ISTRAŽIVANJA

Pripremio: M.Jakovljević

Inteligencija životinja i evolucija ljudskog uma

Prednost Čoveka

Mozak čoveka ne poseduje neke izuzetno upadljive odlike koje bi mogle objasniti inteligenciju naše vrste. Na primer, naučnici nisu uspeli da utvrde povezanost veličine mozga i sposobnosti rasuđivanja kod ljudi i drugih životinjskih vrsta. Takođe, nisu uspeli da pronađu paralelu između inteligencije i veličine ili postojanja posebnih regiona u mozgu, osim možda Brokove oblasti, koja upravlja govorom kod ljudi. Nedostatak očiglednog strukturalnog korelata sa ljudskim intelektom navodi na pomisao da naša inteligencija nije u potpunosti jedinstvena: studije su pokazale da šimpanze, između ostalih, poseduju raznovrsnost društvenih i kognitivnih veština nalik ljudskim.

Ipak, naučnici su pronašli neke mikroskopske dokaze za čovekovu nadmoć. Mi imamo više neurona u moždanoj kori od drugih sisara. Takođe, izolacija oko nerava u ljudskom mozgu je deblja nego kod drugih vrsta, što omogućuje brže prenošenje signala. Ovakve sitnice navode na zaključak da je ljudska inteligencija više nalik unapređenim kognitivnim sposobnostima neljudskih primata nego izuzetno napredni oblik kognitivnosti.

Kit prepoznaje sebe u ogledalu

Zbog toga što životinje ne umeju da čitaju i govore, teško im je izmeriti inteligenciju. Stoga su komparativni psiholozi izmislili testove zasnovane na ponašanju kako bi procenili sposobnosti ptica i sisara da uče i pamte, da razumeju brojeve i rešavaju praktične probleme. Primati najčešće prolaze najbolje na ovakvim testovima.

Životinje su u stanju da pokažu socijalnu inteligenciju nalik na ljudsku. Majmuni se ponekad bave prevarama, delfini se brinu za povređene članove svog jata, a kit je u stanju da se prepozna u ogledalu. Na osnovu istraživanja, naučnici su sastavili evolucione tabele inteligencije. Primati i kitovi (gde se računaju i delfini) smatraju se najpametnijim sisarima. Među pticama, naučnici za najpametnije smatraju papagaje, sove i svrake. Ovakav raspored ukazuje da inteligencija nije evoluirala pravolinijski, a da je kulminirala kod ljudi. Deluje kao da se inteligencija pojavila nezavisno kod ptica i sisara.

Majmuni razumeju, lažu i imitiraju

Koja bi odlika mozga mogla imati veze sa ovim paralelnim razvitkom? Apsolutna veličina mozga nije od uticaja, što pokazuju mali mozgovi inteligentnih životinja poput papagaja, gavranova i pacova, kao i činjenica da su životinje sa velikim mozgom, recimo konji i krave, manje inteligentne.

Relativna veličina mozga - odnos mozga prema telesnoj masi - takođe ne pruža zadovoljavajuće objašnjenje za razliku u inteligenciji među vrstama. Na primer, ljudski mozak iznosi otprilike 2 procenta telesne težine, a kod plavog kita, taj odnos je manji od stotog dela jednog procenta.Još jedno merenje koje su naučnici pokušali da povežu sa inteligencijom je stepen encefalizacije koji se meri koeficijentom encefalizacije (EQ). EQ izražava koliko se težina mozga jedne vrste razlikuje od proseka za njihovu životinjsku klasu, kao što su sisari, ptice ili vodozemci. Ovde je ljudski mozak na vrhu liste; njegova veličina je sedam do osam puta veća od očekivane za sisara njegove veličine. Ali, ni EQ ne odražava savršeno inteligenciju: neki mali majmuni imaju viši EQ od inteligentnijih šimpanzi.

Možda je ključ u moždanoj kori, sedištu mnoštva kognitivnih kapaciteta. Ipak, ispostavlja se da veličina moždane kore zavisi od veličine čitavog mozga, pa se ni ona ne može iskoristiti da se precizira inteligencija.

Nedostatak merenja ljudskog mozga koje bi objasnilo našu inteligenciju možda potvrđuje ideju da ljudski intelekt nije nemoguće imitirati. Majmuni razumeju odnos između uzroka i posledice, prave alatke, proizvode i razumeju jezik, lažu i imitiraju druge. Stoga bi se možda moglo reći da je čovek jednostavno intuitivniji i da se bolje snalazi sa alatkama i jezikom u odnosu na druge vrste, tj. da se ne radi o postojanju jedinstvenih kognitivnih veština.

Zbog pola milijardi neurona više

Istraživači su objasnili inteligenciju posmatrajući najmanje delove mozga. Mozak se sastoji od nervnih ćelija, ili neurona, i pratećih ćelija. Što više neurona, to su moždane mreže veće i produktivnije - a te mreže određuju različite moždane funkcije, uključujući percepciju, pamćenje, planiranje i razmišljanje. Veliki mozgovi nemaju automatski veći broj neurona; u stvari, gustina neurona uglavnom opada sa povećanjem mozga.

Čovek ima 11,5 milijardi neurona u moždanoj kori - više od bilo kog drugog sisara. Međutim, čovek ima samo pola milijarde više neurona u moždanoj kori od kitova i slonova, što nije dovoljno da objasni značajne kognitivne razlike između ljudi i ovih vrsta.

Jezik je, verovatno, najočiglednija ljudska cerebralna prednost. Različite životinje su u stanju da prenose složene poruke drugim pripadnicima svoje vrste; mogu da komuniciraju o predmetima koji im nisu u vidokrugu i mogu da prenose informacije o pojedincima i događajima. Šimpanze, gorile, delfini i papagaji čak mogu da razumeju ljudski govor, gestikulaciju ili simbole u konstrukcijama do tri reči. Ali, ni nakon mnogo godina obučavanja, nijedno od ovih stvorenja nije u stanju da razvije verbalne veštine naprednije od onih koje su u trogodišnjeg deteta.

Kod ljudi, gramatika i rečnik počinju naglo da se razvijaju od treće godine. Ovo vreme se poklapa sa razvitkom Brokove oblasti koja je možda jedino prisutna kod ljudi. Odsustvo složenog predela za jezik u mozgovima drugih vrsta moglo bi da objasni zašto samo ljudi imaju jezik koji sadrži složenu gramatiku. Istraživači smeštaju razvoj ljudske gramatike na period od pre 80 do 100 hiljada godina, što ga čini relativno nedavnim evolucionim napretkom. Verovatno je to takođe napredak koji je najviše uticao na ljudski intelekt.

M.Jakovljević