TEMA BROJA

M. Rajković

Visoki objekti paraju nebo širom sveta

Kule u vazduhu

Faraonske grobnice u Gizi i Sakari, najviše građevine drevnih civilizacija, i danas stoje kao spomenici trajniji od tuča (motiv poznat još staroj egipatskoj književnosti). Katedrala u Šartru, visinom svojih tornjeva i vanvremenom lepotom i u naše dane budi osećaj uzvišenosti i razamišljanje o božanskom kao i u ljudi s početka trinaestog veka. Piramide ostavljaju utisak “tereta na tlu”, crkva u Šartru je prvi “bestežinski izraz” čovekovog duha u arhitekturi. Gotika je jedno od najznačajnijih ljudskih ostvarenja, kaže Kenet Klark. I večna boravišta egipatskih vladara i gotske katedrale najviše su građevine tih dalekih epoha. Ali ovi i slični graditeljski poduhvati prošlosti imaju malo zajedničkog sa “eksplozijom” visokih objekata krajem minulog i početkom ovog milenijuma.

Profesor dr Mihajlo Samardžić

Antonio Gaudi upitan da li je njegova Sveta porodica (Sagrada familia) u Barseloni najveća katedrala, odgovorio je: “Ne, ona je samo prva u jednom novom nizu”. Gaudijevo predviđanje se još nije ispunilo. Svedoci smo, međutim, da je Frenk Lojd Rajt (Franck Lloyd Wright) bio istinski vizionar. Na predavanju o svom projektu solitera nazvan Milja (Mile High), 1946. Rajt je rekao zapanjenoj publici: “U današnje vreme ne možemo da priuštimo izgradnju ovakvog solitera. U budućnosti nećemo moći a da ga ne izgradimo”.

U svetu je dosada izgrađeno šest objekata viših od 500 m, 14 viših od 400 i čak 30 viših od 300 m. Najviše je onih visokih između 200 i 300 m (61). Najviše visokih građevina ima u SAD, Japanu, Kini, Južnoj Koreji i Emiratima. Taipej, Kuala Lumpur, Rijad i Meka diče se svojim tornjevima. Sa Kulom Rusija (648 m) Moskva takođe sledi taj trend u svetskoj arhitekturi.

Zašto se grade kule koje dodiruju nebo? Ko su njihovi naručioci, arhitekte, investitori? Ko ih gradi i od kakvih se materijala grade? Da li su one izraz večne čovekove težnje za nadmetanjem ili imaju dublju imanentnu logiku i praktičan smisao? Da li su te izdignute tačke u arhitektonskom pejzažu modernih gradova širom planete u nekoj sumatraističkoj vezi, da upotrebimo ovaj pesnički pojam?

Karakteristike visokih objekata

Diplomski rad: Stevan Jakovljević Idejno rešenje poslovno objekta - Kule u Novom Beogradu

- Visoki objekti su građevine kod kojih je gravitaciono opterećenje sporedno a dominantne su horizontalne sile: seizmika, udari vetra, vozila. Oni sadrže velike kvadrature i visok komfor. Njihova tehnologija je savršena - kaže Mihajlo Samardžić, vanredni profesor na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na departmanu za arhitektonske tehnologije i predmetni nastavnik na master studijama iz predmeta visoki objekti. - Osnovni motiv je ekonomski, iza ekonomskog dolazi visok kvalitet projektovanog prostora, a gde je velika koncentracija ljudi veliki su prihodi. Skupa lokacija traži rešenje u visinu. Suština je u ceni zemljišta. Što više neto kvadrata na jednom kvadratu zemljišta. U Americi je zemljište basnoslovno skupo, u Japanu takođe, i naš Novi Beograd je već zagušen - objašnjava profesor Samardžić. S druge strane, ljudi vole da stanuju u centru ili u neposrednoj blizini centra. Primera radi, Trgovački centar u Njujorku, zidan 1971/72, koji su Arapi srušili 11. septembra 2001, imao je 1.100.000 m2 (u njemu je živelo i radilo 50.000 ljudi). U ovaj objekat su ugrađeni vrhunski tehnološki postupci i naučno znanje: imao je 146 liftova, punu klimatizaciju, komfor i visoki stepen bezbednosti.

Ciljani teroristički napad na ovaj objekat otkrio je, međutim, njegovu “Ahilovu petu”. Avion je udario u zgradu između 79. i 80. sprata, zašto?

- Visoka zgrada zahteva punu meru opreza prilikom projektovanja - ističe prof. Samardžić. Naročito se obraća pažnja na: požare, eskplozije, zemljotrese, udare vetra, aviona, kola. O svakom tom elementu rade se čitave studije. Šta se desilo u Americi? Rušitelji Kula bliznakinja su prostudirali projekte i videli njegove slabe tačke. Kada su Amerikanci radili projekte protiv požara, smatrali su da je mala verovatnoća da će na tim tačkama doći do visokih temperatura. Uštedeli su malo para jer su radili dva objekta. Da su radili po važećim standardima, taj požar ne bi ništa uništio. Ovde su Arapi pogodili prava mesta iako se, po pravilu, takvi objekti dimenzionišu za ekstremna opterećenja. To je sve povezano sa ekonomijom - ako pravite mnogo siguran objekat, on mnogo košta. Kod visokih zgrada neophodno je ugraditi i povećani stepen sigurnosti mada ne postoji nijedna apsolutno sigurna zgrada. Najjači zemljotres podrazumeva 12 stepeni po skali MCS. Konstrukcije objekata dimenzionišemo tako da izdrže sedam-osam-devet stepeni, one mogu da opstanu i da se saniraju ali ne ako je potres jačine 11 ili 12 stepeni.

Opsesija generacija arhitekata

Bitna karakteristika visokih zgrada je duboko ukopavanje u zemlju. Zašto se ukopavaju tako duboko? Kubik zemlje je težak približno 2 t; kakav god da je projekat, zgrada je teška približno jednu tonu po kvadratnom metru. Sa metrom iskopane zemlje možemo da gradimo dva sprata. Kad ukopamo 50 m, možemo da sagradimo sto spratova a da optrećenje bude - 0. Po pravilu se ide što dublje zbog uslova optrećenja tla. Pošto je visok objekat u statičkom smislu konzola, on mora biti dobro i uklješten, to je drugi uslov. Kod dubokih ukopavanja primenjuju se dijafragme i druga visoka tehnologija, jer se u podzemnim etažama smeštaju magacini, parkinzi. Svaki visoki objekat podrazumeva da svaki prostor ima svoj parking. Visoki objekti imaju parking pod zemljom, u visini objekta ili na krovu. Amerikanci koji prednjače u visokoj tehnologiji napravili su garaže u više nivoa i bez komunikacija (iskorišćenost prostora veća od 90%).

- Kada je o materijalu reč, postoje dve škole: jedna tvrdi da je najbolje graditi u čeliku pa ga oblagati, a druga daje prednost armiranom betonu. Rusi su dugo primenjivali koncept čelik-cigla. Univerzitet Lomonosov ima čeličnu konstrukciju, a spolja je obložen opekom. Sada se, zahvaljujući tehnologiji pravljenja betona, gro konstrukcija radi od betona. Beton je dobar materijal jer može da izdrži velike napone i dobar je po nizu parametara.

Diplomski rad: Sande Vukadin Kula poslovno -stambeni objekat

Profesor Samardžić, i sam arhitekt, navodi da je nastala čitava filozofija kako projektovati i graditi visoke građevine. Visoka zgrada se razlikuje od standardne upravo po tehnologiji gradnje. Tokom gradnje niže etaže se postepeno puštaju u funkciju. Kada je zidan Trgovački centar na Menhetnu, prvi stanari su već ušli u zgradu krajem 1972, a završen je 1976. Tehnologija mora da bude takva da se istovremeno gradi i koristi izgrađeni prostor. Kapital ima svoju vrednost i treba ga što pre aktivirati.

- Visoke zgrade moraju da grade vrhunski profesionalci, one su mnogo pouzdanije i sigurnije nego manji objekti - i zbog velikog broja ljudi i zbog cene - tvrdi prof. Samardžić. - Hotel Burdž-al Arab (Jedro) u Dubaiju, npr., košta milijardu 400 miliona dolara. Ono što mene fascinira nije visina ovog hotela sa sedam zvezdica, već kako su gradili 1931, kada su graditelji, arhitekti i investitori imali manje tehnološke mogućnosti nego mi danas. Danas su materijali veoma napredovali, ali kada je zidan Empajr stejt bilding, graditelji i inženjeri su morali da budu vrlo vešti. Bilo ih je sa raznih strana jer Amerika uvek efikasno koristi sve ljudske potencijale.

Visoki objekti su bili opsesija mnogih generacija arhitekata a preteča svih projektanata visokih objekata je ruska škola konstruktivizma iz druge decenije 20. veka sa arhitektom Černjikovom na čelu. Rusi iz sovjetskog perioda imaju u Moskvi čuvenih sedam visokih objekata. Trebalo je da ih bude 16 koliko je bilo sovjetskih republika, ali se Staljinovom smrću 1953. s tim projektom stalo. Ti objekti su približne visine Empajer stejt bildinga, oko 300 m - navodi profesor Samardžić.

Kada su ruski konstruktivisti počeli da projektuju visoke objekte, nisu prvenstveno imali u vidu ekonomski momenat. Kao velika imperija hteli su da grade visoke zgrade. U vreme Staljina, arhitekti se nisu bavili temama koje imaju politički kontekst, bežali su u naučno-istraživačke institute. Černjikov je nesporno bio mudar, bavio se visokim objektima i vlastima to nije smetalo.

Među visokim građevinama Empajr stejt bilding u Njujorku je posebno interesantan već i samom činjenicom da je sagrađen 1931, za godinu i 45 dana. Visok je 381 m, što znači da je nedeljno zidano četiri i po sprata. “Reč je o visokoj tehnologiji i tempu gradnje. Naš standard je 12 dana za jednu etažu i to smatramo uspehom. Svi visoki objekti imaju multifunkcionalne sadržaje: oni su i hotelski, i stambeni i poslovni prostor. Za stanovanje su najbolje što veće visine: čistiji je vazduh i bolji pregled, a u poslovanju renta. Najam se uzima najmanje na pet godina. U njujorškom Trgovinskom centru za rentu se plaćalo stotine miliona dolara. Centar će ponovo biti izgrađen, verovatno se već rade projekti”.

Uskoro do 1500 m!

Burdž Dubai: najviši objekat u svetu u Dubaiju, visok je oko 800 m

Dosad najviši objekat u svetu nalazi se u Dubaiju (Ujedinjeni Arapski Emirati), visok je oko 800 m. Gradnja je u završnoj fazi. Prognoza je da će za tridesetak godina u svetu biti podignut objekat visok četiri kilometra. Japanci već rade projekat za objekat visine između 1200 do 1500 m, u koji će biti ugrađeni visokokvalitetni materijali i vrhunska tehnologija. Već postoji takmičarski duh: ko će napraviti veći i estetski atraktivniji konstruktivni sistem.

Ser Norman Foster, jedan od velikana istorije arhitekture, ovako razmišlja o visokim objektima iz svog otvorenog studija na obali Temze: “Razmislite o mogućnostima koje visoka gradnja pruža. Sa svojom multifunkcionalnošću ove zgrade bi mogle prerasti u naselja. Mogle bi se same održavati u životu, generisati i zatim trošiti svoju energiju, obrađivati sopstveni otpad i eleminisati mnogo kretanja, potrošnje energije, zagađenja od automobila i gradske gužve.

Foster navodi primer Hong-Konga u kome se mogu uočiti “naznake” te nove urbane matrice. Zgrade su tako povezane po horizontali sistemom klimatizovanih pasarela da se “može obići čitav grad bez silaska na zagađene ulice”.

Proročanstvo autora Milje svakim danom se ispunjava. Zato Foster ne gubi nadu da će Milenijum toranj u tokijskoj luci biti sagrađen.

Bez obzira koliko su matematika i nauka inženjerski značajne u radu španskog arhitekte Santjaga Kalatrave, umetnost i emocija su te koje ga nagone da stvara dela koja nadaleko premašuju prozaično računanje sila. Navodimo neke od visokih objekata koje je projektovao i izgradio Kalatrava: “Uvijajući torzo” u Malmeu –Švedska, „Kula“ u 80-oj South ulici u Njujorku, „Čikaška spirala“ visoka 610 m sa 160 spratova…

M. Rajković