MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 18
Godina IV
Maj - Jun 2006g.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

JUBILEJI

Pripremio: T. B.

150 godina od rođenja Nikole Tesle
Tehnikom protiv rata

U prethodna dva broja, pisali smo o inicijativi redakcije časopisa "Planeta" da se u Beogradu ili najbližoj okolini podigne model naučne laboratorije kakva je bila ona u Kolorado Springsu, u kojoj je Nikola Tesla obavljao istraživanja i eksperimente iz oblasti visokofrekventnih struja. Ta laboratorija bila je smeštena u kući od dasaka, brvnari veličine 50 x 60 stopa (1 stopa =30,50 sm ), visine 18 stopa, sa vratima, dva prozora i velikim antenskim sistem na krovu.
Smatramo da bi model nekadašnje naučne laboratorije, sa kopijama ondašnjih aparata, dokumentima i nameštajem doprineo da se današnje generacije učenika i studenata i svi drugi zainteresovani upoznaju sa delom naučne zaostavštine NikoleTesle. Ovakava kuća - laboratorija bila bi praktično podsećanje na velikog naučnika, mesto za učenje i cilj poseta ljudi iz naše sredine i drugih zemalja. Oni koji imaju predloge za ostvarenje ove ideje molimo da se jave i predloge pošalju na adresu: časopis "Planeta“. 11000 Beograd, Majke Jevrosime 42/13. E-mail: redakcija@planeta.org.rs ili planeta@belmedia.co.yu

Ratni oblaci su se nadvijali nad Evropom, kada se u julu 1934. godine pojavio naslov na prvoj stranici New York Timesa : ‘ Tesla, u 87, donosi zrak smrti ". Članak je preneo da novi izum "šalje usmerene snopove čestica kroz prostor tako velike energije da mogu srušiti flotu od 10000 neprijateljskih aviona na rastojanju od 400 km". Tesla je tvrdio da će zraci smrti učiniti rat nemogućim, obezbeđujući svakoj državi "nevidljivi, kineski zid".

Nikola TeslaNova ideja je stvorila zavidno interesovanje javnosti, ali i kontroverze. Tesla je ubrzo zatražio od J. P. Morgana mlađeg finansijsku podršku za izradu prototipa svog novog izuma. Međutim, podrška je izostala. Tesla je pokušao da kontaktira i britanskog premijera Nevila Čemberlejna. Kada je Čemberlejn dao ostavku na mesto premijera, pošto je bio izmanipulisan od strane Hitlera na pregovorima u Minhenu, interesovanje za Teslin novi izum je utihnulo.

Do 1937. godine, postalo je jasno da će u Evropi izbiti rat. Odlučan u nameri da privuče pažnju i obezbedi finansije za svoje „ zrake mira “, Tesla je poslao tehnički elaborat brojnim državama, među kojima i SAD, Kanadi, Engleskoj, Francuskoj, Sovjetskom savezu i Jugoslaviji. Rad pod nazivom "Nova veština projektovanja usmerene i nedispergovane energije kroz prirodne sredine", dao je prvi tehnički opis onoga što se danas naziva oružjem sa snopom naelektrisanih čestica.

Efikasni snop

Nikola TeslaOno što je Tesla predstavio u ovom radu, za razliku od čudesnih „zraka smrti“, bila je jedinstvena vakuumska komora s otvorenim krajem ka atmosferi. Tesla je napravio originalan vakuumski zatvarač, usmeravajući strujni tok vazduha velike brzine ka vrhu naprave, u cilju dobijanja visokog vakuuma. Neophodno pumpanje bilo je postignuto velikom Teslinom turbinom.

Od svih država koje su primile elaborat, najveće interesovanje je stiglo iz Sovjetskog saveza. Godine 1937. Tesla je predstavio svoje ideje predstavnicima Armtorg trading Company. Dve godine kasnije, 1939., jedan deo njegovih ideja je testiran u Sovjetskom savezu, posle čega je Tesla primio ček od 25000$.

Tesla se nadao da će se njegov izum koristiti isključivo u odbrambene svrhe i da će na taj način prerasti u antiratnu mašinu. Realizacija novog sistema je zahtevala mrežu centrala smeštenih duž odbrambene linije, koje bi skenirale nebo u potrazi za neprijateljskim letelicama. Kako se snop projektovao pravolinijski, bio bi efikasan na oko 320 km, koliko iznosi zakrivljenost Zemljine površine.

Tesla je razmišljao o dodatnim, mirovnim primenama svoga izuma, od kojih je jedan prenos snage na daljinu bez žica. Dodatni, radikalni predlog odnosio se na mogućnost zagrevanja gornjih delova atmosfere u cilju osvetljavanja noćnog neba, tj. stvaranje veštačke aurore borealis.

Ni danas nije sasvim jasno da li je Teslina ideja uzimana sasvim ozbiljno. Većina stručnjaka danas smatra da je Teslina ideja neizvodljiva. Ipak, njegovi zraci smrti imaju značajnu sličnost sa današnjim oružjem sa nalektrisanim česticama, koje su Amerikanci i Sovjeti razvili tokom hladnog rata. Teslini snovi o tehnološkimredstvima koja bi okončala ratove, izgledaju i danas nemogući kao što su bili tridesetih godina XX veka, kada ih je Tesla predložio.

Nestala crna beležnica

Iz Dnevnika istraživanja Nikole Tesle
Kolorado Springs, 1899-1900.

28. septembar 1899.

Jednu od teškoća u telegrafiji i jednu smetnju u njenom praktičnom korišćenju predstavlja uzdignuti kraj sa kapacitativnošću, kako sam predložio. Teško je podići strukturu na željenu visinu i izolovati je od zemlje zbog veoma snažnih vibracija kakve se ovde proizvode ; čak i izolovana žica koja vodi gore stvara teškoće zbog strujnica koje umanjuju silu i dejstvo na daljinu.

Predlažem da se ova teškoća prebrodi na taj način što bi se struktura podigla na željenu visinu a jedna izolovana žica sa oscilatora dovela do strukture i vezala se za nju samu ili dovela do blizu nje kao kad se, na primer, koristi varnica. Ova tačka treba da bude tako locirana da postoji, u isto vreme, recimo položaj maksimuma pri vrhu a negativni maksimum pri dnu ili pri zemlji, tj. vrh i podnožje treba da su na odstojanju pola talasne dužine, ili umnožaka ove dužine.

Kada je sekundar uzemljen kao obično, biće možda zgodno da se talasna dužina u oba sistema podesi tako da oni dejstvuju usklađeno na zemlju.

Jedno od kontroverznih pitanja vezanih za Nikolu Teslu je pitanje o tome šta se desilo sa njegovim tehničkim i naučnim radovima posle njegove smrti, 1943. godine. Neposredno pred smrt, 1942, na vrhuncu II svetskog rata, Tesla je tvrdio da je usavršio zrake smrti. Prirodno je da su se FBI i druge agencije američke vlade zainteresovale za svaku, pa i njegovu ideju, vezanu za naoružanje. Postojao je strah da bi Teslini radovi mogli pasti u ruke Sila osovine ili Sovjeta.

Ujutru, posle izumiteljeve smrti, njegov nećak Sava Kosanović, došao je u njegovu sobu u hotelu „ New Yorker “. Kada je stigao, Teslino telo je već bio odneto. Kosanoviću je bilo očigledno da je neko već pregledao Tesline stvari. Primetio je da je nedostajala crna beležnica, za koju je znao da je imala oznaku "vlada".

PE Foyworth, pomoćnik direktora njujorškog FBIa, bio je nadležan za istragu. Po njegovom svedočenju, vlada je bila životno zainteresovana za zaštitu Teslinih radova. Dva dana po Teslinoj smrti, službenici Office of Allien Property došli su u hotelsku sobu i preuzeli kompletnu Teslinu ostavštinu.

Doktor John G. Trump, elektroinženjer u National Defense Researche Committee pri Scietific Researche and Development, bio je pozvan da analizira Tesline radove, koji su bili u posedu OAPa. Doktor Trump je posle trodnevne istrage zaključio :

"Njegove ( Tesline ) misli i napori u poslednjih petnaest godina bili su primarno spekulativni, filosofski i na neki način promotivnog karaktera, često u vezi proizvodnje i bežičnog prenosa snage. One nisu uključivale novi, radni princip ili metode za njegovu realizaciju.''

Čestično naoružanje

Neposredno posle II svetskog rata, obnovljeno je interesovanje za čestično naoružanje. Kopije Teslinih radova su poslate u Patterson Air Force Base, u Dejtonu, u Ohaju. Operacija pod kodnim imenom "Projekat Nik", bila je osnovana i vođena pod komandom brigadnog generala L. C. Craigiea. Cilj operacije je bilo testiranje izvodljivosti Teslinog koncepta. Detalji projekta nikada nisu objavljeni i projekat je prekinut. Međutin, desilo se nešto neuobičajeno. Kopije Teslinih radova su nestale. Ne zna se šta se sa njima desilo.

Godine 1952. preostali Teslini papiri i stvari predate su Savi Kosanoviću i vraćeni u Jugoslaviju, u Beograd, gde je u izumiteljevu čast osnovan muzej. Tokom dugog niza godina, u komunističkom režimu, zapadnim istraživačima je bilo izuzetno teško da dobiju pristup Teslinoj arhivi. Ovo pravilo nije važilo za sovjetske istraživače. Zabrinutost u Americi je narasla 1960. kada je sovjetski premijer Hruščov izjavio da je "nadomak ruke konstrukcija novog i fantastičnog oružja".

Rad na čestičnom naoružanju nastavljen je i u SAD. Godine 1958. Defense Advanced Research Project Agency ( DARPA ) inicirala je strogo poverljiv projekat pod kodnim imenom "Seesaw" u Lawrence Livermore Laboratory, u cilju razvoja naoružanja sa naelektrisanim čestičnim snopovima. Nešto više od deset godina kasnije i utrošenih 27 miliona dolara budžeta, projekat je napušten zbog "visokih troškova i nesavladivih tehničkih problema vezanih za prostiranje snopa na velikim rastojanjima u atmosferi". Naučnici koju su učesvovali u ovom projektu nisu ništa znali o Teslinim radovima u ovoj oblasti.

Krajem sedamdesetih godina XX veka, postojao je strah da će Sovjeti uspeti da ostvare tehnološki prodor. Neki od američkih analitičara odbrane zaključili su da se postrojenja ove vrste grade u južnoj Rusiji.

Američki odgovor na ovo "tehnološko iznenađenje", bila je Strategic Defense Initiative koju je objavio predsednik Ronald Regan, 1983. Timovi vladinih stručnjaka bili su u prilici da "stave na raspolaganje svoje talente u službu čovečanstva i svetskog mira, da bi podarili svetu sredstva koja bi učinila nuklearno oružje bezopasnim i zastarelim".

Danas, posle pola veka istraživanja i milijardi investiranih dolara, SDI program se smatra promašenim, pri čemu još uvek nema realnih sredstava odbrane od mogućeg napada nuklearnim krstarećim raketama.

Dugi niz godina naučnici i istraživači pokušavaju da pronađu nestala Teslina dokumenta, bez vidnog uspeha. Realno je zaključiti da, ako je Nikola Tesla znao za sredstva za uspešno projektovanje smrtonosnih snopova energije kroz atmosferu, sigurno ih je odneo sa sobom u večnost.

Priredila T. B.

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA