MEDICINA

Pripremila: Gordana Tomljenović

Novine u kardiohirurgiji
ČUVAJTE SVOJE SRCE

Srce treba čuvati zdravim načinom života, jer će pomoć najsavremenijih dostignuća nauke i tehnologije, barem u dogledno vreme, ostati privilegija malog broja pacijenata, ističe docent dr Siniša Gradinac, jedan od nekoliko kardiohirurga u svetu koji primenjuju nove kardiohirurške zahvate

Docent dr Siniša Gradinac, kardiohirurg Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje

Ako se na Srbiju pogleda iz ugla medicinske nauke, preciznije – iz ugla naučnoistraživačkog rada i eksperimentalne prakse u oblasti kardiohirurgije, može se reći da se naša zemlja, koliko god to za današnje prilike neobično zvučalo, nalazi u središtu svetskih zbivanja. Kad je reč o razvoju novih tehnologija i novih modifikacija kardiohirurških zahvata, Srbija postoji na mapi od tridesetak zemalja koje se time bave na vrhunskom nivou. Međutim, treba dodati da je zemlja tu poziciju stekla pre svega zahvaljujući renomeu pojedinaca entuzijasta.

Docent dr Siniša Gradinac, kardiohirurg Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, jedan je od onih domaćih stručnjaka koji najnovije zahvate na srcu demonstriraju i na klinikama širom sveta. Štaviše, među prvima u Evropi počeo je da obavlja operaciju srca ugrađivanjem balona u infarktom oštećeni vitalni organ. Ovaj stručnjak, koji ima pristup samom vrhu svetskih dostignuća u kardiohirurgiji, podseća tokom razgovora da je «čovek hodao i po Mesecu, ali da je većina ljudi to gledala na televiziji», upozoravajući da pre svega treba raditi na preventivi srčanih bolesti i da srce treba čuvati zdravim načinom života, jer će pomoć najsavremenijih dostignuća nauke i tehnologije, barem u dogledno vreme, ostati privilegija malog broja pacijenata. „Ohrabrujuće je znati da danas postoje veštačke pumpe koje mogu da ‘zamene' ljudsko srce, ali se više podstiže ako se ljude podstaknu da unapređuju svoje zdravlje”, naglašava dr Gradinac.

Insuficijencija srca

Subspecijalnost našeg sagovornika je srčana insuficijencija (srčana slabost). Ljudi kojima je srce toliko oslabilo da mogu da žive samo uz lekove, koji su fizički znatno ograničeni pa ne mogu da se kreću i da se bave sportom, niti mogu da rade, spadaju u vrlo veliku grupu pacijenata. Može se reći da je početkom 21. veka započela i epidemija srčane insuficijencije i da je u porastu učestalost te bolesti. Bolesnika sa slabim srcem je sve više, što zbog sve veće ponude lekova uz koje duže preživljavaju, što zbog starenja svetske populacije uopšte, objašnjava dr Gradinac, ali dodaje da postoji i faza kad lekovi više ne pomažu: “Transplantacija srca je standard lečenja srčane insuficijencije, ali će joj biti podvrgnut samo mali procenat ‘srećnika', jer se operacija obavlja samo u nekim zemljama i zavisi od broja dostupnih organa za transplantaciju, koji je ogranicen”. Ostalim pacijentima obično se nude drugi hirurški načini ublažavanja insuficijencije srca - popravak mitralnog zalistka, aneurizmoktomije i operacija smanjivanja srca.

Upravo u ovom poslednjem srpska kardiohirurgija je u svetskom vrhu. Operacija smanjivanja srca objedinjuje sva dosad stečena iskustva te vrste. Preko operacije (po Doru, po Batisti, i drugima) nađena je modifikacija kojom se srce smanjuje na optimalnu veličinu i ima najoptimalniju funkciju. Dr Gradinac napominje da se ni ovim zahvatom srce ne vraća u stanje punog zdravlja, ali da mu se funkcija značajno popravlja. Reč je, preciznije, o isecanju onih srčanih delova koji više nisu funkcionalni, da bi se postigao smanjeni volumen i time bolja srčana funkcija.

Nakon infarkta miokarda, srce se na mestu “udara”proširuje, pa mišić većeg volumena ne može više da snažno pumpa krv. Kardiohirurg u tako oslabljeni organ ubacuje balon koji će, naduvavanjem unutar srca, “pokazati” njegovu pravu veličinu i oblik, a “višak” mrtvog tkiva će potom biti odstranjen. Pre tri meseca, dr Gradinac je ovu operaciju prikazao kolegama u Siriji, poslednjoj u nizu zemalja gde ju je demonstrirao kao jedan od nekoliko kardiohirurga u svetu koji primenjuju ovaj metod.

Docent dr Gradinac je, takođe, vrlo često citiran autor velikog broja radova objavljenih u vodećim svetskim stručnim časopisima, a o njegovom naučnom doprinosu svedoči i činjenica da u inostranstvu često drži predavanja po pozivu.

Budućnost koja je već počela

Novina u svetskoj kardiohirurgiji je i ugradnja veštačkih pumpi za srce. U toku je nekoliko eksperimenata u svetu, za zamenu kompletnog srca. Kod nekoliko bolesnika su takve pumpe već ugrađene, ali sa kratkim efektom. Postoje, međutim, i uređaji koji pumpaju krv samo umesto levog srca, koje je glavni “motor” celog organa, i njemu je pomoć najpotrebnija.

Pumpe za levo srce, ili LVAD (left vetricular assist device) poslednjih godina su sve savršenije, sve su manje pa se lakše se ugrađuju, i sve su jeftinije, pa tako i pristupačnije. U narednih pet do deset godina medicina će se, prema rečima dr Gradinca, približiti idealu takve pumpe - efikasne, lake za održavanje i relativno jeftine. Ima pacijenata kojima su ove pumpe ugrađene kao definitivna terapija.

Transplantacija organa Ministarstvo zdravlja Republike Srbije nastoji da obnovi praksu transplantacije organa. Dr Siniša Gradinac je predsednik Republičke stručne komisije za transplantaciju organa, koja pokušava da zakonski uredi tu oblast, i u organizacionom i u finansijkom smislu. Primeri transplantacija iz sredine devedesetih godina pokazali su da domaća medicina to može, ali su i te operacije bile rezultat entuzijazma grupe stručnjaka. Da bi bile održive, neophodna su sistemska rešenja, koja se uvode korak po korak. Dr Gradinac ističe da je, između ostalog, promenjen pravilnik o moždanoj smrti, što je preduslov za kadaveričnu transplantaciju – uzimanje organa sa moždano umrlih osoba.

Nedavno se pojavila takozvana levitroniks pumpa, zasnovana na principu elektromagnetnog polja Nikole Tesle, 105 godina nakon tog Teslinog otkrića. Pumpa se sastoji od plastične košuljice sa propelerima i magnetnog centra, nalazi se u magnetnom polju i praktično “lebdi” u krvi bolesnika. Ta nova tehnologija zahteva znatno manje lekova protiv zgrušavanja krvi, i može da se održava kao veštački zalistak. Biće potrebno da se reši još nekoliko problema u vezi sa napajanjem, i svet je na pragu efikasnih veštačkih pumpi za srce. Počinje era koja je pre dvadeset godina bila samo deo mašte, jer već postoji više desetina srčanih pumpi - neke su počele da gube na značaju, a neke su se pokazale kao dobre. U svakom slučaju, neprestano se istražuje u toj oblasti, potvrđuje naš sagovornik.

Dr Gradinac ističe da tim stručnjaka sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje redovno učestvuje u velikim svetskim istraživačkim projektima, zahvaljujući poverenju koje je stekao u medicinskoj javnosti SAD i zapadne Evrope. Zna se da beogradski kardiohirurzi, u saradnji sa kardiolozima i anesteziolozima, mogu kvalitetno da obave svaki naučni zadatak, te im se, u okviru toga, poveravaju i sredstva koje domaće zdravstvo ne bi moglo da priušti – Institut je, na primer, besplatno dobio šest levitroniks pumpi za srce.

Naučno-istraživački rad

Dr Siniša Gradinac upravo vodi jedno istraživanje koje treba da odgovori da li se bolesnicima sa oslabljenim srcem ipak može pomoći ugradnjom bajpasa. Takvi pacijenti dosad, zbog srčane slabosti, nisu mogli da budu operisani, iako nemaju značajne tegobe. Neki statistički pokazatelji, međutim, govore da postavljanje bajpasa na svaku suženu arteriju može da produži život. Među 95 vrhunskih svetskih bolnica koje obavljaju pomenuto naučno istraživanje, tim beogradskog Instituta jedan je od vodećih, i jedini evropski institut van Evropske unije koji je odabran da u njemu učestvuje.

Dr Gradinac otkriva da sa kolegama na Institutu i uz pomoć Ministarstva zdravlja pokušava da napravi prodor u oblasti transplantacije srca i ukazuje na činjenicu da je tehnologija koja nazaustavljivo napreduje istovremeno i vrlo skupa i nedostupna većini pacijenata. Zato i ističe značaj preventive. U nas, infarkt miokarda pogađa relativno mlade ljude, čak i sa 35 ili 40 godina, što je u razvijenom delu sveta retkost, a rezultati nalaza na koronarnim arterijama našeg stanovništva su katastrofalni, opominje naš sagovornik, uz podsećanje da upravo srčani udar, kod ljudi koji ga prežive, kao trajnu posledicu ostavlja srčanu slabost.

Kardiohirurgija će takvim pacijentima moći da pomogne, ali na kraju bolesti, ističe dr Gradinac, a za život se treba boriti ranije – zdravim načinom ishrane, kretanjem i odbacivanjem pušenja.

Gordana Tomljenović