RADIODIFUZIJA

Pripremila: V. Milojević

IZLOŽBE
ISTORIJA RADIO-UREDAJA

Galerija Muzeja nauke i tehnike SANU priredila je tokom leta retku i zanimljivu postavku «Radio difuzija», gde su kao eksponati izloženi mnogi uređaji koji su omogućili snimanje, reprodukciju i prenos zvuka, odnosno ono čime je počeo nagli razvoj radija kod nas i u svetu. Izložba čiji je autor Rifat Kulenović, viši kustos Muzeja nauke i tehnike, ima dva osnovna dela: prvi, gde su prikazani uređaji uređaji za snimanje zvuka i studijski uređaji, i drugi koji čini zbirka muzejskih radio-aparata.

U okviru prvog dela značajno mesto dodeljeno je primerku najstarijeg uređaja koji je omogućio stvaranje prvog mehaničkog zvučnog zapisa-fonografa sa valjkom (cilindrom) tipa Excelsior iz 1900. godine. Kod njega se zvuk beležio (urezivao) na posebnu foliju obmotanu oko valjka, a urezivala je igla postavljena na membrani u dnu malog zvučnog levka. Iako sa skromnim kvalitetom zvuka i trajanjem zvučnog zapisa kraćim od tri minuta, zahvaljujući ovom tipu uređaja mi i danas možemo da slušamo glas čuvenog Enrika Karuza.

Krajem prve decenije 20. veka, valjak biva zamenjen ravnom pločom od šelaka. Pojavljuju se prvi mehanički gramofoni na navijanje, sa ručkom i velikim levkom koji ima funkciju akustičkog pojačavača. Uveden je standard - ploča se snima na 78 obrtaja u minutu. Na izložbi je predstavljeno više modela takvih gramofona različitog dizajna: His Master Voice, Decca, Homocord i drugi. Svi potiču iz dvadesetih godina prošlog veka. Prikazani su i setovi ploča od šelaka na 78 obrtaja.

Pravu revoluciju uređaja za snimanje zvuka i radija uopšte omogućio je pronalazak elektronske pojačavačke cevi - triode. Nekoliko interesantnih primeraka prikazano je u okviru postavke.

Uvođenje električnog pojačanja je, tridesetih godina prošlog veka, omogućilo viši kvalitet zapisa na gramofonskoj ploči, uz konstruisanje i razvoj uređaja koji za beleženje zvuka koriste magnetni medij. Veoma interesantan eksponat predstavlja uređaj koji snima ton na žicu, firme Webster Chicago 180-4 . Kvalitet zvuka ovog uredjaja je bio nesto bolji nego kod mehaničkog zapisa: snimao je frekvencije je do 6 kHz, uz dinamiku od oko 35 dB. Tokom četrdesetih godina bio je veoma zastupljen u Americi. Njegov pandan u Evropi, tačnije u Nemačkoj, u to vreme bio je magnetofon. Prvi uređaj koji je snimao na posebnim tehnološkim postupkom proizvedenoj magnetofonskoj traci zvao se K1 i predstavljen je 1936. godine. Magnetofon AEG K4, na kome je 1941. godine pri put primenjena visokofrekventna predmagnetizacija (u vreme Drugog svetskog rata strogo čuvana vojna tajna u Nemačkoj), postigao je za ono vreme gornju graničnu frekvenciju iznad 15 kHz, uz sjajnu dinamiku od preko 60 dB! Ova tehnologija je uz kasniji pronalazak vinilne gramofonske poče i «mikroreza» na 33 i 45 obrtaja, uz pojavu stereofonije i FM radija, omogućila nastanak pojma HI-FI.

Studijski magnetofon predstavljen na izložbi AMPEX 401-A jedan je od prvih magnetofona napravljenih u Americi, i praktično predstavlja modifikaciju nemačkog K4. Od magnetofonskih uređaja na izložbi je moguće videti i preteču reporterskih snimača Miniphon P55 iz 1960, kao i najpoznatiji i najčešće korišćen uređaj za snimanje tona na filmu i televiziji - prenosni magnetofon NAGRA III iz 1958. godine.

Od ostalih studijskih uređaja, vredan eksponat predstavlja mikrofon ELM 24 iz 1920. godine. Tu su još magnetofon modernog dizajna Lyrec Freed s početka osamdesetih, kao i studijski mikser EAB iz sredine šezdesetih, koji je deo istorije Radio-Beograda.

Drugi deo postavke, izložbu radio-aparata čine uređaji proizvedeni od ranih dvadesetih do sredine pedesetih godina prošlog veka. Neki su projektovani u našoj zemlji.

Ovde značajno mesto zauzima radio-aparat Konrath 4 proizveden 1928. godine u Subotici. Predstavljeni su modeli Ericsson iz 1920. (zapažen model LA368W), aparat «klasičnog» američkog dizajna tridesetih godina General Electric iz 1935, zatim radio-aparat marke Orion i više različitih aparata firme Phillips.

Radio-aparati Kosmaj 49 i Tesla 5 su prvi aparati koji su posle Drugog svetskog ušli u serijsku proizvodnju u našoj zemlji. Veliki broj proizvedenih primeraka, njihova cena i pristupačnost širokim krugovima korisnika, dali su veliki doprinos omasovljenju broja slušalaca radija tokom pedesetih godina kod nas. Dva odlično očuvana primerka oba modela, izložena su u okviru postavke.

Zanimljiv deo izložbe predstavljaju reklamni plakati sa naših prostora izrađeni između dva svetska rata, od kojih su neki reklamirali radio-aparate (plakat za «Minervu»), a neki su služili za najavu popularisanje tzv. «radio-emisija». Kao deo postavke prikazani su i novinski isečci i spisi koji dočaravaju razvoj radio-difuzije, telegrafije i telefonije kod nas.

Izložba «Radio difuzija» u Galeriji nauke i tehnike SANU ima veliki značaj jer pokazuje da naša zemlja, iako manje razvijena u odnosu na vodeće evropske zemlje u periodu koji postavka pokriva, ipak nije bila u velikom zaostatku u odnosu na razvoj žičanih i radio-komunikacija. Prva radio-telegrafska stanica u Nišu kratko je radila već 1915. godine. Eksperimentalni radio-program emitovan je iz Rakovice 1924. godine. A od 1929. godine, iz studija smeštenog u palati Akademije nauka, kreće redovan program Radio- Beograda.

Godine 1935. Radio-Beograd nabavlja za ono vreme najmodernije električne gramofonske rezače i više kvalitetnih kondenzatorskih i dinamičkih mikrofona. Puštanjem u rad novog predajnika u Makišu, 1937. godine, snage 20kW, postaje najjača radio-stanica u ovom delu Evrope. Radio-Beograd tada već ima jedan veliki (simfonijski) i dva manja orkestra (narodni i tamburaški), i emituje stalan informativni, dramski i zabavni program.

Interesantno je napomenuti da je, u predvečerje Drugog svetskog rata, u septembru 1938. godine, iz studija na Starom sajmištu pomoću uređaja holandske firme Phillips, prvi put kod nas emitovan eksperimentalni televizijski program. Nastupali su naši glumci i to je bio prvi televizijski prenos na našim prostorima uopšte.

V. Milojević