „režim za igranje“ koji smanjuje vreme potrebno za obradu.
J.M
|
