MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»   BROJ: 8
Jun 2004 g.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.

 

 

» Glavni naslovi

MEDICINA

Rekonstrukcija treĆeg genoma

rak

Naučnici su, kako objavljuje časopis "Nejčer", upravo počeli da analiziraju genom pacova, utirući time put ka njegovom upoređivanju sa dva nešto ranije razjašnjena - genomima čoveka i miša. Upoređivanjem evolutivnih faza X hromozoma kod čoveka, pacova i miša u odnosu na njihovog zajedničkog pretka koji datira od pre 80 miliona godina, biće po prvi put moguća i rekonstrukcija genomske arhitekture predaka svih sisara.

Dok već rutinsko iskopavanje kostiju često dovodi do nestvarnih rekonstrukcija dinosaura i drugih praistorijskih životinja, ovo će biti prva rigorozna rekonstrukcija, prvi jedinstven uvid u genomski sled u naših predaka sisara. Podaci o genomu pacova pokazuju da 40 odsto genoma današnjih sisara potiču od njihovog poslednjeg zajedničkog pretka. Ta genomska arhitektura podseća na trougao - kad je reč o X hromozomima, miš i pacov su otprilike jednako udaljeni kao pacov i čovek, i čovek i miš.

Naučnici kažu da je to velika investicija u buduću borbu medicine i nauke uopšte, protiv bolesti. Već gotovo 200 godina laboratorijski pacov je imao dragocenu ulogu u naporima da se razjasni ljudska biologija i razviju novi i bolji lekovi. Sada, naoružana znanjem o genomskoj strukturi, nova generacija istraživača moći će znatno bolje da iskoristi tu eksperimentalnu životinju i dalje unapredi ljudsko zdravlje.

Pritajeni virus

Jedan međunarodni istraživački tim otkrio je da uobičajeni respiratorni virus prehlade, koji kod dece izaziva bronhitis, može da se ponaša kao "napadni-i-pritaji- se" virus. Smatralo se, naime, da virus prehlade može da opstane jedino u telu, i to samo nekoliko dana, ali su rezultati novog istraživanja pokazali da može da opstane mesecima i godinama, verovatno uzrokujući trajne posledice po zdravlje uključujući i oštećenje pluća.

Prema rečima jednog od autora istraživanja, Pitera Openšoua iz londonske Sent Meri bolnice, izazivač prehlade ponaša se vrlo slično kao virus side, herpesa ili hepatitisa - simptomi oboljenja naizgled nestaju, ali virus se samo krije, čekajući priliku da se ponovo aktivira i počne da inficira ljude u okolini.

Istraživači su humanim virusom prehlade inficirali miša i utvrdili da se posle dve sedmice virus više ne nalazi u vazduhu, ali su tragovi njegovog genetskog materijala i posle 100 dana nađeni "uspavani" u plućnom tkivu miša. Naučnici veruju da je to slučaj i kod ljudi, odnosno i da po prestanku simptoma kao što su kašalj i kijanje virus ostaje u ljudskom telu, uspavan. Moguće je da je naknadno "pištanje" u plućima, koje se javlja kod dece koja su imala bronhitis, posledica delovanja virusa pritajenog u plućima. I do 30 odsto mališana koji obole od bronhitisa izazvanog običnim virusom prehlade kasnije bude pogođeno i dečjom astmom.

Hronični sinusitis i gljivice

Na vrlo sličan način na koji alergije kod nekih osoba izazivaju rekacije na obično bezopasne supstance, tako i imunološki sistem ljudi obolelih od hroničnog sinusitisa preterano reguje na obične gljivice, zakljičak je iz jedne studije sa Majo klinike, koja je nedavno predstavljena na godišnjem skupu američkih alergologa u San Francisku. Dok telo pokušava da uništi gljivice, imunološki sistem oštećuje sinusne membrane i pojavljuju se znaci sinusitisa.

Kako bi uklonili gljivice i sprečili imunološku reakciju na njih, istraživači su pola godine na grupi od 24 pacijenta testirali antigljivični lek Amphotericin-B, koji je dao pozitivne rezultate.

Dr Ričard Lebovic, otorinolaringolog Univerzitetskog medicinskog centra u Njujorku tvrdi, međutim, da je uloga gljivica u razvoju sinusitisa u savremenoj medicini kontroverzna tema. Po njemu, nisu svi hronični sinusitisi imunološki odgovor na gljivice, već samo jedne podgrupe tog oboljenja, te antigljivični lekovi mogu pomoći samo određenoj grupi pacijenata.

Pripremila: Gordana Tomljenović

 

    

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA