EVOLUCIJA GOVORA
Pripremio: M.J.
Majmuni i razvojni koren jezika
Vokalizacija, poput režanja, pevanja ili lajanja je veoma učestana širom životinjskog carstva a čovek je jedina vrsta kod koje je ova vokalizacija dostigla prefinjenosti i komunikativnu efikasnost koju ima govor. Kako su naši preci postali jedine životinja sa sposobnošću govora pre mnogo hiljada godina? Da li je do ove promene došlo naglo, zahvaljujući iznenadnom pojavljivanju nove moždane regije ili šablona cerebralnih veza? Ili se to dogodilo zahvaljujući postepenom evolucionom procesu?
Nedavna studija objavljena u časopisu Nature Neuroscience pruža nove informacije koje bi mogle razotkriti „kariku koja nedostaje“ između mozga neljudskih vrsta sa sposobnošću vokalizacije i ljudskog mozga. Neurolog Kristofer Petkov, sa Maks Plank Instituta za biološku kibernetiku, u Nemačkoj, je sa svojim kolegama koristio funkcionalnu magnetnu rezonancu da istraži mozak makaki majmuna. Merili su moždanu aktivnost budnih majmuna koji su slušali različite zvuke iz prirode, uključujući i vokalizaciju makaki majmuna. Naučnici su tako pronašli dokaz o postojanju „glasovnog područja“ u auditivnom korteksu ovih majmuna: to je region prednjeg slepoočnog režnja gde je aktivnost bila veća za vokalizaciju makakija nego za ostale kategorije zvuka.
Ovaj region je primećen kod nekoliko jedinki, čak i u uslovima totalne anestezije. Posebno iznenađuje što je ovaj region pokazao da je u stanju da identifikuje obraćanja istog govornika, što je fenomen koji je primetan i kod ljudi u tom delu mozga.
Možda je najznačajnije otkriće to da je oblast za razumevanje glasa prisutna i kod životinja, a ne samo kod čoveka. To znači da se ta oblast dugo razvijala i da je bila prisutna kod zajedničkog pretka čoveka i majmuna, pre oko 20 miliona godina. Ovo otkriće će omogućiti da se razume evolucija govora jer ukazuje na to da su naši preci, u trenutku kada su počeli da govore, već bili opremljeni složenom moždanom mašinerijom specijalizovanom za obradu glasa.
Utvrđeno je i da je aktivnost za obradu glasa bila jača u desnoj hemisferi mozga makaki majmuna, što je isto kao kod ljudi. To znači da je desna hemisfera možda igrala veliku ulogu u tome kako su naši preci razumeli govor, što znači da rešenje zagonetke evolucije govora možda ne leži samo u levoj hemisferi kao što se ranije mislilo.
Pošto je utvrđeno područje glasa u mozgu makaki majmuna, istraživači će tragati za novim informacijama tako što će ispitivati ovu oblast mozga majmuna, korišćenjem konvencionalnih elektrofizioloških tehnika, poput beleženja direktno na osnovu neurona. Što je još važnije, ovaj izuzetno važan rad otvara prostor za komparativne studije snimanja mozga, gde ljudi i životinje izvode slične zadatke korišćenjem slične metodologije, pa se rezultati mogu analizirati korišćenjem sličnih postupaka.
M.J.
|