GEOLOGIJA

Pripremili: Dr Nade�da Krsti� i In�. Krsta Batalovi�

Pomo�u sonda�nih bu�otina, va�enjem jezgra i uzoraka podzemnih voda i �neagresivnim� geofizi�kim metodama, dolazi se do zaklju�aka o pro�losti, sada�njosti i budu�nosti nekog dela tla - u na�em slu�aju Beograda.

Beograd je izgra�en na uzdignu�u, rtu koji zadire duboko u Panonsku niziju a na jugu se vezuje za Avalu, Kosmaj i druge planine. Ovaj rt �ine �vrste kre�nja�ke stene stare oko 120 miliona godina (baremski i aptski kat donje krede). Na�alost one u Beogradu le�e duboko pod povr�inom i proviruju samo kod klinika i na Top�iderskom brdu, ali su nabu�ene na mnogim drugim mestima, uklju�iv strogi centar grada.

Na �vrste sive mezozojske kre�njake nalepili su se mnogo mla�i i manje �vrsti �u�kasti i beli�asti kre�njaci badena i sarmata, 15-13 miliona godina stari. Raspored mla�ih, neogenih kre�njaka zavisio je od reljefa dna Panonskog mora u to vreme.

Sledi faza produbljavanja morskog dna, kada se talo�e gline gornjeg sarmata i panona. To nisu prave gline jer se u njima nalazi velika koli�ina praha. Ipak, �ak i 1 procenat sitnih glinovitih �estica mo�e da uslovi klizanje tla na padinama.

Za stvaranje padina, tokom poslednja dva miliona godina, bile su zadu�ene reke i manje teku�ice. Pre re�ne erozije, padine su bila mesta gde je Panonsko more udaralo o bregove i odnosilo stariju glinu (15-12 miliona godina). A kad bi se malo smirilo, talo�ilo je glinoviti prah, ali sa mla�im fosilima. Zbog toga se naj�e��e javlja nepravilan raspored mekih neogenih, �esto peskovitih kre�njaka i ponekad peska, sa jedne strane, i gline sa druge. Postoje prekidi u sedimentaciji �ak i unutar glinovitog stuba jednog kata (npr. sedimenata Panonskog jezera koje je postojalo od pre 11,6 pa do pre 8 miliona godina) a pogotovu izme�u panona i sarmata (granica na oko 11,6 m.g.) ili sarmata i badena (granica je pribli�no na 13 m. g.). To su takozvani hijatusi (prekidi), ponekad obja�njavani dejstvom morskih struja na izdignute delove morskog dna, na kojima su formirani sprudovi koralskih algi, a sa kojih su struje odnosile mulj.

Spirana povr�ina uzdignu�a

Starost kre�njaka, peska i glina utvr�ena je,na prvom mestu, zahvaljuju�i fosilima koji se nalaze u morskim i jezerskim talozima. Na principu evolucije, a jo� vi�e zbog promene hemizma vode, menjao se �ivi svet koji je naseljavao Panonsko more i kasnije, kad je odvojeno od svetskog okeana. Mestimi�ne vulkanske erupcije, u bilo kom delu Panonske nizije (�iji je materijal na�en u bu�otinama u Vojvodini i Ma�arskoj) dale su materijal koji je mogao biti meren radiometrijskim metodama koje utvr�uju starost. Merenja paleomagnetizma, koja su jo� u toku, pove�ala su preciznost datiranja. A tu su i rezultati Milankovi�evih osmatranja koji su jo� ta�niji - ali najmanje primenjivani ba� kod nas.

Dejstvom re�ne erozije, sa Beogradskog rta sprana je glina natalo�ena u vremenu izme�u 7,2 i 5,5 miliona godina, tj. tokom pontijskog kata. Dokaz da je postojala i na u�oj teritoriji grada nalazi se u spu�tenim delovima tla, sa jedne strane kod Belog potoka, ispod Avale i sa druge strane na prostoru dana�njih Ov�e i Novog Beograda, gde su pontijske pra�inovite gline na�ena u bu�otinama.

O vremenu pliocena koji je trajao od 5,5 miliona do 1,81 milion godina, uklju�iv i stariji antropogen, sve do pre 300 hiljada godina ima sasvim malo podataka. U okviru grada, verovatno pliocenski, laminirani (skoro tabli�asti) peskovi nabu�eni su kod Rospi-�uprije. Van grada ima ih na ulazu u Grocku, u temeljima hladnja�e gde se nalaze na rasednom kontaktu sa pontijskom pra�inovitom glinom. Na Novom Beogradu beli pesak sa pink-crvenim mrljama hidrohematita mo�e pripadati samo pliocenu.

U vremenu izme�u 1,81 miliona godina i 300 hiljada godina, tj. tokom starijeg antropogena, potoci i reke sprale su veliku koli�inu dovoljno mekanog glinovitog materijala. Njegova debljina bi se u centru Beograda mogla oceniti na vi�e stotina metara. Ali stalno moramo imati na umu da je Beogradski rt bio uzdignu�e na dnu ogromnog jezera, prvo Panonskog a potom Pontijskog. Zato se puna debljina nikad nije natalo�ila u centru grada. Koliko je tu bilo sedimenta - ne zna se.

Zna�i: za milion i po godina starijeg pleistocena, ogromna koli�ina materijala je sprana. Time je poreme�ena ravnote�a tektonskih blokova koji tu postoje jo� od mezozoika. To je izazvalo nova pucanja po starim linijama razlamanja (slika 2).

Do ovih pucanja nije do�lo odjednom. Ona su po�ela na mestima gde je u datom momentu bilo najve�e rastere�enje. Produ�ila su se i kasnije jer tektonski blokovi nisu mogli da se brzo stabilizuju. Zbog toga se jedan deo maki�kih slojeva, u Maki�u vodonosnih (u Maki�koj ravnici i na Adi Ciganliji reni bunari crpu vodu), a koji se �irio i na prostor platoa zapadnog Vra�ara, nalazi na znatno vi�oj koti nego u Maki�u (sl. 2).

Gips ispod Terazija

Maki�ki slojevi su na platou zapadnog Vra�ara manje vodonosni nego u samom Maki�u ali je zato podzemna voda u njima daleko agresivnija. Zbog me�anja sa vodom iz kore raspadanja panonskih glina, u njoj ima vi�e sumporne kiseline. A odakle sumporna kiselina? Atmosferske padavine, prvenstveno ki�a, sakupljaju iz vazduha ugljendioksid i sa njime grade ugljenu kiselinu. Ova kiselina je dovoljno jaka da transformi�e melnikovit pirit u limonit i time promeni sivu boju gline u oker, �e��e �utu. Tim procesom osloba�a se sumporna kiselina koja je agresivna. Kiselina reaguje, u prvom redu, sa kalcijumkarbonatom iz laporovite gline - ali i sa betonom kadgod joj se na�e na putu. Rezultat reakcije sa kalcijumkarbonatom je gips, koji na Terazijama ispunjava 10 cm �iroku subvertikalnu pukotinu popre�nim pritkama debljine do 1 santimetar.

Tektonska karta grada Beograda. Crvenim linijama su ozna�eni rasedi (Krsti� i Siko�ek, 1984). Crvenim linijama su ozna�eni pretpostavljeni i i sigurni rasedi. To su uglavnom relaksacione rupture na kojima mo�e do�i do neznatnog pomeranja usled dejstva spoljnih agenasa, npr. udaljenih zemljotresa, kakav je bio u Bukure�tu.

Legenda: 1. pretpostavljeno rasprostranjenje srednjeg pleistocena (� Maki�kih' slojeva), 2. kote donje i gornje granice Maki�kih slojeva, 3. sada�nja izohipsa na 130 m, 4. temeljne jame sa �ljunkom lokalnog sastava, 5. nalazi zuba slonova i raznih delova kostura ki�menjaka, 6. Te�i�eva ciglana (opisao je Laskarev, 1928), 7. izdanci kre�njaka u varo�i � velika povr�ina donjekrednog kre�njaka na Top�iderskom brdu nije zacrnjena a nalazi se, uglavnom, iznad izohipse od 130 m, tj. oko Top�iderske zvezde i Vo�dova�ke crkve

Rasprostranjenje srednjepleistocenskih Maki�kih slojeva se zavr�ava kod Beograda. Njihov glavni deo je u Vojvodini tako da se u Beogradu nalazi njihova ju�na granica, izvijugana, jer se zalivi zavla�e izme�u bre�uljaka..

Doga�aji u vremenu izme�u 300 hiljada i 100 hiljada godina BP (before present - pre dana�njice) bili su najzna�ajniji za oblikovanje sada�njeg beogradskog terena. Tada je formiran veliki broj klizi�ta. Nastala su usled potkopavanja no�ice klizi�ta nekim vodotokom. Nije bitna njegova veli�ina -najve�i pripada reci Savi i on je aktivirao Savski amfiteatar �ija je gra�a kompleksna te su i o�te�enja tla raznolika. Dunav je ve�a reka ali je delovao i sad deluje samo na Karaburmi.

Lesna pra�ina navejavana je u vremenu izme�u 100 i 10 hiljada godina BP. To je izvanredna gra�evinska podloga, �ak prostor za ukopavanje podruma vina, mlekara i sli�no. Lesna pra�ina, navejavana tokom poznog ledenog doba, umirila je skoro sva stara klizi�ta.

Primeri

Savski amfitetar, �iju je no�icu potkopavala reka Sava, prostrana je padina izgra�ena od panonskih laporovitih glina. Po�inje od pijace Zeleni Venac i ulice Kraljevi�a Marka. Tu je kli�enje tla veoma izra�eno. Zavr�ava se negde kod Nemanjine ulice, gde se povr�ini primi�u donjepanonski laporoviti kre�njaci koji su stabiliziraju�i faktor. Sada�nji trg Slavija bio je udubljenje klizi�ta.

Na platou zapadnog Vra�ara nalaze se Svetosavska crkva i Narodna biblioteka. I dok crkva nema velikih ukopavanja u tlo, Narodna biblioteka je u maki�ke slojeve ukopala svoje magacine. Istina, maki�ki slojevi tu nisu toliko vodonosni kao u Maki�u. Ali su debeli, mestimi�no i preko 15 metara. To su pra�inovito-glinovito-�ljunkovite naslage koje mestimi�no sadr�e dovoljno vode. Na tom potezu su 1974. ra�ena detaljna geolo�ka istra�ivanja za potrebe projektovanja metroa.

Relativno mali �uburski potok (Ju�ni bulevar) izazvao je kli�enja donjeg dela padine Kote�-Neimara. Milica Ratkovi�-Viji� i Olga Isakovi� bu�enjem su dokazale, 1982. godine, prisustvo tipi�nog klizi�ta malog obima, jedne urvine duboke manje od 21 m i ne�to �ire od toga, kasnije zapunjene mla�im sedimentima koji su stabilizovali padinu. Relativno male zgrade - porodi�ne ku�e i vile nisu probile ovaj za�titni sloj.

Me�utim, poznati su i primeri kako se u veoma stabilnom, ocednom lesu mo�e izazvati lom tla, neadekvatnim sprovo�enjem oluka sa ku�nicom. Tako se u naselju Altina nalazi vi�espratnica koja je zbog prekomernog vla�enja propala u les tako da su joj podrumski prozori do polovine pod zemljom. Mala privatna ku�a Kranti�a, vikendica u Vr�inu, tako�e je sprovela oluke u zemlju. Jedan ugao ku�e je usled toga bio odlomljen i odvojen do mere da se odrastao �ovek provu�e kroz gornji (najudaljeniji) deo tako nastalog otvora.

*
Zemljane radove u svetu (po�ev od Ma�arske i Austrije) pa�ljivo prate dr�avne geolo�ke slu�be. I danas postoje kartoteke arte�kih bunara iz �itave Ma�arske, iz XIX veka. Austrijanci su jo� rigorozniji. Ni u jednoj temeljnoj jami ne mogu da po�nu gra�evinski radovi bez zvani�nog lica - op�tinskog geologa i njegovog potpisa.

Dr Nade�da Krsti�
In�. Krsta Batalovi�