MEDICINA

Pripremio: G.T.

prof. dr Đorđe Radak

Operacija podmladjivanja mozga
Hirurška prevencija moždanog udara

Slabljenje moždanih funkcija, karotidna bolest i postojanje arterijskog suženja većeg od 70 odsto, indikacije su za karotidnu endarterektomiju - način lečenja koji pacijentu obezbeđuje povratak u pun i aktivan život

Potpuno neinvazivnom i lako dostupnom dijagnostičkom metodom moguće je proveriti stanje glavnih krvnih sudova koji snabdevaju mozak i, ako se pokaže da su začepljeni više od 70 odsto, jednom hirurškom metodom koja nosi vrlo male rizike, moguće ih je očistiti, ukloniti opasnost od moždanog udara, “podmladiti” (mozak) cirkulaciju za čak tri decenije i u rekordnom roku se vratiti punom i aktivnom životu. Zvuči previše jednostavno? Možda, kad se sumira jednom rečenicom, ali sve to je ipak gotovo rutinska praksa u specijalizovanoj Klinici za vaskularnu hirurgiju pri Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje, tvrdi direktor KVH prof. dr Đorđe Radak, vaskularni hirurg i inovator takozvane everzione karotidne endarterektomije, tehnike koju je ovaj stručnjak, prvi u našoj zemlji, izveo još 1993. godine. Ali, pođimo redom...

Simptomi za brigu

Moždani udar je, iza kardiovaskularnih i malignih bolesti, u Srbiji drugi po redu uzrok smrtnosti i najznačajniji uzrok teškog invaliditeta. Statistika kaže da je u oko 80 odsto slučajeva uzrok moždanog udara (cerebrovaskularnog insulta) ishemija, odnosno nedovoljan dotok krvi u mozak, pri čemu u oko 50 odsto bolesnika ishemija nastaje zbog manjeg ili većeg suženja (stenoze) ili potpunog začepljenja (okluzije) arterije uzrokovanog aterosklerozom u vratnim segmentima karotidnih arterija - karotidnom bolešću.

Kako prepoznati karotidnu bolest, ili koji su prvi znaci mogućeg moždanog udara, pitanje je koje se nameće kao prvo kad se znaju svi ovi podaci. Prof. dr Radak precizira da su takozvani tranzitorni ishemički ataci (TIA), u vidu prolaznih i kratkotrajnih vrtoglavica i nesvestica, često prvi i jedini nagovestaji težih poremećaja, pogotovo ako su praćeni problemima sa govorom, oduzimanjem jedne strane tela i zaboravnošću. Navedeni simptomi i znaci prva su najava da treba proveriti moždanu cirkulaciju, posebno kod pacijenata starijih od pedeset godina. Budući da je moždani udar jedna od posledica promena unutar krvnih sudova, profesor Radak ukazuje i na faktore rizika za razvoj ateroskleroze, posebno na one na koje se može uticati. Pol, starost i nasleđe su nešto s čim se treba pomiriti, ali se, s druge strane, šlog može sprečiti lečenjem povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, gojaznosti, povišenih masnoća u krvi (statini), i prestankom pušenja. Antiagregaciona terapija (klopidogrelom i malim dozama acetilsalicilne kiseline) se podrazumeva, a treća važna tačka preventive na koju ukazuje naš sagovornik jesu redovni ultrazvučni pregledi karotidnih (vratnih) i vertebralnih (kičmenih) arterija.

Kontraindikacija za ultrazvučni pregled (Color Dopler ultrasonografija) karotidnih i vertebralnih arterija - nema. Reč je o neinvazivnoj, bezbolnoj i komfornoj i relativno jeftinoj dijagnostičkoj metodi koja može veoma precizno da pokaže kakvo je stanje krvnih sudova. Prikazujući ih iznutra, ultrasonografska vaskularna dijagnostika ne samo što identifikuje eventualna suženja karotidnih arterija već i to kolikog su stepena i kakva je građa plaka koji je doveo do suženja. Uz pomoć ultrazvuka je moguće videti da li na arterijama postoje aneurizmatska proširenja ili urođene anomalije, i može se proceniti kakvo je stanje krvnih sudova posle operacije ili invazivnih radioloških procedura (implantacije stenta, na primer). Vratni segmenti karotidnih i vertebralnih arterija lako su dostupni ultrazvučnom ispitivanju i, ako je neophodno, hirurškom lečenju, s ciljem da se spreči pojava šloga, demencije, otklone tegobe u moždanim funkcijama...

Bez dopunskog ispitivanja

Kao posebno značajno, profesor Radak ističe da je danas moguće uraditi operaciju karotidnih arterija samo na osnovu kvalitetnog ultrazvučnog nalaza, što zapravo znači da je oko 80 odsto pacijenata pošteđeno dopunskog ispitivanja, najčešće arteriografije, odnosno da je za pouzdane ultrazvučne nalaze neophodno obezbediti dobru edukaciju lekara i kvalitetne aparate. Arteriografija je, uzgred rečeno, invazivna i neprijatna dijagnostička metoda koja, uprkos razvoju sve kvalitetnije i složenije opreme, i dalje nosi značajan opšti i lokalni rizik od komplikacija. Ako postoje simptomi nedovoljne ishranjenosti mozga (TIA, raniji moždani udar), a uz i suženje na unutrašnjoj karotidnoj arteriji veće od 70 odsto, posebno ako je to suženje neravne površine, sa prizidnim trombom ili znacima ulceracije, treba razmotriti mogućnosti za primenu karotidne endarterektomije. Reč je o operaciji, u opštoj ili lokalnoj anesteziji, kojom se u potpunosti čisti suženje ili začepljenje karotidne arterije. Njome se, potvrđuje profesor Radak iza koga su hiljade izvedenih operacija, postiže uspostavljanje normalne ishranjenosti mozga, sprečava se moždani udar, otklanjaju simptomi kao što su nesvestice, vrtoglavice, privremena obnevidelost i zaboravnost, i sprečava se vaskularna demencija koja se javlja u slučaju kad je mozak dugotrajno izložen efektima slabe cirkulacije.

Rizici hirurške intervencije

Na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje godišnje se obavi oko 700 rekonstruktivnih zahvata na karotidnim arterijama, sa procentom ozbiljnih komplikacija ispod jedan odsto. Bez operacije, pacijenti kod kojih je indikovana karotidna endarterektomija imaju godišnji rizik od oko 30 odsto da dožive težak oblik moždanog udara, koji je u velikom broju slučajeva smrtonosan, te je jasno da su rizici bolesti daleko veći od rizika koje nosi sama operacija. Rezultati Instituta su objavljeni u ozbiljnim međunarodnim časopisima i svrstavaju ovu ustanovu među najbolje evropske centre te vrste.

Nakon operacije, pacijenti provedu jedan dan u intenzivnoj nezi. Trećeg dana bivaju otpušteni kući, sposobni su za povratak svojim redovnom aktivnostima. Štaviše, postoperativno se, ako pacijent nema pridruženih oboljenja, savetuje što brži povratak potpuno aktivnom životu i profesionalnim obavezama - već posle dvadesetak dana. Svi oblici fizičke i mentalne aktivnosti se savetuju pacijentima koji imaju aterosklerozu, zato što je napor izazov za aktivaciju cirkulacije. Antiagregaciona terapija (klopidogrel, male doze acetilsalicilne kiseline i, po potrebi, statini) se nastavlja na duge staze, obzirom da je njena uloga da spreči dalje napredovanje ateroskleroze na drugim arterijskim segmentima, ali i da očuva prohodnost operisane arterije. Redovni ultrazvučni pregledi karotidnih i vertebralnih arterija se kasnije obavljaju na svakih 6 do 12 meseci. Profesor Radak zaključuje da karotidna endarterektomija - kao minimalno rizična operacija ukoliko se izvodi u specijalizovanoj i kvalitetnoj medicinskoj ustanovi - nije naporna za pacijenta, a kroz normalizovanja moždane cirkulacije donosi mu veliku korist i potpuno nov kvalitet života.

G.T.