FARMAKOLOGIJA

Jedan aspirin dnevno...

Sto pet godina od nastanka aspirin, utvrdili su naučnici, utiče na izlečenje ili smanjenje rizika od oboljenja u rasponu od glavobolje do Alchajmerove bolesti ili raka

Danas mnoga povoljna dejstva aspirina više nisu nepoznanica. Prvootkriveno i najpoznatije dejstvo jeste njegov antiinflamatorni efekat, koji je bio poznat još od kad je nemačka firma "Bajer" patentirala ovaj lek 1899. god. Aspirin inhibira enzime zvane ciklooksigenaze, (COX-1 i COX-2) nezaobilazne u proizvodnji prostaglandina (konkretno COX-2), koji opet učestvuju u nastanku bola i zapaljenja.

U decenijama koje su usledile otkriven je i drugi njegov važan efakat, ublažavanje kardiovaskularnih bolesti. Tada nije bio sasvim poznat mehanizam formiranja krvnih ugrušaka koji izazivaju srčane ili moždane udare, ali izgleda da svakom ugrušku ili trombu prethodi grudvica krvnih pločica; šezdesetih godina 20. veka je otkriveno da aspirin izrazito i na dug period smanjuje "lepljivost" tih pločica, a 1974. kliničkim istraživanjima je, na uzorku nešto većem od 1.000 ljudi, koji su neposredno pre istraživanja preživeli srčani udar pokazano da je mala doza aspirina (300 mg), tokom tri godine uzimanja, smanjila smrtnost za 25%. Kasnija istraživanja su pokazala da mala doza aspirina smanjuje rizik od srčanih i moždanih udara za 33%, a smrtnost za 25%. Danas lekari preporučuju ljudima koji su doživeli srčani ili moždani udar da uzimaju aspirin do kraja života. Oni ga preporučuju čak i ljudima koji spadaju u rizične grupe u pogledu srčanog udara - na primer, pušačima, ili gojaznima.

Mehanizam je sličan kao u prethodnom slučaju: aspirin inhibira ciklooksidazu (COX-1) koja stvara tromboksan,a koji izaziva slepljivanje krvnih pločica. Uzimanje aspirina smanjuje verovatnoću da se pločice slepe.

Efeket blokiranja ciklooksidaza odgovoran je i za nepoželjne aspekte aspirina, uglavnom nadražaj želuca i krvarenje. Srećom, ozbiljnija krvarenja i smrtni slučajevi su retki, ali bi pacijenti lečeni od čira morali da konsultuju lekara. Iako je u 90% slučajeva uzimanje malih doza aspirina potpuno neškodljivo, ipak bi se ono moralo zasnivati na konsultacijama sa lekarom.

Antikancerogeno dejstvo

Još jedan izrazito povoljan efekat aspirina otkriven je tokom poslednje decenije prošlog veka - smanjenje rizika od nekih vrsta raka! Iako je potrebno da se u ovom pogledu još obave opsežna ispitivanja, od kojih su neka u toku, dosadašnji rezultati nedvosmisleno ukazuju da uzimanje aspirina smanjuje rizik od raka debelog creva i rektuma za 30%, raka dojke za 20 do 30%, raka jajnika za 20 % Ukazano je takođe da aspirin smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti za više od 10%, verovatno svojim antiimflamatornim dejstvom (jedan od pretpostavljenih uzroka ove bolesti su zapaljivi procesi u mozgu). Još jedno važno svojstvo aspirina je njegov antioksidantni efekat - uništavanje slobodnih radikala, koji nastaju prilikom metaboličkih procesa. Smatra se da slobodni radikalu učestvuju u nastanku nekih ozbiljnih bolesti, uključujući rak i Alchajmerovu bolest, kao i da ubrzavaju sam proces starenja.

Više od leka

Kako je moguće da jedan ovako jednostavan lek ima toliko povoljnih dejstava na čoveka? Moguće je najverovatnije zato što njegov glavni sastojak, salicilna kiselina, i nije lek, već neophodni sastojak ishrane, baš kao što su to i vitamini! Izgleda da je ljudska ishrana ranije sadržala male, ali značajne doze salicilata iz voća i povrća. Mnoge vrste voća i povrća proizvode salicilate kao mehanizam odbrane: oni eliminišu oštećene i obolele ćelije, navodeći ih na samoubistvo. A brojne studije su pokazale da ljudi koji jedu više voća i povrća manje oboljevaju od srčanih bolesti i raka. Istraživanja su nedvosmisleno pokazala da su budistički monasi, koji su vegetarijanci, imali viši nivo salicilata u krvi od kontrolne grupe. A takav je slučaj i sa ljudima koji uzimaju male doze aspirina!

Vitamin S

Svi pomenuti povoljni aspekti kao da ukazuju da bi salicilat trebalo smatrati neophodnim sastavnim delom naše ishrane. On se može čak smatrati i vitaminom. Ne postoji opšta saglasnost u pogledu definicije vitamina, ali salicilat ispunjava minimalne uslove da se smatra jednim od njih. Kao i većina vitamina, on ne može da se sintetiše u telu. Takođe, kao i u slučaju većine vitamina čiji nedostatak u telu dovodi do poremećaja i problema, i nedostatak salicilata, doduše znatno sporije, dovodi do povećanog rizika od hroničnih bolesti koje prate starenje. Ako nedostatak salicilata izlaže čoveka povećanom riziku od raka, srčanih i moždanih udara, Alchajmerove bolesti i možda još nekih drugih bolesti, onda je očigledno da ga moramo smatrati važnim sastojkom ishrane, pogotovo ako hoćemo da povećamo svoje izglede za dug život. I kao što vitamin E zapravo nema mnoga svojstva koja ulaze u definiciju vitamina, već je nazvan vitaminom uglavnom zbog svojih antioksidantnih svojstava, koje poseduje i salicilat, možda bismo imali dovoljno razloga da ovu korisnu supstancu nazovemo vitaminom S.

Obavezno u svakodnevnoj ishrani

Savremeni način ishrane ukazuje da većini ljudi na Zapadu nedostaju salicilati. Postoji nekoliko načina da se izađe na kraj sa ovim problemom. Povećani unos voća i povrća (pet do šest porcija dnevno) možda je najpoželjniji. Interesantno pitanje je, pošto nagnječeno voće sadrži znatno više salicilata, da li to znači da ne bi trebalo da ga izbegavamo, već naprotiv, biramo upravo takve primerke? Takođe, pokazano je da organski gajeno voće i povrće ima pet do šest puta više salicilata od običnog.

Još jedan način da se poveća unos salicilata je dodavanje sintetičkih salicilata u pijaću vodu i namirnice. I, naravno, jedan aspirin dnevno...

Po mišljenju Gareta Morgana, ako bi ljudi svakodnevno uzimali malu dozu aspirina (300 mg) počev od svoje 50. godine, to bi moglo da udvostruči njihove šanse da u dobrom zdravlju dočekaju devedesetu. Ipak, aspirin se ne može uzimati tek tako, ukoliko vam lekar jasno ne ukaže da dobrobiti od njega prevazilaze rizike.

Sve u svemu, potencijalne dobrobiti uzimanja aspirina i uopšte salicilata po zdravlje ljudi su tako velike da ovo važno pitanje nikako ne bi trebalo ostavljati po strani.

G. B.