MEDICINA
Pripremio: Gordana Tomljenović
Odvikavanje od pušenja
Pobeda nad zavisnošću
 |
Hronične plućne bolesti
Jedna od najtežih posledica pušenja, po oceni dr Sandre Krtsajić, jeste hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), odnosno kombinacija hroničnog bronhitisa i emfizema. Za HOBP, koja se smatra dugotrajnim procesom koji ponekad traje 20 ili 30 godina, karakteristično je ono prepoznatljivo kašljanje, iskašljavanje ili jutarnji pušački kašalj, otežano disanje, „zviždanje“ u plućima, česte respiratorne infekcije, crvenilo i podbulost lica praćeno cijanozom usana. Takvi pacijenti često završe na terapiji kiseonikom. Bolest je vrlo iscrpljujuća i za pacijenta, i za njegovu porodicu, i za društvo. |
dr Sandra Krstajić |
|
Za dr Sandru Krstajić, članicu britanskog Kraljevskog lekarskog koledža (MRCP - Member of Royal Colleage of Physicians of The United Kingdom), snažan utisak, po povratku u Srbiju, da se u domovini prekomerno puši, bio je neposredan podsticaj da odmah primeni nešto od svog bogatog lekarskog iskustva iz Velike Britanije. Za pilot program odvikavanja od pušenja koji dr Krstajić vodi u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medic, zasnovan na višegodišnjem radnom iskustvu u Mančesteru, već se zainteresovao veliki broj njenih ovdašnjih pacijenata.
Biohemijski poremećaj
Gotovo svaki pušač, ili bar 90 odsto njih, u nekom momentu pokušavaju da prestanu da puše, ali svega tri odsto ih uspe u tom naumu bez ikakve pomoći. Uz ovaj zanimljiv podatak, dr Krstajić objašnjava da oni ostali, koji su možda i dovoljno snažno motivisani, ipak ne uspevaju da ostave cigarete zbog toga što je nikotinska zavisnost, pored ostalog, i biohemijski poremećaj u organizmu koji može da zahteva i farmakološku pomoć u odvikavanju.
 Program odvikavanja od pušenja koji vodi naša sagovornica podrazumeva timski rad u kome učestvuju lekari, medicinske sestre i osoba kojoj je program namenjen, ali ne kao pasivni pacijent, već kao ravnopravan partner u grupi. Početni korak je intervju s pacijentom kojim dr Krstajić procenjuje situaciju, posredstvom anamneze o pušenju i opšte zdravstvene anamneze, kako bi se identifikovale eventualne bolesti uzrokovane pušenjem, ili njihov začetak. Potom sledi opšti pregled, sa biohemijskom analizom, elektrokardiogramom, i obaveznom spirometrijom (testom disajne funkcije), da bi se utvrdilo postoji li kod pacijenta neko plućno oštećenje uzrokovano pušenjem (opstruktivna bolest pluća, hronični bronhitis).
Farmakološka podrška
Dr Krstajić primenjuje lečenje nikotinske zavisnosti na više nivoa, sve u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta, odnosno od toga šta on želi, šta bi najbolje podnosio budući da farmakološke susptance uvek imaju neke neželjene efekte, ili šta bi mu dugoročno najviše odgovaralo...Od farmakoloških pomagala, dr Krstajić koristi nikotinske flastere koji se mogu naći na našem tržištu i koji po svojoj efikasnosti uglavnom ne zaostaju za onima u inostranstvu. Flasteri deluju na taj način što transdermalno, kroz kožu, prenose u krv male količine nikotina, radi suzbijanja apstinencijalnog sindroma.
Engleska škola
Dr Sandra Krstajić, internista, Medicinski fakultet završila je Beogradu, gde je određeno vreme provela na stažu. Šire lekarsko iskustvo uglavnom je stekla u Velikoj Britaniji. Ulazak u Britansko lekarsko društvo nije nimalo jednostavan, ali je zato naša sagovornica imala priliku da se obuči na način koji se primenjuje u razvijenom svetu i koji pre svega podrazumeva učenje kroz praksu, sa stalnom supervizijom visoko edukovanih konsultanata.
Isprva, godinu i po dana radila je u tamošnjoj urgentnoj službi (Acciden and Emergency), na opštim urgentnim stanjima, što je podrazumevalo primenu znanja iz interne medicine, ortopedije, pedijatrije, ginekologije. Drugim rečima, lekar u Velikoj Britaniji mora „sve da zna“ - da izvadi krv, da postavi kateter, da izvede porođaj, da obavi reanimaciju. Besprekorno izvođenje reanimacije je veoma važna stavka u edukaciji lekara u Velikoj Britaniji, gde je dr Krstajić prošla kroz kurseve ALS (Advanced Life Support), ATLS (Advanced Trauma Life Support) i PLS (Pediatric Life Support). Zahvaljujući tom iskustvu, dr Sandra Krstajić je dobila britansku Rotaciju iz interne medicine koju je uspešno i završila i stekla titulu MRCP (Memeber of Royal College of Physicians). |
Nikotinska zavisnost je, kako objašnjava dr Krstajić, posledica niza biohemijskih procesa koje nikotin izaziva u organizmu, a koji vremenom postaju sastavni deo organskih funkcija, te će se po prestanku pušenja organizam pobuniti. Pacijenti već posle nekoliko sati imaju apstinencijalni sindrom koji može da traje i do šest meseci, a koji može da se manifestuje kao niz poremećaja - preterano znojenje, pojačan rad srca, tahikardija, mučnina, povraćanje, uznemirenost, anksioznost, grčevi u stomaku, dijareja i slično.
 Pored flastera, postoje i nikotinske žvake sa malom količinom nikotina, koje su dodatno sredstvo jer zadovoljavaju oralnu potrebu koja je deo spektra nikotinske zavisnosti.
Ono što se sad, prema rečima dr Krstajić, vrlo uspešno koristi u Velikoj Britaniji jesu oralni inhalatori za inhalaciju čistog nikotina, preko kojih pacijent direktno unosi onoliko nikotina koliko mu treba. Postoje i tablete za odvikavanje od pušenja, bupropion (generičko ime), i to je jedina tableta te vrste na našem tržištu. Reč je o leku koji ima antidepresivno dejstvo. Otkriven je sasvim slučajno, tako što su pacijenti koji su ga uzimali radi lečenja depresivnih stanja istovremeno gubili želju za pušenjem. Taj lek može da se kupi u apotekama, ali ga nikako ne treba uzimati na svoju ruku, jer ima kontraindikacije i neželjena dejstva. Naša sagovornica ga koristi tek kao poslednje sredstvo, upravo zbog njegovih pomenutih dejstava.
Mogućnosti oporavka
Kad je o plućima reč, istraživanja su pokazala da je potrebno da prođe čak deset do petnaest godina od prestanka pušenja da se rizik od karcinoma smanji ili dovede na nivo nepušača, sve u zavisnosti od toga koliko se dugo i intenzivno pušilo - ali i od drugih faktora. Zanimljivo je, međutim, da se osobe koje su imale infarkt miokarda, po prestanku pušenja, brže oporavljaju, odnosno da se za samo godinu dana njihov rizik od ponovnog infarkta smanjuje za pola. Dr Krstajić navodi podatak koji je objavio „British Medical Journal“ da se u kardiovaskularnih bolesnika koji prestanu da puše posle preležanog infarkta rizik od ponovnog infarkta posle samo dve godine vraća na gotovo isti nivo kao u nepušača.
Pasivno pušenje
Kod osoba koje su dugotrajno izložene pasivnom pušenju, rizik od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma pluća isti je kao i kod pušača, jer je višedecenijsko pasivno pušenje skoro ekvivalentno aktivnom. Pušenje u trudnoći, što je za plod u utrobi takođe vrsta pasivnog pušenja, može da rezultira prevremenim porođajem ili malom telesnom težinom novorođenčeta.
Postoji i takozvani sindrom iznenadne smrti beba, kojima se ne zna uzrok, ali se smatra da jedan od uzročnika može biti pasivno pušenje deteta. Kod dece sa bronhijalnom astmom, koja su izložena duvanskom dimu, pogoršanja bolesti su česta i njihova bolest može biti komplikovanija nego u dece sa čisto alergijskom astmom. |
Upravo su infarkt miokarda ili neka akutna respiratorna infekcija, ističe dr Krstajić, neposredan povod koji pacijente snažno motivišu za prestanak pušenja.
Prevencija - od škole
Prema oceni dr Sandre Krstajić, za našu zemlju, koja odnedavno primenjuje Zakon o zabrani pušenja na javnim mestima, bilo bi dragoceno da primarnu prevencija pušenja započne još u školama. S pušenjem se obično počinje u srednjoj školi, iz više razloga, i zato pre svega deci treba ukazati na jednu veoma važnu činjenicu – da kod adolescenata, već posle godinu ili dve pušenja, dolazi do promena na plućima. Te promene se mogu, ukoliko se odmah prekine s pušenjem, potpuno „izbrisati“, jer su u tom uzrastu reverzibilne. Kod dugogodišnjih hroničnih pušača, na žalost, nikad neće doći do potpunog izlečenja pluća, ali je stabilizacija i usporavanja patoloških procesa već sasvim dovoljan razlog za odluku o prestanku pušenja. Gordana Tomljenović
|
