PRIČA SA NASLOVNE STRANE
Život van zemlje
Kada se pitamo da li postoji žvot van Zemlje, pitamo se, u stvari, da li je pojava života toliko tvrdoglavo izuzetna pa da se pojavi samo jednom u istoriji univerzuma? Ili je "život" ispisan u svim zakonima fizike?
Prošlost se teško saznaje i otkriva. Ključ može da bude neko staro pismo zaboravljeno na tavanu, drevni hram zarastao u džungli. Sa istraživanjem vanzemaljskih svetova problem je gotovo identičan. Čak i kada znamo da tamo ima "nešto", put do bilo kakvih znakova života liči na potragu za iglom u plastu - zvezda
U potrazi za vanzemaljskim bićima, naučnici su već pretražili dobar deo vidljivog i nevidljivog dela neba, tragajući za radio-signalima drugih, tehnički naprednijih civilizacija; poslali su sonde ka svim planetama Sunčevog sistema, osim jedne; proučili su ekstremne oblike života na Zemlji da bi bolje razumeli uslove koji su potrebni da bi se život održao; podrobno su ispitali okolinu obližnjih zvezda.
Možda još vekovima nećemo otkriti postoje li vanzemaljci ili ne - u najmanju ruku sve dok nam se oni sami ne jave. Ali, istraživači nastavljaju da usavršavaju svoje metode kao da će se "mali zeleni" pojaviti već sutra. Otkrića poslednjih godina su poseban podsticaj za nove pokušaje. Na primer, da je Marsovom površinom nekada tekla voda, da Jupiterov mesec "Evropa" možda sadrži podzemno more, ili otkriće da je u blizini našeg sistema otkriveno blizu 100 planeta koje bar spolja podsećaju na Zemlju.
Naučnici se danas nalaze između dve dileme: jedni se pitaju šta bi moglo da znači to što su se sve dosadašnje potrage završile neuspešno; drugi tvrde da je potraga tek počela.
Kada neko malo ne zna, u narodu se kaže: "ne bi umeo da nađe ni kod popa bradu". Sličan je slučaj i sa "zemaljskim" naučnicima kada se okrenu da traže život van ove naše, nama, manje-više, dobro poznate planete. Pre više godina taj problem je otvoren u naučnim krugovima kada je bilo jasno da ćemo uskoro moći da se otisnemo u nepoznate okeane kosmosa i da širom svemira šaljemo svoje izaslanike, robote, sa zadatkom da otkriju tragove života. Problem je, u suštini, i složen i vrlo banalan: naučnici ni tada ni danas nisu bili u stanju da "objasne" robotu kako da prepozna život.
Otuda su mnoge, kasnije lansirane sonde, imale krajnje pojednostavljene zadatke: da prepoznaju kakvi su uslovi za život - da li ima vode, na primer. Međutim, ni tada nije bilo mnogo lakše. Za uslove za koje smo mi verovali da su nemogući, ispostavilo se da ipak jesu kakav-takav uslov za šivot. Tek poslednjih godina otkriveno je da i ovde na Zemlji, neka niža bića opstaju i na tako paklenim mestima kakva ni Dante nije mogao da zamisli. Samo u poslednjih deset godina otkriveno je više od 1.500 novih vrsta mikroorganizama, od kojih najveći deo naseljava pravi kotao čistilišta, duboko u utrobi planete. Razvojem tehnika istraživanja i boljim poznavanjem "geobiološke" istorije Zemlje, sada je, donekle, lakše prepoznati i pretražiti najraznovrsnije životne forme.
Pored Marsa čini se da jednake šanse za senzacionalno saznanje imaju i istraživanja na satelitu "Evropa".
Čuveni britanski astronom član viteškog reda i Kraljevskog naučnog društva, Patrik Mur, veruje da su veće šanse na strani Marsa:
"Ja bih se kladio na Mars. Tamo ima vode i svi su izgledi da je to nekada bila plodna planeta. Ako na "Evropi" ispod ledenog pokrivača postoji i čitav okean, ipak bih rekao da je to prilično negostoljubivo mesto. Za sada verujem da su šanse za otkriće života na Marsu 50:50. Prvi sledeći uzorci materijala trebalo bi da pruže konačan odgovor, a ja se veoma nadam da tamo ima života."
Ovakvo uverenje je dobilo čvrstu podršku sa potpuno neočekivane strane, od Džordža Kojna, direktora Vatikanske astronomske opservatorije. Kojn smatra da je "ludost" misliti da vanzemaljski život ne postoji i da su ljudi sami u svemiru.
On i njegovi saradnici su došli do ovakvog zaključka posle višegodišnjih istraživanja iz astrofizičkog centra Vatikana u Kastelgandolfu, kraj Rima.
U intervjuu milanskom "Korijere dela sera", Kojn kaže: "Univerzum je toliko prostran da bi bilo suludo misliti da smo mi izuzetak. Gotovo svakodnevno nam stižu podaci koji potvrđuju mogućnost postojanja životnih formi koje bi se verovatno razlikovale od oblika života na Zemlji.
Prvi pobornik i pravi osnivač teorije da čovek nije i ne može biti jedini civilizovan oblik života u vascelom kosmosu je francuski publicista Žak Beržije, osnivačnovog naučnog pravca poznatog pod imenom Klipeologija, čiji je osnovni cilj da objasni mnoge od drevnih zagonetki čoveka. Jedna od njih je svakako i mogućnost posete vanzemaljaca našoj planeti.
Putovanje ogromnim svemirskim prostranstvima već danas teoretski nije problem. Po pretpostavci Karla Segana, takvu posetu možemo da očekujemo sa neke od planeta na 8 do 25 svetlosnih godina udaljenih od nas. Prema Frenku Drejku i njegovoj čuvenoj formuli: N = n5 x 10-3 kandidati iz tog okruženja mogu biti zvezde veličine Sunca, kao što su:
EPSILON REKE .....10,8 svet- losnih godina
TAU KITA................ 12,2"
SIGMA ZMAJA .......18,2"
DELTA PAUNA ...... 19,2"
82 REKE ................ 20,9"
BETA Vodene Zmije 21,3"
ZETA TUKANA ...... 23,3"
Podaci prikupljeni do poslednjih godinu dana govore da naučnici imaju razloga da veruju da oko ovih zvezda kruži bar stotinak planeta na kojima postoje uslovi za život.
Putovanje na ovim razdaljinama, međutim, mogle bi da ostvare civilizacije koje su u stanju da proizvedu energiju veličine 4 x 1044 erga/sekundi, tj. energiju kakvu emituje čitava galaksija. Potencijal energije koju stvara naš planetarni sistem zasad je 4 x 103 erga/sec, što je doista malo za međuzvezdana putovanja. U odnosu na program SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence) veći razvoj potencijala energije očekuje se vrlo skoro, do 2.030. godine.
Prema mišljenju Setijevih istraživača, velika je verovatnoća da razvijene civilizacije postoji negde u radijusu od 25 svetlosnih godina, jer nam to potvrđuju i osnovni zakoni egzobiologije. Naime, prema nekim pretpostavkama, zasnovanim na modelu Mlečnog puta:
1. Broj zvezda u našoj Galaksiji iznosi preko 300.000.000.000!
2. Broj planetarnih sistema u našoj Galaksiji iznosi 280.000.000.000!
3. Broj sistema sličnih Sunčevom, iznosi 75.000.000.000!
4. Broj zvezda sličnih Suncu u našoj Galaksiji iznosi 52.000.000.000!
5. Broj nastanjenih planeta, po ovoj hipotezi, iznosi 650.000.000!
6. Broj tehnološki razvijenih civilizacija je 390.000.000!
7. Broj trenutno sličnih tehnoloških civilizacija je 530.000!
Po nekim pretpostavkama mi spadamo među "najprimitivnije" civilizacije u svemiru, bez obzira što od čitavog svemira imamo uvid u samo 8 odsto prostora, dok ostalih 92 odsto za nas još predstavlja zagonetku. S druge strane, ako je reč o putovanjima svemirom, treba takođe uzeti u obzir i Ajnštajnovu teoriju relativiteta, imajući u vidu vreme neophodno za ostvarenje tako dalekih putovanja.
Ovi se odnosi postavljaju prema razlikama u proticanju zemaljskog vremena i vremena prošlog na svemirskom brodu - pod uslovom da se brod kreće brzinom od bar 280.000 kilometara u sekundi. To praktično znači: da bi jedna posada prešla put od 137 svetlosnih godina, ona bi morala da leti 20 punih godina i to brzinom svetlosti, dok bi za tih 20 godina leta,na Zemlji proteklo ravno 270 godina! Naravno, što se tiče razvijenijih civilizacija, one bi, na osnovu energetskog potencijala, mogle pripadati drugom ili trećem stepenu moći. Na primer:
1. Civilizacije koje koriste energiju PLANETA - Civilizacije moći - 1020 erga/sec
2. Civilizacije koje koriste energiju ZVEZDA - Civilizacije moći - 1033 erga/sec
3. Civilizacije koje koriste energiju GALAKSIJA - Civilizacije moći - 1044 erga/sec
Ako bi se zapisi iz starih predanja uporedili sa novim astronomskim saznanjima, najverovatnije je da bi "Planete bogova" trebalo tražiti u nekom od sledećih sistema:
SAZVEŽĐE ZVEZDA
Vlašići Alcyon
Canis Mayor Sirijus B.
Bootes Izar
Volar M 451
Bile bi to zvezde približne masi i tipu našeg Sunca. Da li su potencijalni žitelji ovih sazvežđa ikada pokušali da sa nama stupe u kontakt? Zahvaljujući moćnijim sredstvima osmatranja kosmosa, a pre svega moćnom teleskopu "Habl", sada već pouzdano znamo (prema podacima do aprila 2004. godine) da van našeg sunčevog sistema postoji još 100 drugih planeta. Teleskopi su zabeležili njihovo postojanje, ali ne tako detaljno da već znamo ko su nam prve kosmičke komšije."
A. M.
|