NAUKA KAO ŽIVOT

Pripremio: Miloslav Rajković

Telekomunikacije su specifičan vid tehnike zasnovan na čovekovoj potrebi za međunarodnim vezama. Ona ih je neprestano razvijala, prema jednom, od samog početka, jasnom međunarodnom konceptu koji je svaka zemlja, pre ili kasnije, morala da sledi. Samo deset godina od izuma telegrafije, Srbija je imala telegrafsku vezu sa svetom. Tako je bilo sa strujom, telefonijom, radio relejnim sistemima. U telekomunikacijama nema zaostatka za drugima, ali ni sopstvenog razvoja bez dogovaranja sa međunarodnim telima – kaže akademik Aleksandar Marinčić, naš vodeći ekspert u ovoj grani elektrotehnike

Nepravda prema Tesli Profesor Marinčić je od postanka Muzeja Nikole Tesle, 1956, koji je te godine posetio i čuveni fizičar Nils Bor, bio njegov saradnik a kasnije četrnaest godina direktor. Napisao je uvod i komentare za srpsko i englesko izdanje Dnevnika istraživanja iz Kolorado Springsa 1899-1900 (prevod V. Popovića), monografiju Život i rad Nikole Tesle, u Austrijskoj akademiji nauka držao predavanje o Teslinoj ulozi u razvoju radija. Autor je nekoliko izložbi o Teslinom životu i delu. Povodom 150-godišnjice Teslinog rođenja dolazećeg leta upravo priprema novu izložbu, sa velikim brojem novih eksponata. Za veliku istoriju radija, čiji je glavni urednik profesor Tapan Sarkar sa univerziteta u Sirakuzi (SAD), akademik Marinčić je napisao čitavo osmo poglavlje Teslin doprinos radio tehnici. "Velika je nepravda ne svrstati Teslu među pionire radija, kao što je to o stogodišnjici radija, učinila Evropska radio unija. Tesla je toliko prisutan i značajan u prvim danima istorije radija da je prava nesreća što ga svet nije razumeo. Ovo je bila prava prilika da se otkloni ta velika nepravda", kaže naš naučnik.

Profesor Marinčić kaže da su nam u NATO bombardovanju 1999. uništeni skori svi radio relejni sistemi i Radio-Beograd više nije jedna od najjačih svetskih radio-stanica na srednjim talasima. Ali, na sreću, savremena tehnika omogućuje da Radioteleviziju Beograd Srbi širom sveta mogu da slušaju i gledaju preko satelita ili interneta. Zato niko više i ne pomišlja da tu ogromnu radio-stanicu obnovi. "Tehnika ide ispred prakse, kablovske optičke veze su zamenile radio relejne. Stalno se radi na novim otkrićima, digitalni radio i televizija polako osvajaju svet, dok je u nas još uvek hit kablovska, koja omogućava prijem slike pedeset TV stanica. Mobilna telefonija teži multimedijalnoj komunikaciji", ističe naš sagovornik.

Za akademika Aleksandra Marinčića, redovnog profesora Elektrotehničkog fakluteta Univereziteta u Beogradu u penziji i novog direktora Galerije nauke i tehnike SANU, možemo jednostavno kazati: telekomunikacije su bile njegova sudbina. Rano je počeo da čita biografije velikana nauke, kao što su bili Faradej, Dejvi, Tesla i drugi, da se "bavi žicama" i pravi detektore i antene. Knjižica Električni i parni motori za amatere (nekog ruskog autora) pomogla mu je da ostvari svoje dečačke snove: napravi parnu mašinu (čak i oscilirajuću), turbinu, razne električne motore. U osmom razredu je, veli, na času fizike održao predavanje o motorima naizmenične struje i pokazao svoj mali univerzalni motor. Nije tada još znao šta su obrtno polje i Teslin motor. Kaže da je u tim godinama više voleo mašinstvo, ali je unutrašnji glas nadjačao prvu ljubav: mašinstvo će biti tvoj hobi a elektrotehnika poziv.

Dete živog duha

I jedan majstor, poznanik porodice Marinčić iz splitskih dana, svojim konstruktorskim duhom je usmeravao radoznalog dečaka ka elektrotehnici. Nikakvu, kaže, stručnu školu nije imao, ali je prosto bio talenat za tehniku. Za vreme okupacije je pravio zvučnike i dečje elektrovozove. "Počeo sam da ga kopiram i možda i dan-danas čuvam neki elektrovozić koji sam tada, svojim rukom, napravio. Taj majstor je kasnije bio tehničar na fakultetu a ja njegov šegrt. Toliko je bio bistar da je čak napravio projektor za 16-milimetarsku kameru i taj svoj izum patentirao. Vremenom smo promenili uloge, pa sam ja njega učio."

Prva predavanja iz merenja u telekomunikacijama slušao je kod profesora Vojina Popovića. Ali, sav nedogled te nove grane elektrotehnike otkrio je na časovima profesora Jovana Surutke. Danas, s ponosom kaže: "Zahvaljujući profesoru Surutki krenuo sam u svet telekomunikacija, antena i mikrotalasne tehnike, ali su i jedan i drugi ostavljali na studente snažan utisak i pratili smo njihov razvoj".

Aleksandar Marinčić se rodio u Sinju, dalmatinskom gradiću u splitskom zaleđu, poznatom po alkarima, u kome je njegov otac kratko službovao. Imao je godinu i po dana kada se porodica preselila u Beograd, najpre u Đevđelijsku a potom u Baba-Višnjinu ulicu. Tek kao vojnik u Splitu, imao je priliku da vidi kuću u kojoj se rodio. Sve čega se seća, Aleksandra Marinčića vezuje za Beograd, za romantični krajolik Čubure, gde je rastao i maturirao u Trećoj muškoj gimnaziji. "Osećam se Čuburcem", veli. "Uz stariju sestru Mariju, još kao četvorogodišnjak sam naučio da čitam i pišem. Bio sam bolešljivo dete, živog duha i prilično samosvestan za svoje godine".

Majka Katica je iz komižanske porodice Zanki, čiji je deda bio Italijan. Otac Stevan Marinčić, iz sela Žagrović kod Knina. Rano se otisnuo od kuće, radeći poslove koje može jedan dečak na gradnji pruge Zagreb – Split. Što se pruga bližila moru, i on se sve više udaljavao od svoje Kninske krajine i male mesne stanice Stara straža. U Splitu su se uporni krajiški mladić i mediteranski vedra otočanka upoznali, zavoleli i venčali u pravoslavnoj crkvi. Kada priča o majčinom venčanju, profesor Marinčić kaže da je "prevarila" lokalnog župnika, jer je čvrsto obećala da to neće učiniti. Profesor kaže još i to da je na otoku Visu, koji je disao punim jugoslovenskim plućima, tada bio veoma razvijen pokret vraćanja u pravoslavlje. Porodica Marinčić je stigla u prestonicu s jednim ciljem: da svojoj deci omogući školovanje. Stevan i Katica su u tome uspeli: kćerka Marija je završila istoriju umetnosti (i bila šef Kulturnog centra Beograda), Aleksandar elektrotehniku, a najmlađi Nebojša mašinstvo.

Savet profesora fizike

Tombsov "unuk" Kao Kalenov doktorant, Aleksandar Marinčić napustio je mesto docenta na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i preselio se u Ankaru. Primljen je na Srednjoistočni tehnički univerzitet u svojstvu eksperta UNESKO-a sa najvišim zvanjem P-5. Projektom je rukovodio dr Dejvid Tombs, koji je svojevremeno predavao profesoru Kalenu u Londonu. Doktor Tombs je nazvao Marinčića svojim "unukom". U Ankari je prof. Marinčić držao predavanja iz elektromagnetike, mikrotalasa, antena i merenja i rukovodio izradom dva doktorata i sedam magistarskih teza. "?ltunkan Hizal je bio prvi doktor ovog univerziteta, a naš zajednički rad je bez primedbi bio primljen u Proceeding of IEE , uglednom časopisu Instituta elektrotehničkih inženjera Engleska. U radu je razrađen postupak merenja antena sa otvorima zračenja velikim u odnosu na talasnu dužinu, uz primenu teoreme odabiranja u oblasti telekomunikacija".

Aleksandar Marinčić je, kaže, u gimnaziji naučio kako da uči. Nikada nije zaboravio nauk omiljenog profesora fizike: "Ne žurite sa čitanjem kada učite nešto novo. Pročitajte rečenicu i razmislite o njoj dok vam potpuno ne bude jasna. Tek tada pređite na sledeću i tako redom..." Kada je postao profesor, ovim rečima se često obraćao svojim studentima, "naročito onim koji su se hvalili da su sve tri puta pročitali i izašli na ispit". Na studijama je uvek sledio savet svog prvog profesora fizike. Učio je savesno i vredno i prvi diplomirao, kod profesora Jovana Surutke, kao najbolji student generacije. Bio je potom i prvi svršeni postdiplomac na Elektrotehničkom fakultetu. Pošavši u školu sa navršenih šest godina, uvek je bio bar godinu ispred svojih vršnjaka. "Cilj mi je bio da završim studije u najkraćem roku. Trebalo je da pomognem roditeljima koji su sa velikom mukom i trudom školovali troje dece", kaže.

Bilo je to vreme pionirskih dana srpske televizije. Radio je sa profesorom Jovanom Surutkom. Profesor Mitrinović, sa matematike, je privlačio mlade inženjere elektrotehnike. Marinčić nije hteo da se "potčini" matematici. "Matematika je naš alat a ne svrha", govorio je tada, ne zapostavljajući njen značaj i vrednost. Matematika ga nije privlačila kao nauka.

- Kada sam ušao u oblast komunikacija one su bile daleko od nivoa na kome su danas, ali su bile već vrlo značajne. Televizije još nije bilo. S razvojem televizije išla je ukorak i moja stručna i naučna karijera – priča profesor Marinčić. – Izabran sam za asistenta na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu za predmet Telekomunikaciona merenja, kod profesora Vojina Popovića. Ali trajni pečat mom budućem naučno-istraživačkom radu daće doktorske studije na Univerzitetu u Šefildu (Engleska) kod profesora Aleksandra Kalena (Cullen). Profesor Kalen je u Drugom svetskom ratu konstruisao radarske sisteme, a tada je bio šef Odseka za elektrotehniku na kome sam odbranio tezu "Merenje dielektrične konstante na milimetarskim talasima".

Profesor Marinčić je uvek pravio link između teorije i prakse, a engleska škola mu je u tome još više pomogla. Sa računarima smo, kaže, dobili samo jednu elastičniju formu približavanja praksi. "Praksa, međutim nije bila presudna u mom poslu, ali morao sam da imam neko praktično iskustvo da bih imao osećaj šta treba da radim. Kada u tehnici nešto teorijski smislite i ispitate, to u praksi najčešće funkcioniše bez greške".

Termalna slika

U predlogu da se Aleksandar Marinčić izabere za redovnog člana SANU, na prvom mestu je istaknuta činjenica da su "gotovo svi" njegovi naučni radovi "orijentisani na rešavanje problema koji proističu iz prakse ili imaju neposrednu upotrebljivost u praksi", i saglasnost " teorijskih i eksperimentalnih rezultata". Krenuo je od mikrotalasne tehnike (Institut "Mihajlo Pupin") i modelovanja levak antena, preko transformatora tipa "balun" (rezultati više puta navođeni u literaturi) da bi se potom posvetio istraživanjima optičkih vlakana koji omogućavaju prenos velike količine informacija (optičke kablove je proizvodila fabrika kablova u Jagodini), i modeliranju poluprovodničkih lasera i poluprovodničkih optičkih pojačivača. Za jednu laboratoriju u SAD Marinčić je istražio primenljivost multimodnih i monomodnih lasera za povratni kanal u kablovskoj televiziji. Istraživanja u ovoj oblasti sintetizovao je u knjizi Optičke telekomunikacije i zbirci rešenih zadataka Optoelektronika i optoelektronski sistemi.

Poslednjih godina akademik Marinčić se bavio teorijskim i eksperimentalnim istraživanjima laserskog snopa i termovizijske slike. "Termovizijske kamere vide objekte u mraku i termovizijska slika je drugačija od standardne televizijske slike. Na termalnoj slici ne razlikujemo boje ali vidimo konture objekta, vidimo npr., sredstvo za gađanje što nalazi izvanrednu primenu u vojnoj oblasti. Na našu nesreću, u ratno proleće 1999, nismo imali najsavremenije termovizijske uređaje", kaže prof. Marinčić. Mogućnosti praktične primene termovizije (industrija) i termalne slike (sistem ekonomičnog prenosa informacija) su znatno šire.

Miloslav Rajković