MEDICINA

Rekonstrukcija treĆeg genoma

Naučnici su, kako objavljuje časopis "Nejčer", upravo počeli da analiziraju genom pacova, utirući time put ka njegovom upoređivanju sa dva nešto ranije razjašnjena - genomima čoveka i miša. Upoređivanjem evolutivnih faza X hromozoma kod čoveka, pacova i miša u odnosu na njihovog zajedničkog pretka koji datira od pre 80 miliona godina, biće po prvi put moguća i rekonstrukcija genomske arhitekture predaka svih sisara.

Dok već rutinsko iskopavanje kostiju često dovodi do nestvarnih rekonstrukcija dinosaura i drugih praistorijskih životinja, ovo će biti prva rigorozna rekonstrukcija, prvi jedinstven uvid u genomski sled u naših predaka sisara. Podaci o genomu pacova pokazuju da 40 odsto genoma današnjih sisara potiču od njihovog poslednjeg zajedničkog pretka. Ta genomska arhitektura podseća na trougao - kad je reč o X hromozomima, miš i pacov su otprilike jednako udaljeni kao pacov i čovek, i čovek i miš.

Naučnici kažu da je to velika investicija u buduću borbu medicine i nauke uopšte, protiv bolesti. Već gotovo 200 godina laboratorijski pacov je imao dragocenu ulogu u naporima da se razjasni ljudska biologija i razviju novi i bolji lekovi. Sada, naoružana znanjem o genomskoj strukturi, nova generacija istraživača moći će znatno bolje da iskoristi tu eksperimentalnu životinju i dalje unapredi ljudsko zdravlje.

Pritajeni virus

Jedan međunarodni istraživački tim otkrio je da uobičajeni respiratorni virus prehlade, koji kod dece izaziva bronhitis, može da se ponaša kao "napadni-i-pritaji- se" virus. Smatralo se, naime, da virus prehlade može da opstane jedino u telu, i to samo nekoliko dana, ali su rezultati novog istraživanja pokazali da može da opstane mesecima i godinama, verovatno uzrokujući trajne posledice po zdravlje uključujući i oštećenje pluća.

Prema rečima jednog od autora istraživanja, Pitera Openšoua iz londonske Sent Meri bolnice, izazivač prehlade ponaša se vrlo slično kao virus side, herpesa ili hepatitisa - simptomi oboljenja naizgled nestaju, ali virus se samo krije, čekajući priliku da se ponovo aktivira i počne da inficira ljude u okolini.

Istraživači su humanim virusom prehlade inficirali miša i utvrdili da se posle dve sedmice virus više ne nalazi u vazduhu, ali su tragovi njegovog genetskog materijala i posle 100 dana nađeni "uspavani" u plućnom tkivu miša. Naučnici veruju da je to slučaj i kod ljudi, odnosno i da po prestanku simptoma kao što su kašalj i kijanje virus ostaje u ljudskom telu, uspavan. Moguće je da je naknadno "pištanje" u plućima, koje se javlja kod dece koja su imala bronhitis, posledica delovanja virusa pritajenog u plućima. I do 30 odsto mališana koji obole od bronhitisa izazvanog običnim virusom prehlade kasnije bude pogođeno i dečjom astmom.

Hronični sinusitis i gljivice

Na vrlo sličan način na koji alergije kod nekih osoba izazivaju rekacije na obično bezopasne supstance, tako i imunološki sistem ljudi obolelih od hroničnog sinusitisa preterano reguje na obične gljivice, zakljičak je iz jedne studije sa Majo klinike, koja je nedavno predstavljena na godišnjem skupu američkih alergologa u San Francisku. Dok telo pokušava da uništi gljivice, imunološki sistem oštećuje sinusne membrane i pojavljuju se znaci sinusitisa.

Kako bi uklonili gljivice i sprečili imunološku reakciju na njih, istraživači su pola godine na grupi od 24 pacijenta testirali antigljivični lek Amphotericin-B, koji je dao pozitivne rezultate.

Dr Ričard Lebovic, otorinolaringolog Univerzitetskog medicinskog centra u Njujorku tvrdi, međutim, da je uloga gljivica u razvoju sinusitisa u savremenoj medicini kontroverzna tema. Po njemu, nisu svi hronični sinusitisi imunološki odgovor na gljivice, već samo jedne podgrupe tog oboljenja, te antigljivični lekovi mogu pomoći samo određenoj grupi pacijenata.

Pripremila: Gordana Tomljenović