GEOLOGIJA
Pripremio: Miomir Tomić
Materije koje ne mogu da se obnove
Borba za dragocene metale
Antimon će nestati za 15 godina, srebro za 10 a indijum za manje od 5. Armin Riler, sa Univerziteta u Augsburgu, Nemačka, procenjuje da će cinka biti do 2037. Indijum i hafnijum, koji se koriste za kompjuterske čipove, nestaće do 2017, a terbijum, koji se upotrebljava da bi se dobilo zeleno svetlo u fluoroscentnim cevima, može nestati i pre 2012. godine. I platini, najređem i najskupljem metalu, dani su odbrojani. Za nju nema sintetičke zamene, kakvu imaju dijamanti ili nafta. Kada se potroše rezerve ovog elementa na planeti, one se više nikada ne mogu vratiti.
Recikliranje vredno 90 miliona evra•
Prema ovdašnjim procenama, Srbija bi mogla da od recikliranja ostvaruje prihod od 60 do 90 miliona evra godišnje. |
Hejzel Pričard, geolog sa Univerziteta u Kardifu, Engleska, navodi da se svaki put uznemiri kada vidi đubretare na ulici, jer uvek pomisli na uzice na kesama u kojima se odlažu otpaci. U tim uzicama se nalaze tragovi platine, najređeg i najskupljeg metala na Zemlji. Platinu sadrže i brojni katalitički konvertori, koji na Zapadu moraju biti fabrički ugrađeni u svako prevozno sredstvo da bi se smanjila štetnost izduvnih gasova. Time se platina neprekidno gubi kroz auspuhe vozila. Tone ovog materijala izbacuju se na ulice i puteve širom sveta. Pričard inače istražuje mesta gde se platina koncentriše u meri da bi mogla da se reciklira. Jedno od takvih mesta su kontejneri mašina za usisavanje gradskih ulica. Procenjuje se da, ako bi se svako od 500 miliona vozila koje se danas koristi prebacilo na gorljive ćelije, to dovelo do iscrpljivanja svetskih rezervi platine za samo 15 godina. Za nju ne postoji sintetička zamena; kad je jednom iskoristimo, nema načina da je na Zemlji više ikada stvorimo.
Iridijum iz svemira ili vulkana
Poznato je da je u K-T sloju od pre 65 miliona godina otkriven izuzetno visok procenat iridijuma. Naučnici su podeljeni oko toga da li iridijum potiče sa asteroida ili kometa, mada ima i onih koji smatraju da je vulkanskog porekla.Galijum se, zajedno sa iridijumom, koristi za spravljanje poluprovodničkog materijala, inače srca nove generacije solarnih panela (koristi ih i Hablov teleskop). Rezerve ovih metala su vrlo male i nedovoljne da obezbede nesmetanu proizvodnju ćelija neophodnih za buduće korisnike solarne energije. Galijuma i iridijuma će biti za podmirivanje manje od jednog procenta potreba za solarnim ćelijama, što je ograničenje nametnuto prostim nedostatkom sirovina. |
Situacija nije bolja ni kada je reč o drugim retkim metalima kao što su indijum, koji se koristi za proizvodnju LCD flat-screen televizora, ili tantal, neophodan za proizvodnju kompaktnih elektronskih uređaja, kao što su celularni telefoni. Značajno je i pitanje koliko će, na primer, trajati svetske rezerve urana u novom nuklearnom dobu. Čak će se i rezerve tako običnih elemenata kao što su cink, bakar, nikl i fosfor nestati u skoroj budućnosti.
Niko na planeti ne zna koliko trenutno svet troši određenih elemenata. Takođe, ni približno se ne zna kolika je globalna potrošnja najdragocenijih metala. Neizvesne su i procene trenutno raspoloživih rezervi drugih metala. Informacije o retkim metalima, kao što su galijum ili iridijum, veoma su čuvane tajne rudarskih kompanija. Vlade i naučnici su tek nedavno shvatili da bi ovo moglo da izazove probleme, pa je studija na tu temu malo i obično su prilično površne.
Utvrđeno je da će, za najviše 10 godina, svetske rezerve indijuma gotovo nestati. To se već ogleda na ceni: u januaru 2003. godine, kilogram ovog metala je na svetskoj berzi koštao 60 dolara, dok je u avgustu 2006. cena porasla na više od 1000 dolara za kilogram.
Dragoceni elektronski otpad
Tokom proteklih decenija, proizvodnja elektronskih uređaja je veoma porasla, a sa njom i količina elektronskog otpada. Industrijsko i postindustrijsko društvo, prema procenama UN, proizvodi između 10 i 50 miliona tona elektronskog otpada godišnje. Računajući da se svake godine količina otpada povećava za 3 do 5 odsto, potreba za recikliranjem je sve veća.Otuda je održivost ključna reč za narednu industrijsku revoluciju: u fokusu je upravljanje razvojem na način koji neće dovesti u pitanje ispunjenje osnovnih potreba generacija koje dolaze i to, prema Švajcarskom ustavu gde je to 1987. godine prvi put uvedeno, narednih sedam generacija. EU je izdala nekoliko direktiva koje postavljaju standarde upravljanja elektronskim otpadom, recikliranjem onoga što može ponovo da se upotrebi i smanjenjem udela toksičnih supstanci i materijala. Najviše proizvoda koji su na kraju svog upotrebnog veka završavaju u zemljama u razvoju kao što su Indija i KinaIpak, u planinama elektronskog otpada kriju se dragoceni metali poput paladijuma, indijuma i srebra koje se sve više koristi u elektronici. Poslednjih nekoliko godina cena ovih metala je porasla jer su kapaciteti u rudnicima širom sveta ograničeni. Velike kompanije kao što su HP, Microsoft, Dell, Ericsson, Cisco i Philips pridružili su se inicijativi čiji je cilj harmonizacija zakona i procedura kada je reč o recikliranju elektronskog otpada i standardizaciji procesa reciklaže. |
Ovakve procene pokreću brojna pitanja. Neosnovana je zamisao da će jednog dana naša planeta moći da svim svojim stanovnicima pruži životne uslove kakve danas ima najveći deo žitelja zapadnih zemalja. Ono malo svetskih geologa koji se bave ovim problemom izračunali su troškove uvođenja novih tehnologija u budućnosti, uzevši u obzir materijale koji se koriste i razmere njihove rasprostranjenosti. Složili su se da će porast populacije na planeti i rast standarda života značiti i nezabeleženu potražnju za materijalima koje može dati jedino Zemlja. Zbog ograničenih količina određenih materijala, možda će doći i do nestanka pojedinih tehnologija.
O kakvom je problemu reč, pokazuju podaci iz godišnjeg izveštaja Američkog geološkog društva i statistika Ujedinjenih nacija o svetskoj populaciji za prošlu godinu. Kakvi su efekti koje porast standarda života ima na vreme potrebno da ključni minerali potpuno nestanu iz zemlje? Koliko će godina, na primer, trajati pomenuti minerali ako svaki stanovnik planete bude koristio samo polovinu onoga što koristi prosečni Amerikanac danas? Kalkulacija ne predviđa povećanu potražnju izazvanu novim tehnologijama i pretpostavlja da je trenutna proizvodnja jednaka potrošnji. I prema takvim pretpostavkama, proizlaze alarmantni zaključci. Ne bude li značajnijeg recikliranja, neki minerali i dragoceni metali potpuno će nestati sa Zemlje bez šansi da se stvore ni pomoću najfinijih naučnih metoda, što sadašnjoj globalnoj potrošnji daje zastrašujuću perspektivu.
Kada su naučnici sa Univerziteta Jejl, SAD, analizirali potrošnju gvožđa - jednog od najrasprostranjenijih metala na našoj planeti - uvideli su da je njegova godišnja potrošnja po glavi stanovnika u Americi na istom nivou kao 1980. godine. To možda pokazuje koliko je jednom razvijenom društvu uopšte potrebno mostova, zgrada, automobile… Da li bi se na osnovu toga mogla predvideti potreba za gvožđem u drugim društvima? Da li i potrošnja drugih metala ide istim putem? Potrebe za bakrom rastu, a daleke 2100. potražnja za bakrom prevazići će postojeću količinu u tlu.
Branka Jakšić
|
