ASTRONAUTIKA

Godinama se pretpostavljalo, a sada je i potvrđeno - na Marsu je davno postojao okean. Vozilo "Oportjuniti", jedan od dva robota koji istražuju površinu "Crvene planete", otkrio je tragove davno usahlog okeana slane vode. Da li smo korak bliže odgonetanju jedne od najvećih tajni savremene nauke - otkriću postojanja vanzemaljskog života?

Nepobitni dokazi o postojanju drevnog slanog okeana otkriveni su u oblasti Meridiani Planum, gde je krajem januara robotizovano vozilo - "Oportjuniti" (Opportunity) sletelo. Robot je dva meseca proveo na dnu 22 metara velikog kratera Orao (Eagle Crater) gde se, spletom srećnih okolnosti spustio. Sada je rover izvan kratera, udaljen nekih pedesetak metara od njega, i nastavlja istraživanja ove oblasti. Trenutno se nalazi na obodu kratera Endjurens (Endurance), oko 0.7 km u prečniku, odakle je već poslao sjajne fotografije, a nastaviće da istražuje kakve je prirode bio materijal na Marsu pre nastanka obližnjeg, bivšeg okeana. Naime, pretpostavlja se da je krater nastao pre pojave okeana.

Nova mapa Marsa

Fotografije koje je vozilo ranije poslalo na Zemlju prikazuju sedimentne stene na dnu kratera oko mesta sletanja, koje su najbolji dokaz da je nekada davno, bar na jednom mestu na Marsu, postojalo relativno plitko slano more koje je potom iščezlo.

Ovo otkirće je značajno zbog nekoliko razloga. Prvo, more male dubine sa slanom vodom pruža izuzetne uslove za razvoj života. Iako još uvek nije otkriven, kada su prirodni uslovi u pitanju, život je mogao biti formiran na Marsu. Drugi razlog je da je plitko slano more idealno za dugotrajnu prezervaciju potencijalnih tragova života.

Izložene dugotrajnom uticaju slane vode, stene koje je "Oportjuniti" istraživao su menjale svoju strukturu, mineralni sastav, što je dovelo do čvrstih dokaza da su to u stvari sedimenti koji su ležali na dnu mora.

Mogući tragovi vegetacije na Marsu

Zahvaljujući spektrometarskim istraživanjima, oktriveno je veliko prisustvo bromina, substance koja se stvara tokom isparavanja slane vode. To je jedan od ključeva hemijskih procesa isparavanja koji su uticali na promenu strukture stena u krateru Orla na Marsu. Međutim, prisustvo bromina nije bio dovoljan dokaz da je "Oportjuniti" otkrio sedimentne stene koje su ležale na dnu drevnog mora. Kako je vezan samo za hemijske procese, stručnjaci JPL koji kontrolišu rad oba rovera na Marsu usmerili su mikroskopsku kameru na vrhu mehaničke ruke vozila prema jednoj od analiziranih stena. Tamo je otkriven pravi mozaik ukrštenih slojeva, naslaga koje se jedino mogu stvoriti usled dugotrajnog uticaja slane, lagano tekuće vode.

Snimci su, za svaki slučaj, indivudualno poslati šestorici eminentnih geologa, bez naznake da potiču sa Marsa. Svi su se složili da su ove forme tipične za stene koje su izložene slanoj vodi koja lagano otiče. I ne samo to. Izgleda da ove stene nisu samo menjale svoju strukturu pod uticajem vode, već su se, u stvari, formirale u njoj.

Naravno, još mnogo toga treba dokazati, još toliko toga treba istražiti. Ovo je po svemu sudeći tek početak jedne velike priče. "Oportjuniti" se nalazi na dnu davno usahlog slanog marsijanskog okeana, ali naučnici ne znaju koliko je dugo tu bilo vode, kolika je bila njena dubina, i dali je bilo mora i na drugim mestima "Crvene planete". Konačno, ima li fosilnih ostataka primordiajlnog života, ili je on još uvek tamo prisutan. Oprema "Oportjunitija" i "Spirita", drugog rovera koji istražuje krater Gusev na suprotnoj strani Marsa, nije u stanju da detektuje mikroskopske oblike života koji je možda postojao na dnu okeana ili se još uvek nalaze između ili u stenama. Zbog toga bi uzorci tla morali biti transportovani na Zemlju, a to će biti moguće tek u nekoj drugoj misiji. Meridiani Planum, prvo mesto na Marsu gde je utvrđeno da je nekada davno postojao slani okean, će sigurno biti odredište neke od novih pohoda ka ovoj planeti.

N. i G. Ivanović